UNIVERZITET U BIJELJINI
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA
SEMINARSKI RAD IZ
PREDMETA ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA
Tema: Organska proizvodnja krompira
Predmetni profesor: Kandidat:
Bijeljina, mart 2018 godine.
4
1.1 POREKLO
Krompir (Solanum tuberosum L.) je poreklom iz južnoameričkih Anda, gde se za ljudsku ishranu
koristi od pre 8 000 godina. U carstvu Inka je bio glavna hrana i njemu su se od strane vladara
upriličavale ceremonije za vreme sadnje i vađenja. U području Anda i Čilea ima preko 160 vrsta
iz roda Solanum sa 24, 36, 48, 60 i 72 hromozoma. Neke od njih rastu čak i između 4500 i 4800
m nadmorske visine. Najzastupljenija vrsta u proizvodnji je Solanum tuberosum ssp. Tuberosum,
tetraploid sa 48 hromozoma. Krompir se u evropi uzgaja od 1565 god. Na području bivše
Jugoslavije u Banat i Bačku krompir donose Nemci oko 1759. godine, a odatle u ovčarsko-
kablarsku klisuru u manastir Blagoveštenje krompir donose kaluđeri iz Srema oko 1872.
1.2 NUTRITIVNA VREDNOST
Krompir je veoma hranljiv, a i lekovit. Sadrži 75-77% vode, prosečno 77,3%, dakle 23,7% suve
materije (23-25%). To je skrobna biljka, u krtoli ima prosečno 17,5 % skroba, 0,5 - 1,5 % šećera,
0,1 % ulja, 2 % belančevina, 0,7 % sirovih vlakana, i čak 1,1% minerala. Iako ima svega 2 %
belančevina, one su visoko vredne jer su sačinjene uz ostale, i od 8 nezamenljivih aminokiselina:
triptofana, fenilalanina, lizina, treonina, valina, metionina, leucina i izoleucina. Sa 300g krompira
čovek podmiri 20 – 40 % minimalnih dnevnih potreba u ovim aminokiselinama (metionina 22 %
i fenilalanina 40%). Kao namirnica bogata skrobom, krompir ima dosta dobru energetsku
vrednost – od 88 kcal ili 368 kJ na 100 g, što je tri puta manje nego kod hleba.
Skrob predstavlja 70 – 80 % suve materije, ili 95 – 99 % od ugljenih hidrata u krompiru. Sadrži i
0,64 % pektina, pored pentozana – celuloze i hemiceluloze, kojih može biti i 0,86 %. U pogledu
sadržaja vitamina, ističe se B1 od 0,12 – 0,18 %, zatim B2 od 0,01 – 0,09 %, A 60 IJ, C od 10 –
25 mg, B5 1%, i nešto malo B6, K i R vitamina. Iako se jede kuvan ili pečen, posebnim
kuhinjskim veštinama, npr. kuvanjem na pari, sačuva se prosečno 20 – 40 % C vitamina u
krompiru, tako da i on snabdeeva čoveka ovim važnim regulatorom zdravlja. 300 g krompira
zadovoljava dnevne potrebe čoveka sa 10 – 15% B1, 5% B2, 15 % B5 i svega 1,2 % vitamina A.
Krompir je hranljiv i zbog bogatstva u fermentima, aminima, organskim kiselinama i mineralima.
Pepeo krompira je sačinjen od oko 56 – 70 % kalijuma, 7 – 10 % fosfora, 6% magnezijuma, isto
toliko kalcijuma, te hlora, natrijuma, cinka, bora, joda, gvožđa, bakra, sumpora i silicijuma.
Izraženo u miligramima na 100 g, u krompiru ima kalijuma od 440 – 660, 15 – 57 fosfora, 6 – 30
5
sumpora, 30 magnezijuma, 12 – 20 kalcijuma, 11,3 gvožđa, 0,41 bakra i 0,006 joda. Krompir je,
dakle, prava riznica minerala, u kojima dominira kalijum, ovakvo bogatsvo minerala i organskih
kiselina krompir alkalizuje unutrašnju sredinu organizma čoveka, potpomaže funkciju sluzokože
pluća, želuca, creva i mokraćih puteva.
Zapaljenja gornjih disajnih puteva mogu da se leče inhaliranjem sa krompirom, kome se dodaje
kašičica soli i soda bikarbone. Ovako se leče angine, faringitis, laringitis i sinusi. Kalijumove soli
i vitamin C, utiču da krompir ima jako diuretično dejstvo, pa se preporučuje u ishrani bolesnika,
kod kojih se želi pojačano lučenje mokraće. Krompir je sastavni deo dijete, pri mnogim
poremećajima u organizmu, dobar je protiv zatvora, jer sadrži dosta pektina, hemiceleloze i
celuloze. Oljušten, nastrugan i pomešan sa maslinovim uljem, ili sam, krompir je korišćen za
zaceljivanje teško zaceljivih rana, povreda i hemoroida.
Krompir sadrži specifične materije – solanine, koji su štetni po zdravlje ako se koristi sirov,
najviše ima alkaloida solanina sačinjenog od tri saharida glukoza – saharoza – ramnoza, prosečno
7 – 10 mg na 100g. Najveći sadržaj ovih štetnih materija ima u zelenim (zbog izloženosti suncu
tokom vegetacije) i proraslim krtolama, otuda ove i nisu dobre za jelo. Međutim, solanin čini
krompir dobrom hranom za ljude sa grčevima u stomaku i nekontrolisanim pokretima mišića –
neuralgijama i nervnim kašljem. Solanini deluju blago uspavljujuće – otuda su dobri i kod
nesanice.
1.3 USLOVI USPEVANJA
Krompir ne podnosi velika kolebanja temperature u toku vegetacije i za vreme zimskog
mirovanja krtola u skladištu. U toku vegetacije, potrebna je suma temperatura od 1300 – 3000 °C.
Klijanje krtola počinje već na 5 °C, ali početak porasta je tek pri temperaturi zemljišta od 7 – 10
°C, a optimum je 20 °C. Naklijavanje krtola pre sađenja za ranu proizvodnju obavlja se na
temperaturi od 12 – 14 °C. Za vegetativni rast nadzemnih organa optimalna temperatura od 18
°C, za obrazovanje krtola 16 – 19 °C, a za cvetanje oko 25 °C. Na temperaturi od 7 – 10 °C i pri
optimalnoj vlažnosti zemljišta krompir niče za 30 – 35 dana, pri 14 – 16 °C za 18 – 20 dana.
Sadnja naklijalih krtola krompira, karakteristika rane proizvodnje, nicanje je pri istim uslovima
