Ово  је  изазвало  ланчану  реакцију  у  виду  повећања  потреба  за  водом,  индустријском
производњом,  храном  и  енергијом.  Док  се  проблеми  и  напредак  у  индустријској
производњи решавају применом нових технологија, слично и у пољопривреди, потреба
за  енергијом  расте,  а  тиме  и  напори  научног  и  стручног  света  да  се  за  производњу
енергије (електричне, топлотне) и решавање овог растућег проблема, све више користе
нова  научна  и  техничка  сазнања  и  могућности  која  пружају  природни  ресурси.  При
наведеном мора се истаћи да је и човек својом нерационалном потрошњом у многоме
допринео овој опасности од губитака извора енергије, како данас тако и у будућности.

Слика 1.1

Пораст потрошње електричне енергије по глави становника у периоду од

1990-2000

Данас се живот заснива на широкој примени свих облика енергије и не може се

замислити  нити  једна  делатност  која  не  користи  неку  врсту  енергије.  Пораст  броја
становника  на  Земљи,  пораст  животног  стандарда,  као  и  све  већа  мобилност  људске
популације  узрокују  повећану  потребу  за  електричном  енергијом,  као  и  повећану
потрошњу  енергије  уопште.  Енергија  се  данас  највећим  делом  производи  из
необновљивих извора енергије, као што су нафта, угаљ и природни гас, чије су залихе
ограничене, брзо се троше и концентрисане су у свега неколико области у свету. Нафта,
угаљ и природни гас обезбеђују до 86.5% примарне енергије која се данас користи на
Земљи.

Давид Чешљарац, Предикција производње електричне енергије из фотонапонске кровне

електране снге 5 кWp у Умци

2. УОПШТЕНО О СУНЧЕВОЈ (СОЛАРНОЈ) ЕНЕРГИЈИ

Сунчева светлост представља извор енергије који је заслужан за повољне

климатске  услове  и  постојање  екосистема  на  нашој  планети.  Већина  енергије  која  је
доступна на Земљи долази нам од Сунца, а чак и енергија коју црпимо из ветра,  воде,
биомасе  и  свих  фосилних  горива  заправо  потиче  из  овог  извора.  Одговарајућом
технологијом можемо искористити овај бесплатан, еколошки и вечан извор енергије.

Соларна енергија је енергија сунчевог зрачења коју примећујемо у облику светла

и топлоте коју примамо од највећег извора енергије на Земљи, Сунца. Сунчево зрачење
је  одговорно  и  за  стално  обновљиве  изворе  енергије  ветра,  морских  струја,  таласа,
водених токова и термалног градијента у океанима. Већ деценијама се соларна енергија
користи за генерисање топлоте у смислу загревања воде, животног простора, а такође и
за  хлађење.  Употреба  соларне  енергије  има  вишеструке  предности.  То  је  тих,  чист  и
поуздан извор енергије. Због растуће цене фосилних горива као и због јачања светлости
о  потреби  очувања  животне  средине  све  више  расте  интерес  за  коришћење  сунчеве
енергије.

У стамбеним објектима постоје два типа соларно топлотних енергетских

система: они који се користе искључиво за загревање воде и они који уз то обезбеђују и
грејање (такозвани комби системи) и системи који се користе за загревање базена.

Соларна енергетика се бави конверзијом енергије из сунчеве светлости у

електричну енергију, било директно користећи фотонапонске уређаје, индиректно
користећи концентровану соларну енергију, или путем њихове комбинације. Системи
концентроване соларне енергије користе сочива или огледала и системе за праћење да
би фокусирали сунчеву светлост са великог подручја у мали сноп. Фотонапонске ћелије
претварају светлост у електричну струју користећи фотонапонски ефекат.

Соларни фотонапонски уређаји су у почетку коришћени искључиво као извор

електричне  енергије  за  мале  и  средње  видове  примене,  од  калкулатора  напајаних
једном  соларном  ћелијом  до  удаљених  домова  које  напајају  самостални  кровни  ПВ
системи. Комерцијалне концентрисане соларне електране су први пут развијене 1980-
их.  Инсталација  Ivanpah  са  својих  392  МW  највећа  је  соларна  електрана  у  свету,
лоцирана у пустињи Мојаве у Калифорнији.