UNIVERZITET UNION
FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADZMENT
EKONOMIKA PREDUZECA
SEMINARSKI RAD
Mentor: Studenti:
Momirovic Dragan Petrovic Jovana
Krusevac, 2012
SADRZAJ
Uvod…………………………………………………………………………………...………….3
1.Proizvodnja i elementi teorije proizvodnje………….…………………………………………..4
2.Poizvodnja i potrebe…………………………………………………………………………….5
3.Proces proizvodnje vrednosti; inputi i outputi ………………………………………………….6
4.Produkcione mogucnosti i oportunitetni trosak…………………………………………………8
5.Komplementarni i supstitutivni proizvodni faktori...…………………………………………....9
6.Ukupni, prosecni i granicni proizvod…………………………………………………………..10
7.Proizvodna funkcija……………………………………………………………………………11
8.Dinamika i vrste prinosa……………………………………………………………………….13
9.
Optimizacija prinosa…………………………………………………………………………...14
10.Optimum i ravnoteza…………..……………………………………………………………..14
11.Optimiziranje prinosa………………………………………………………………………...15
12.Zakljucak…………………………………………………………………………………..…17
13.Literatura…………………………………………………………………………………….18
UVOD
2
Proizvodnja je veciti process prisvajanja, prerade i oblikovanja predmeta prirode koji vrsi covek
da bi obezbedio materijalne uslove zivota i na taj nacin zadovoljio potrebe pojedinaca,
drustvenih grupa i sirih zajednica. Ona je samo jedan deo ali i najznacajniji segment i ishodiste
sveukupne ekonomske aktivnosti.
Proizvodnja se definise u uzem i sirem smislu. U uzem smislu to je neposredni process trosenja
rada i kapitala koji za rezultat ima preradu predmeta rada i stvaranje nove vrednosti u liku
materijalnih upotrebnih vrednosti ili proizvodnjih usluga. U sirem smislu process proizvodnje se
definise kao celokupnost ekonomskog zivota kao jedinstvo povezanih faza:
proizvodnje (u uzem smislu),
raspodele,
razmene i
potrosnje.
Proizvodnja i potrebe
4
Razmatranje elemenata teorije proizvodnje mora zapoceti definisanjem ljudskih potreba. Ljudske
potrebe cine skup zahteva za materijalnim i nematerijalnim dobrima neophodnih da se utrose za
odrzavanje i razvoj ljudi kao pojedinaca, njihovih organizovanih grupa i drustva u celini.
Prirodne potrebe su one potrebe koje se ljudima namecu samim njihovim rodjenjem: za
ishranom, za odevanjem, za stanovanjem, za razmnozavanjem i sl. Za razliku od njih, drustveno-
istorijski uslovljene potrebe su se formirale u zavisnosti od drustveno-istorijskih uslova u kojima
je covek ziveo.
Navedene podela je relativnog karaktera. Nacin zadovoljenja svih ljudskih potreba pa samim tim
i prirodnih potreba razvojem drustva stalno se menjao i usavrsavao, drustveno-istorijski
transformisao. Zbog toga nije pogresno zakljuciti das u gotovo sve potrebe istorijski formirane.
Pored kvalitativne dimenzije ljudske potrebe imaju i svoju kvantitativnu oznaku. Ona ima
dvosmerni znacaj: na jednoj strani kvantitet predstavlja masu raznovrsnih zahteva za
raspolaganjem materijalnim i nematerijalnim dobrima, a a na drugoj predstavlja kvantitet
ponudjenih materijalnih dobara za njihovo zadovoljenje.
Potrebe imaju i svoju strukturu. Ona se definise kao “relativni odnos pojedinih vrsta potreba u
ukupnim potrebama.” Osnovni pokretacki motiv proizvodnje svakog drustva je zadovoljenje
stalno rastucih potreba, ne samo postrukturi, nego i po obimu.
U skladu sa mestom nastanka i nacinom zadovoljenja potreba, sve potrebe mogu biti:
individualne,
potrebe pojedinih drustvenih organizacija i
specificne drustvene potrebe.
Individualne ljudske potrebe su primarne, bioloske potrebe koje omogucavaju opstanak i razvoj
coveka kao ljudske jedinke. Potrebe insitucija, organizacija, institucionalizovanih drustvenih
grupa su vrsta grupnih potreba jer institucije nisu bioloski organizmi nego ljudske tvorevine.
Slicne ovim su i specificne drustvene potrebe koje se ne mogu zadovoljavati individualno vec
predstavljaju nezamenljiv uslov zivota i rada ljudi u odredjenoj drustvenoj zajednici.
Proces proizvodnje vrednosti
5
