1
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА – ПОЖАРЕВАЦ
Пуњење и одржавање акумулаторских
батерија у пољским условима
-завршни рад-
Ментор: Кандидат:
Ванредни професор
Саша Весић ел.инж.
др Радиша Стефановић
Пожаревац септембар 2013.године
2
САДРЖАЈ:
1. УВОД..................................................................................................1
2. ПОЈАМ АКУМУЛАТОРА................................................................2
2.1 КАРАКТЕРИСТИКЕ АКУМУЛАТОРА...............................2
2.2 НАМЕНА АКУМУЛАТОРА..................................................3
2.3 РАЗВОЈ АКУМУЛАТОРА.....................................................3
2.4 НАЧИН РАДА АКУМУЛАТОРА.........................................6
2.5 ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ У ВЕЗИ АКУМУЛАТОРА..............7
2.6 САВЕТИ КОД ОДРЖАВАЊА И ПУЊЕЊА
АКУМУЛАТОРА………………………………….….….......8
2.7 ПУЊЕЊЕ АКУМУЛАТОРА..................................................9
2.8 НЕДОВОЉНО ПУЊЕЊЕ…………………….....................12
3. ОДРЖАВАЊЕ АКУМУЛАТОРА..................................................12
4. КВАРОВИ НА АКУМУЛАТОРИМА............................................14
5. ОДРЖАВАЊЕ АКУМУЛАТОРА У ПОЉСКИМ
УСЛОВИМА.....................................................................................16
5.1 ПУЊЕЊЕ АКУМУЛАТОРА У ПОЉСКИМ
УСЛОВИМА..........................................................................18
6. ЗАКЉУЧАК......................................................................................19
7. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................20
4
За било који вид поменутог извора енергије, нераскидиво је
везано акумулаторско напајање, које подразумева и повремене
активности у циљу његовог одржавања у исправном, односно
употребљивом стању.
Да би се све то постигло, неопходно је да посада буде
довољно стручена и упозната са техничким средствима везе,
њиховим напајањима, акумулаторима, одржавањем истих, као и
електричним агрегатима и њиховим одржавањем, те монтажом
соларних панела, који сами за себе не захтевају практично никакво
одржавање, изузев, наравно акумулатора на који су везани.
2. ПОЈАМ АКУМУЛАТОРА
Акумулатор
је резервоар енергије који претварањем
електричне енергије у хемијску (пуњење) акумулира одређени део
електричне енергије, складишти . Прикључком потрошача на
његове клеме врши се обрнути процес односно претварање
хемијске у електричну енергију (пражњење акумулатора). Састоји
се од једног или више чланака који садрже две врсте електрода
(катоду и аноду) које су уроњене у електролит.
[
http://inverter.eu5.org/akumulator.htm
]
2.1 КАРАКТЕРИСТИКЕ АКУМУЛАТОРА
номинални напон,
употребни напон,
номинални капацитет - производ струје и времена пражњења,
изражен у амперсатима (Аh), и
5
специфични капацитет (Аh / кg) или специфична енергија (Wh /
кg).
У начелу, производ времена пражњења акумулатора и
просечне јачине струје пражњења, требао би бити једнак
капацитету акумулатора. Међутим, у стварности капацитет
значајно зависи о уредности режима пражњења и пуњења.
Без обзира на тип, акумулатори имају сразмерно мали
специфични капацитет. Оловни 10-30 Аh/кg, алкални 15-25 Аh/кg
(сребрно-цинк највише до 80 Аh/кg). Упркос том главном
недостатку, и даље се много примењују јер су засад практично
једини довољно јефтини и лако преносиви резервоари електричне
енергије.
2.2 НАМЕНА АКУМУЛАТОРА
Употребљавају се за покретање мотора са унутрашњим
сагоревањем (у првом реду оловни акумулатор, обично по шест
ћелија сложених у батерије, називног напона 12V, капацитета 10 до
100Аh) и за напајање електричних уређаја, ако не постоји други
расположиви извор струје, па све до свемирских летелица.
Понегде служе и као резерва, за случај краткотрајних испада
електричне мреже. Примењују се и за погон мањих друмских и
шинских возила, али им је због недовољног капацитета, кратког
века трајања, примена у те сврхе ограничена.
2.3 РАЗВОЈ АКУМУЛАТОРА
Развој акумулатора усмерен је према повећању специфичног
капацитета, броја могућих пуњења и пражњења, те највеће
дозвољене струје пражњења. Додатни економски услови јесу
повећање трајности акумулатора, поједностављење руковања и
7
Оловни акумулатор састоји се од једног или више чланака,
који садрже две оловне плоче - електроде, катоду и аноду,
уроњених у водом разређену сумпорну киселину – електролит,
(најчешће 38%-тна концентрација).
Највише су у употреби оловни акумулатори, који дају напон
од 2V по ћелији. Будући да возила имају инсталацију за напон 12V,
то се у акумулатор уграђује шест серијски повезаних ћелија, па се
њихови напони сабирају.
Слика 3. Пресек акумулатора
