Proizvodnja heljde

VISOKA POLJOPRIVREDNO - PREHRAMBENA ŠKOLA 

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

SEMINARSKI RAD

PROIZVODNJA HELJDE

Mentor:                                                                                              Student:

Dragan Mišić                                                                                    Cakić Sanja pt 687/15

                                                                                                          Smiljković Ksenija pt 647/15

Prokuplje, novembar 2017

SADRŽAJ

1.

UVOD................................................................................................................................. 3

2.

TEORIJSKI DEO................................................................................................................4

2.1. Botanička klasifikacija..............................................................................................................4
2.2. Morfološke osobine..................................................................................................................5
2.3. Hemijski sastav zrna................................................................................................................. 6
2.4. Bioloske osobine.......................................................................................................................6
2.5. Odnos prema uslovima spoljne sredine....................................................................................7
2.5.1. Voda.......................................................................................................................................7
2.5.2. Toplota................................................................................................................................... 7
2.5.3.

Zemljište................................................................................................................................7

2.6.

Tehnologija proizvodnje........................................................................................................... 8

2.6.1. Plodored.................................................................................................................................8
2.6.2. Osnovna obrada zemljišta......................................................................................................9
2.6.3. Đubrenje heljde......................................................................................................................9
2.6.4. Setva.................................................................................................................................... 10
2.6.5.

Nega i zaštita........................................................................................................................10

2.6.6.

Žetva....................................................................................................................................11

2.7.  Hleb od heljde........................................................................................................................11
2.8. Zašto je heljdino brašno zdravo.............................................................................................. 11
2.9. Med od heljde.........................................................................................................................12
2.10. Jastuci od heljde....................................................................................................................13
3.

ZAKLJUČAK................................................................................................................... 15

4.

Literatura........................................................................................................................... 16

2.  TEORIJSKI DEO

Zrno heljde se pored ishrane čoveka može   koristiti za ishranu stoke posebno svinja i 

živine ali u umerenim količinama. Slama je po hranljioj vrednosti slična slami strnih žita, ali se u 

ishrani   stoke   slabo   koristi   zbog   alkaloida   fagopirina   koji   izaziva   svrab   kože,   a   u   većim 

količinama i opadanje dlake.Heljda je i vrlo dobra paša za pčele. Ima dug period cvetanja i može 

dati po jednom hektaru od 60 do 100 kg meda

.

Heljda ima i veliki agrotehnički značaj. Rano se 

žanje pa je zbog toga dabar predusev za većinu ratarskih kultura i useve postrne setve, a može se 

gajiti i kao postrni usev. Heljda ima izražen početni porast, vrlo efikasno konkuriše korovima i 

ostavlja nezakorovljeno zemljište.

2.1. Botanička klasifikacija

Heljda pripada familiji 

Polygonaceae

, rodu, 

Fagopyrum

. Latinski naziv heljde potiče od 

grčke reči  

phagos

- bukva i  

pyros

  – pšenica zbog semena koje je tetraedarskog oblika slično 

bukvinom. 

U ovom rodu ima 15 vrsta, ali su za proizvodnju najznačajnije tri i to:

Fagopyrum eskulentum 

Moench.  - obična heljda,

Fagopyrum tataricum 

(L.) Gaertn

.- 

tatarska heljda i

Fagpirum cymosum 

Meisn.- višegdišnja heljda.

Kao kulturna biljka znatno više se gaji obična heljda, a znatno manje tatarska heljda.

Obična heljda

se dalje deli na dve podvrste (ssp.) koje se razlikuju prema broju i bujnosti 

listova i cvetnih grančica. 

Fagopyrum eskulentum ssp. multiflorum St. - 

mongolska heljda

Fagopyrum eskulentum ssp. vulgare L.- 

obična heljda

2.2. Morfološke osobine

Koren

:  

Heljda ima vretenast i dobro razvijen korenov sistem sa velikim brojeb bočnih 

žila i žilica. Dobre je usisne moći, prodire u dubinu do 120 cm. Međutim, velikim procenat 

( preko 50%) korenove mase razvija se u orničnom sloju  zemljišta. 

Stablo je člankovito, čvrsto, uspravno, rebrasto, na poprečnom preseku šuplje. 

Stablo je sastavljeno iz više članaka iz kojih izbija 10 do 15 bočnih grana. Visine je od 50 do 150 

cm što zavisi od vrste i uslova uspevanja. Stablo nekih gigantskih formi u nekim slučajevima 

dostiže visinu i do 300 cm. Stabla je zeleno crvenkaste boje, koja starenjem prelazi u crvenkastu. 

List je srcastog oblika, dužine  5-10 cm, zelene boje sa crvenkastim nijansama. U donjem 

delu stable listovi su postavljeni na kraćim drškama, dok su pri vrhu stabla sedeći. 

Cvetovi

  su  skupljeni u  složenu cvast grančicu grozdastog ili štitastog oblika. Cvasti 

izbijaju iz pazuha bočnih grana. Na jednoj biljci može se formirati 1500 do 2000 cvetova. 

Cvetovi heljde su dvopolni, sastavljeni su iz pet bledocrvenih ili crvenih kruničnih listića, osam 

prašnika i tučka sa tri stubića- žiga.

Kod cvetova heljde izražena je osobina heterostilije odnosno 

diformizma. Ova pojava sastoji se u tome što su cvetovi na jednoj biljci sa dugim stubićima koji 

znatno nadvisuju prašnike, a na drugoj cvetovi imaju kratke stubiće i dugačke prašnike.

Polen sa cveta na cvet prenose insekti, najčešće pčele, a može i pomoću vetra. Od 

ukupnog broja cvetova opraši se samo oko 10 - 20% pa se na biljkama razvija najčešće samo oko 

50   plodova.Oprašivanje   cvetova   kod   heljde   može   biti   legitimno   i   nelegitimno.   Legitimno 

oprašivanje daje najveći procenat oplođenih cvetova, a sastoji se u tome što se polen sa dugih 

prašnika prenosi na dugačke tučkove, a sa kratkih prašnika na kratke tučkove. Nelegitimno 

(ilegitimno) oprašivanje je kada polen sa dugih prašnika oplođuje cvetove sa kratkim tučkom i 

obrnuto. Ovakav način oplodnje daje mali procenat oplođenih cvetova. 

Plod

heljde   je   orašac   u   poljoprivrednom   smislu   zrno   trouglastog   oblika,   sa   oštrim 

ivicama, crne, mrke ili žutocrvene boje. Kod obične heljde plod može biti sa krilima(gaji se više 

na istoku-Azija) i bez krila (gaji se više na zapadu-Evropa).  Masa 1000 zrna je   20-32 g, a 

hektolitarska masa zrna od 50-70 kg.