“Производња концентроване сточне хране са исхраном непреживара” Петар Стојковић,3/2014

1. УВОД

Концентрована хранива (концентрати) имају висок проценат енергије и протеина у
јединици масе и запремине.

Концентрована хранива се деле на зрнасте концентрате

(зрневље   жита,   легуминоза,   уљарица   и   других   биљних   врста),   споредне   производе
различитих индустрија и фабрички (индустријски) произведене смеше концентрата. Ове
последње се деле на потпуне и допунске смеше и предсмеше. Представљају "врхунац" у
производњи и коришћењу хране за животиње, јер су састављене на научним принципима
и могу у потпуности да задовоље и највеће захтеве савремених раса и хибрида домаћих
животиња у циљу високе производње млека, меса, јаја, као и да подмире друге потребе.
Концентрована  хранива  се  од   вајкада   користе   у   исхрани  животиња,   а   посебно   велики
значај   имају   у   исхрани   непреживара   (свиња,коња,живине).   Наиме,   она   су   извор
квалитетних   протеина   и   као   таква   су   веома   богата   енергијом,   која   је   неопходна
животињама у њиховом производном циклусу.

Соја игра врло значајну улогу и у исхрани

домаћих животиња као концентрована храна.

У исхрани домаћих животиња као концентрована храна служе углавном отпаци соје после
индустријске прераде, који су веома богати беланчевинама и минералним материјама.
Кукуруз се најчешће користи у справљању концентрованих смеша, било да се спрема на
традиционалан (примитиван) начин или индустријски (у савременим мешаонама хране).
Сунцокретова сачма, луцеркино брашно, квасац, креда, само су нека од хранива која се
користе за производњу концентрата. У исхрани свиња значај могу имати и јечам, овас,
леблебија, кикирики, који осим што су богата у протеинима, дају храни бољи укус и
поспешују апетит код животиња.

Међутим, циљ овог семинарског рада јесте да се што приближније упознамо са значајем
производње концентроване хране, као и са исхраном непреживара, као веома рентабилних
животиња за производњу у сточарству, користећи се превасходно приступачном
адекватном литературом.

“Производња концентроване сточне хране са исхраном непреживара” Петар Стојковић,3/2014

2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО

                   Генетички потенцијал савремених раса и хибрида домаћих животиња може
доћи до потпуног изражаја само уколико су њихове потребе покривене свим неопходним
хранљивим материјама и уколико су истовремено испоштовани остали захтеви који се
тичу физичке форме хране, технике исхране, амбијенталних услова, здравствене заштите и
др.   У   земљама   са   развијеним   сточарством   примењују   се   концепти   засновани   на
коришћењу   маскимално   стабилног   оброка   у   циљу   максимално   стабилне   производње.
Исхрана   непреживара   у   интензивним   условима   заснива   се   искључиво   на   смешама
концентрата док се волуминозна храна користи само у неким изузетним ситуацијама и
видовима производње (Ђорђевић и сар.,2009.).

Потребе животиња у храни могу се задовољити великим бројем хранива а њихов избор
зависи   од   врсте   и   категорије   животиња,   производности,   здравственог   стања,   услова
средине и др. Хранљива вредност различитих хранива може се значајно разликовати, пре
свега због садржаја појединих хранљивих материја, али и због начина конзервисања и
обраде,   промена   хранљивих   састојака   у   различитим   условима,   њихове   интеракције,
присуства   антинутритивних   материја,   контаминације   и   др.   (Esminger   и   сар.,1990).
Могућност међусобне замене хранива или допуне њихове хранљиве вредности има велики
значај   за   рентабилност   сточарске   производње,   као   и   за   решење   бројних   захтева
савремених потрошача (Ђорђевић и Динић,2007.). Осим хранива, за исхрану животиња у
интензивној производњи све већи значај имају различити адитиви.

Вековима уназад најважнији задатак за пољопривреднике је био квантитет произведене
хране (за људе и животиње) док се задњих деценија постављају све строжији захтеви за
њеним   квалитетом.   Могућност   пласирања   производа   сточарства   на   Европско   тржиште
захтева   примену   строгих   критеријума   контроле   квалитета,   од   којих   је   данас   у   Србији
најактуелнији HACCP (Hazard analysis and critical control points) систем (Ђорђевић и сар.,
2007). Органска сточарска производња је нови вид производње хране за људе али и нови
изазов   за   целокупну   зоотехнику.   Њен   предуслов   је   органски   произведена   храна   за
животиње што практично значи повратак на екстензивност у одређеној мери и одрицање
од многих савремених достигнућа науке о исхрани.

2.1.

Припремање концентрованих хранива на

традиционалан начин

“Производња концентроване сточне хране са исхраном непреживара” Петар Стојковић,3/2014

Након тога се храна добро промеша и покрије џаковима или асурама, па се остави да
ферментише. При сахарификацији важно је да се постигне и задржи температура од 55-
65

C, а процес ће бити завршен након 3-4 дана. Сахарификација се убрзава ако се после

преливања врелом водом, кад се температура смеше спусти на 65

C, дода слад у количини

од 2-3% тежине хране, а затим добро измеша. Овим се поступком може повећати
количина шећера на 8-12% и овако припремљена храна употребљава се у тову свиња, али
се може употребити и за осталу стоку. Сахарификована храна меша се непосредно пред
храњење с осталим делом оброка и то у количини до највише 50% оброка. Пошто се брзо
квари, треба је припремити само толико колико се може потрошити у току дана.

Сахаромицетизација је начин припреме помоћу којег се неко храниво или смеша
концентрата обогаћује квасцем, тако да се створе услови за размножавање квасца у самом
храниву. Квасац се може добро развијати ако се у храниву налази довољно растворљивих
угљених хидрата, а затим оно мора садржати азотне и минералне материје. Поред материја
које квасац користи за своје размножавање, потребна је одређена температура и присуство
ваздуха. Температура хранива у којем се развија квасац не сме бити нижа од 20

ни виша

од 27

C. Приступ ваздуха обезбеђује се мешањем и ако има довољно ваздуха гљивице

квасца се интензивно развијају. У противном, ствара се више алкохола а тиме долази до
већих губитака угљених хидрата. У току сахаромицетизације појављује се и млечно-
кисело врење.

Под утицајем квасца повећава се вредност протеина, храниво се обогаћује витаминима Б
комплекса, постаје укусније и повољно утиче на апетит животиње. Из тог разлога је
обрада хране с квасцом врло погодна за исхрану свиња а посебно за товне свиње, али се
може применити и за исхрану друге стоке.

Постоје   углавном   2   начина   за   обраду   хране   с   квасцем   и   то   помоћу   претходно
припремљене маје и директан начин. По првом начину на 100 kg хранива узима се 0,5-1 kg
пекарског квасца који се размути у води. У корито у којем ће се вршити обрада наспе се
40-50 литара топле воде и дода размућени квасац, а затим 20 kg хранива и добро промеша.
Маја се припрема у топлој просторији и припрема траје 4-6 часова. Кроз то време мора се
маја сваких 15-20 мин. добро промешати како би се омогућио што бољи приступ ваздуха.
Након тога долива се маји 110-150 литара топле воде, измеша   дода преосталих 80 kg
хране.   Ова   друга   фаза   обраде   траје   3   часа   и   кроз   то   време   се   храна   3-4   пута   добро
промеша. Кад се жели да се маја више пута употреби, онда се за њено спремање узима 1
kg квасца и 40 kg хране и најбоље је ако се храна претходно сахарифицира.

Маја се припрема на исти начин а након 6 часова поливина се употреби за обраду 80
kg хране а другој половини се додаје 20 kg хране и поново припрема маја. На овај начин с
1 kg квасца може се обрадити око 1000 kg хране. Директан начин обраде састоји се у томе
што се размућени квасац одмах ставља у 160-200 литара топле воде, затим се дода читава
количина хране и сваких пола часа меша. Након 6 часова обрада је готова.

“Производња концентроване сточне хране са исхраном непреживара” Петар Стојковић,3/2014

Храна обрађена с квасцем служи само за допуњавање оброка. Прасадима се даје 20-25%,
крмачама нешто више а товљеницима може и до 50% оброка. Неки одгајивачи припремају
хране за свиње на начин који је сличан сахаромицетизацији, али без додавања квасца. Они
спремају мају на тај начин што узму извесну количину хране коју размуте у топлој води
(воде се узима за 50-100% више од брашна) и оставе 24 часа да сама ускисне. Затим се
маји додаје вода и храна у истом односу као и при спремању маје, меша се и пусти да
ускисне. Од тако припремљене хране један део може се, оставити за мају а остатак се даје
стоци на исти начин као и код обраде с’ квасцем. Овај начин је примитивнији и спорији а
квалитет хране заостаје иза квалитета оне која је припремљена уз додатак квасца. Поред
тога, важно је водити рачуна о томе да маја сувише не ускисне и зато је треба мењати
сваких 3-5 дана.

2.2.

Индустријска производња концентрованих хранива

за непреживаре

Животиње данас узгајамо у објектима - шталама потпуно изоловане од природе. Са
друге стране, ради се о сортама које су раностасне и веома продуктивне. У таквим
условима и при тако високој експлоатацији животиња морамо обезбедити све потребне