Jagoda se smatra ekonomski najvažnijom vrstom jagodastog voća kod nas i u svetu.
Plod joj je izuzetno kvalitetan, bogat šećerima, mineralima i vitaminom C. To je prva
voćka na pijacama u proleće. Lako se razmnožava, daje dobre prinose i rentabilna je jer
se može gajiti na velikoj površini i već za manje od godinu dana od osnivanja zasada
ostvaruje se značajan prihod. Prinosi koji se postižu u individualnom sektoru daleko su
ispod proizvodnih mogućnosti ove vrste. Pravilnim izborom sorti i primenom savremene
tehnologije osnivanja i negovanja plantažnih zasada jagode prosečan prinos po hektaru
može se udvostručiti u odnosu na današnji prosečni prinos.
2. CILJ PROJEKTA
Cilj projekta je da se na osnovu bioloških osobina jagode, prirodnih uslova za njeno
gajenje i ekonomske analize razradi tehnologija podizanja zasada i proizvodnje
visokokvalitetnih plodova za potrebe domaćeg i inostranog tržišta.
3. BIOLOGIJA VRSTE I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
Jagoda (
Fragaria vesca
L.) je višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim stablom i
karakterističnim zelenim listom koji se zadržava na biljci tokom zime. Prosečan vek
jedne biljke je 5-6 godina. Rast izdanaka počinje rano u proleće, pri temperaturi od 2-5
C. Cvetovi, čija diferencijacija započinje u jesen, pojavljuju se sledećeg proleća, 14-20
dana nakon listanja. Cvetanje u proseku traje 10-25 dana a sazrevanje ploda još
narednih 10-15 dana u zavisnosti od sorte, uslova staništa i vremenskih prilika.
Formiranje živića pomoću kojih se jagoda razmnožava počinje pre kraja berbe ploda i
produžava se sve do zime i tokom zime ukoliko nema mrazeva.
3.1. Prirodni uslovi uspevanja
Jagoda se u našoj zemlji gaji u gotovo svim krajevima. Zbog svog niskog rasta poželjno
je da se gaji na velikim nadmorskim visinama i severnim geografskim širinama. Najbolje
uspeva na dubokom, rastresitom plodnom zemljištu. U takvim uslovima štetni uticaji
visokih ili niskih temperatura na obrazovanje i razvoj cvetova i plodova najmanje utiču
na prinos.
3.2. Klima
Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlagom vazduha u toku
leta. Visoke letnje temperature i niska relativna vlaga vazduha pogoduju samo ranim
sortama koje se oberu pre nastupanja vrućih dana. Belika količina padavina u
vegetacionoj sezoni nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Jaki
vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje
plodova, što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva, npr. od
kukuruzovine. Golomrazica je najčešća pojava u krajevima sa malom količinom
padavina u toku zime. Iz tog razloga pogodna su staništa na kojima se sneg dugo
zadržava tokom zime, jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja.
2
