2
PROBLEM I PREDMET RADA
U ovom radu će biti objašnjene metode i tehnike koje JUST IN TIME koncept koristi u
cilju povećanja efikasnosti svih procesa u preduzeću. U radu će se pokušati prikazati beneficije i
pogodnost uvođenja JUST IN TIME metoda i tehnika , sa obzirom na njihovu jednostavnost i
minimalno angažovanje novčanih resursa.
1.0.UVOD
Industrijsko inženjerstvo i menadžment je multidisciplinarna nauka koja se bavi integracijom
mašina i radnika u proizvodne sisteme sa jedne strane, dok se sa druge bavi upravljanjem takvim
sistema tj organizacijom proizvodnje. Upravljanje proizvodnim sistemima je vrlo zahtevno i u
određenom procentu nepredvidivo. Celo preduzeće se ponaša analogno organizmu - mnogo
procesa koji se odvijaju istovremeno sa jednim ciljem - preživljavanjem.(preduzeća imaju za cilj,
pored preživljavanja, i sticanje profita). Da bi se upravljanje proizvodnim preduzećem uspešno
odvijalo, potrebno je integrisati proizvodne sisteme i ljude koji rade u preduzeću. To je veliki
izazov, pošto traži potpuno razumevanje sistema i sposobnost da se predvide ponašanja
makrookruženja preduzeća. Da bi upravljanje proizvodnim preduzećem bilo efikasno, potrebno
je analizirati što više informacija koje se generišu u preduzeću i na osnovu zaključaka konstantno
unapređivati sve procese.
JUST IN TIME koncept je nastao u kompaniji Toyota koja je izuzetno reprezentativan primer
uspešne japanske kompanije. Uspon kompanije Toyota od kraja drugog svetskog rata pa sve do
danas, po mom skromnom mišljenju mogu zahvaliti JUST IN TIME proizvodnji. Težnja ka
konstantnom unapređenju i poštovanje logičkih principa kada je proizvodnja u pitanju je ono što
izdvaja JUST IN TIME koncept. Iako izuzetno jednostavne u teoriji, ove postulate je jako teško
postići u praksi. Potrebno je angažovanje svih zaposlenih i apsolutna posvećenost celog
preduzeća ka cilju i eliminaciji gubitaka, konstantnom unapređenju i uspehu na tržištu.Naravno
ceo koncept JUST IN TIME proizvodnje je nezamisliv bez inženjera koji će kontrolisati ceo
proces.
1.2.INDUSTRIJALIZACIJA KROZ ISTORIJU
Početak prave inustrijalizacije se vezuje za istraživanja Roberta Tejlora i podelu rada i pokreta
ljudi u procesu rada. Međutim istraživanja pokazuju da se industrijalizacija pojavila mnogo
ranije, još u Đenovi u proizvodnji brodova. Po zapisima, đenovsko brodogradilište je
svakodnevno završavalo po jedan brod. Da li su to osnove efektivne proizvodnje, podele rada,
standardizacije delova i dobrog planiranja materijala još uvek nije potpuno utvrđeno.Sledeći
bitan korak u istoriji industrijalizacije je potreba za standardizacijom elemenata. Prvi
standardizovani izmenjivi delovi su se pojavili u proizvodnji pušaka u devetnestom veku. Od
tada standardizacija zauzima bitno mesto u industrijalizaciji. Prvo se počelo sa standardizacijom
delova kako bi kooperanti što preciznije ispunjavali zahteve ugovarača. Danas postoje razne
međunarodne institucije koje propisuju standarde za sve proizvode i procese u preduzeću koji
moraju biti ispunjeni ako preduzeće želi da uspešno radi. Masovna proizvodnja se pojavljuje
početkom dvadesetog veka. Opšte je poznato da je najzaslužniji za proboj masovne proizvodnje
bio fantastičan uspeh Henrija Forda u automobilskoj industriji. Vreme ciklusa proizvodnje je
