URAVNOTEŽENJE PROCESA RADA
URAVNOTEŽENJE PROCESA RADA može se vršiti na dva načina:
-
putem uravnot. vremena trajanja operacija rada,
-
putem zaliha uravnoteženja
Kada su razlike u vremenima na pojedinim operacijama (tii) značajno velike vrši se uravnoteženje
zalihama.
Problemi koje treba rešiti
-
Svaka mašina mora da da određenu količinu predmeta rada (Qn) u odgovarajućem vremenu
trajanja posmatranja – tzv. vremenu uravnoteženja (Tcu)
-
Takođe, svaka mašina treba da radi u kontinuitetu (bez prekida) u vremenu Tcu .
Uravnoteženje rešava ta dva problema i to:
-
Da uvek posle isteka Tcu izađe određena količina Qn ;
-
Mašina radi bez prekida od kada počne
Ako su sve operacije po vremenu trajanja međusobno jednake (tj. ti1
≅
ti2
≅
...ti4
≅
... tek ), ili bar približno iste,
onda su ova dva problema sama po sebi rešena – sistem je uravnotežen, na kraju dobijamo potrebnu
količinu i mašine rade bez prekida.
Različita vremena trajanja operacija rada (tii) stvaraju velike probleme u procesima rada, pa je prvo što
treba pokušati uravnotežiti vremena trajanja operacija rada, a ako to ne uspe (ne može da se uravnoteži)
problem rešavamo preko uravnoteženja zaliha.
Tcu – kada idemo od varijante 2.2 ka varijantama 2.1 i 1.2 ovaj period je sve duži.
Tcu ↑ od 2.2 ka 2.1 i 1.2
URAVNOTEŽENJE VREMENA TRAJANJA OPERACIJA RADA
Uravnoteženje procesa rada proizvodnih sistema se, u opštem slučaju svodi na zahtev da se u određenom
vremenskom periodu - ciklusu uravnoteženja Tcu na svim operacijama rada dobije određen jednak broj
jedinica predmeta rada odnosno da se održi projektovani ritam toka u vremenu rada sistema
Postupak uravnoteženja vremena trajanja operacija rada se sastoji iz 3 koraka:
1.
PODELA RADA
ek→ tek (na zahvate → na elemente koji se dalje ne dele)
-
ZAHVAT – zaokruženi deo procesa rada koji se radi sa istim režimom rada (na istim
mašinama, sa istim ili sličnim alatima...),
-
skup zahvata čini OPERACIJU.
2. UTVRĐIVANJE REDOSLEDA IZVOĐENJA ELEMENATA RADA (mrežni dijagram)
- zahvat e4 se izvodi nezavisno od zahvata e1 i e2, za
razliku od zahvata e3
- neki elementi se mogu raditi potpuno nezavisno jedan
od drugih, a neki su zavisni
- ako ima puno ručnog rada, onda vreme trajanja svakog
zahvata računamo preko MTM-a
- nakon redosleda utvrditi koja su vremena rada
3. GRUPISANJE ZAHVATA ( elemenata rada )
-
operacija se formira prema vremenu trajanja ritma
-
mogu se spajati samo oni zahvati koje nam dozvoli mrežni dijagram
-
Postupci uravnoteženja mogu da se izvrše na dva načina:
-
Ako je poznat ritam, onda ćemo utvrditi minimalan broj radnih mesta (broj operacija i onda ćemo
izvršiti uravnoteženje)
R→Mmin
-
Ako je poznat broj radnih mesta , onda ćemo na osnovu toga utvrditi minimalni ritam
Mi →Rmin
Uravnoteženje vremena trajanja operacija rada se izvodi putem niza praktičnih postupaka uravnoteženja
koji se mogu podeliti na:
-
Empirijski postupak
uravnoteženja vremena trajanja operacija rada ne daje mogućnost utvrđivanja
konačnog – optimalnog rešenja već samo mogućnost izbora najbolje od razmatranih varijanti. Postupak se
zasniva na:
1. Podeli rada na dalje tehnološki nedeljive elemente - t
ek
2. Objedinjavanju tehnološki nedeljivih elemenata rada u celine – operacije – tii sa ciljem ostvarenja
minimuma gubitaka ∑tmi, gde je: tmi = rn– tii
Sva rešenja koja zadovoljavaju uslov ∑tmi < rn su povoljna, a od skupa povoljnih rešenja treba izabrati ono
koje daje najveći stepen uravnoteženja vremena trajanja operacija rada izražen kriterijumom: min Z0 = min
(timax – timin)
Najjednostavniji, najbrži, ali nikad nismo sigurni da smo dobili pravo rešenje
-
Heuristički postupci
su, u osnovi, matematički postupci sa elementima logičkog razmatranja. Ne
daju optimalno rešenje u matematičkom smislu, ali daju zadovoljavajuća rešenja sa stanovništva praktičnih
potreba. Složeniji, razmatra se veći broj varijanti, ali ni ovde nismo sigurni da smo dobili pravo rešenje.
-
Matematički postupci
uravnoteženje su bazirani na grupisanju tehnološki nedeljivih elemenata
rada - tek u celine (operacije), uz uslov tii<rn.
Matematički postupak je, usled potrebe analize velikog broja varijanti za probleme stvarnih proizvodnih
sistema, efikasan samo u slučajevima primene automatizovanih postupaka.
Razmatra sve moguće varijante i sa sigurnošću možemo utvrditi da smo dobili pravo rešenje
—> deo sa zalihama sa sove
OBLIKOVANJE PROSTORNE STRUKTURE
Tokovi u sistemu - materijala, energije i informacija u osnovi, određeni:
-
postupcima rada - obrade, montaže, merenja, rukovanja materijalom, i upravljanja,
-
ograničenjima uslovljenim utvrđenim položajem delova proizvodne strukture,
-
ograničenjima uslovljenim karakteristikama građevinskih objekata, energetskih izvora, puteva i
prilaza
Osnovni oblici tokova su određeni veličinom stepena serijnosti
Stepen složenosti proizvodne strukture zavisi od više faktora
Proizvodna struktura obuhvata:
-
upravljanje radnim sistemom i rukovođenje,
-
marketing,
-
razvoj,
-
komercijalni poslovi
-
proizvodnja
-
Proizvodnja je jezgro u čijem su središtu radne jedinice a okolo se nalaze:
-
konstruktivna i tehnološka priprema
-
rukovanje materijalima i alatima
-
pogonsko knjigovodstvo
