ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ШАБАЦ
ЗАВРШНИ РАД
ТЕМА: ПРОИЗВОДЊА КРОМПИРА У
ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ ЈАНКОВИЋ
Ментор: Студент:
Проф. Др Вера Рашковић Александар Јанковић 39/44
Шабац, 2019.
Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
3
1. ЗНАЧАЈ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА
Производња кропмира у пољопривредном газдинству Јанковић представља кромпир
једну од врло значајних ратарских биљака, у сваком погледу. У нашој пољопривреди и
укупној економији кромпир има још израженији значај јер је производња врло
нестабилна и непоуздана по свим показатељима (обим производње, квалитет
производње, просечни приноси, асортиман). Имајући у виду значај и површине под
кромпиром постављен је оглед са циљем да се утврди утицај порекла садног материјала
и величине семенске кртоле на морфолошке и продуктивне особине кромпира.
Први узрок такве производње кромпира код нас је коришћење садног материјала
неодговарајућих особина. Значај ове дисертације огледа се управо у чињеници да се
кромпир код нас производи на преко 78,000 hа што представља 2,5 % од укупних
ораничних површина у Србији и налази се на петом месту иза кукуруза, пшенице,
сунцокрета и соје.
Кромпир може имати значајну терапеутску функцију у исхрани људи. Биолошка
вредност беланчевина из кромпира већа је за око 2 пута од беланчевина из пшеничног
брашна. Кромпир је богат извор енергије, скроба, витамина Ц, Б, Е, К, минералних
материја, органских киселина итд. Неке сорте садрже и до 30 mg витамина Ц у свежем
стању, што је само три пута мање од садржаја овог витамина у лимуну. Кртоле сад��же
важне минералне материје које неутрализују киселост, спречавају болест штитне
жлезде, чир желуца, малокрвност итд. Кромпир је биљка која за кратко време
произведе огромну количину калорија. Биљка кромпира продукује више протеина и
калорија по јединици површине у јединици времена по утрошеној јединици воде него
било која друга гајена биљна врста. Свеже кртоле, у зависности од сорте и услова
гајења, садрже 13,1-36,8 % суве материје (просечно 22,2 %), док остатак чини вода са
око 63,2-86,9 % (просечно 77,8 %). Највећи део суве материје чини скроб око 75 %.
Садржај скроба у укупном хемијском саставу кртола је 8,0-29,4 % (просечно 14,1%) у
зависности од сорте, протеина 0,4-4,7 % (просечно 2,4 %), пепела 0,44-1,9 % и др.
Кртоле кромпира су значајан извор есенцијалних амино киселина триптофана,
фенилаланина, лизина, треонина, валина, метионина, леуцина и изолеуцина.
У Производња кропмира у пољопривредном газдинству Јанковић савременим условима
тржишта испољава се тенденција смањења употребе свежег кромпира за људску
исхрану и све већа јен потрошња тзв. оплемењених производа, као последица развијене
индустријске прераде кромпира. Тако је битно олакшан рад на припремању хране у
домаћинству и угоститељству. Највеће количине кромпира прераде се у помфрит, чипс,
пире, крокете, салате од кромпира, брашно за кнедле и супе итд. За ову врсту прераде
поред садржаја скроба у кртолама важна је и структура скробних зрна. За производњу
100 литара алкохола потребно је 840 kg свежег кромпира са 18% скроба.
1
1
Марковић, Р. (2014): Моја башта, Прометеј, Нови Сад, стр. 11
Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
4
2. ОСНОВНЕ ХИПОТЕЗЕ
У овим истраживањима полази се од хипотезе да ће порекло садног материјала,
односно различити агроеколошки услови производње семенског усева кромпира
допринети образовању семенских кртола различитог квалитета, па се са разлогом
очекују значајне разлике у приносу и структури приноса код четири сорте кромпира
различите намене гајења, дужине вегетационог периода и генетичког потенцијала
родности.
"Предпоставка је да се производњом семенског кромпира у планинским условима,
оптималним за развој кромпира (где је притисак пратилачког комплекса слаб), добија
садни материјал који је високе животне способности, али се поставља питање
могућности испољавања његове пуне биолошке способности у условима природног
водног режима западне Србије. С друге стране неусловно произведен садни материјал
кромпира у равничарском региону (високе температуре ваздуха и земљишта, висок
притисак пратилачког комплекса) биће слабије животне способности, али ће свој мањи
биолошки потенцијал испољити у већем степену, или у потпуности, гајењем у
природном водном режиму, у условима западне Србије."
2
Предпоставља се да ће различита величина семенских кртола испољити значајан утицај
на динамику пораста и развића семенског усева кромпира, односно условити значајне
разлике у морфолошким и продуктивним особинама кромпира. "Полази се од хипотезе
да су кртоле мање величине обично физиолошки млађе и да ће почетне фазе развоја
пролазити спорије, имаће мањи број формираних окаца по кртоли, образоваће мањи
број клица, а самим тим и мањи број PNI по биљци, иницијација кртола биће каснија, а
период њиховог формирања и наливања биће дужи, образоваће мањи број крупнијих
кртола и већи укупан принос. По правилу ситније матичне кртоле у раној производњи
имају продукцију мањег броја крупних кртола."
3
Крупније кртоле су по правилу физиолошки "старије" и почетне фазе развоја пролазиће
брже, имаће велики број формираних окаца по кртоли, образоваће велики број клица, а
као последицу тога образоваће већи број PNI по биљци, иницијација кртола биће ранија
а период њиховог формирања и наливања биће краћи, образоваће већи број ситнијих
ктрола и мањи укупан принос. "При том треба имати на уму да сорта Jaerla, беле
покожице, иначе замеће мали број изузетно крупних кртола, док сорта Cleopatra, црвене
боје покожице, замеће нешто више ситнијих кртола. Kennebec је сорта изузетно беле
боје покожице и меса, врло цењена због одличног укуса, која касније налива мали број
крупних кртола, док је Desiree стандардна сорта црвене покожице, добре
адаптибилности и отпорности на болести, са релативно високом продукцијом кртола
средње величине."
4
2
Марковић, Р. (2014): Моја башта, Прометеј, Нови Сад, стр. 15
3
Гагић, Т. (2013): Поврће, Змај, Нови Сад, стр. 74
4
Васић, Н. (2012): Кромпир, Пан књига, Нови Сад, стр. 85
Д и п л о м с к и р а д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
6
3.1 Квалитет садног материјала кромпира
Постизање високих приноса кртола кромпира могуће је само коришћењем семенских
кртола доброг квалитета, без присуства болести и штеточина. Квалитет садног
материјала кромпира је најважнији и одлучујући (ограничавајући) фактор, који
одређује висину и квалитет приноса кртола кромпира.
На квалитет кртола утичу високе температуре (ваздуха а посебно земљишта) у току
вегетационог периода и током складиштења, недостатак земљишне и ваздушне влаге,
промена режима влаге, недостатак приступачних хранљивих материја, време вађења,
дефолијација изазвана биотичким и абиотичким факторима и других стресних фактора.
Квалитет садног материјала кромпира одређен је особинама семенске кртоле, а то су:
физиолошка старост, степен развоја клица, маса кртоле и здравствено стање. Развој
усева кромпира у пољу у директној је вези са особинама семенских кртола.
После вађења метаболизам унутар кртола се наставља и проузрокује промене од којих
зависи квалитет семенског кромпира. Старење кромпира се одвија од тренутка када
кртола почиње да расте. Ови процеси унутар кртоле одређују различиту физиолошку
фазу развоја кроз које пролази кртола после вађења и утичу на капацитет клијања и
животну способност. Физиолошке фазе кроз које постепено пролази кртола после
вађења су следеће: фаза мировања, фаза вршне (апикалне) доминације, фаза нормалног
клијања и фаза физиолошки старог семена. Свака од ових физиолошких фаза кртоле
зависи од сорте, степена зрелости при вађењу, температуре ваздуха у току вегетационог
периода, услова чувања, степена оштећења и здравственог стања. Зависно од наведених
фактора период мировања најчешће траје 2-4 месеца, а код неких сорти и преко 5
месеци. Након дормантног периода кртоле клијају и енергија пораста расте до највеће,
после тога старост се повећава и губи се животна способност.
Приликом утврђивања оптималне физиолошке старости кртола пожељне за садњу
треба узети у обзир особине сорте, потребе тржишта и агроеколошке услове у току
вегетационе сезоне. Другим речима, важно је да је снага раста семенског кромпира
оптимална у време садње, односно оптималне физиолошке старости (када има највећи
потенцијал да формира јаку и снажну биљку са великим капацитетом за висок принос)
погодне за постизање циља производње.
Cадњом физиолошки старијег семена сорти које имају склоност ка формирању крупних
кртола може имати предности у побољшању униформности и образовању већег броја
тржишних кртола посебно за рану производњу. Физиолошки млађе семе треба садити
на мање међуредно растојање јер формира неколико стабала а самим тим и мањи број
кртола. Дуга вегетациона сезона фаворизује формирање крупних кртола погодних за
тржиште и прераду помфрит, младо семе овде је управо пожељно јер даје неколико
стабала. С друге стране, за рану свежу потрошњу много је пожељније физиолошки
старије семе које формира више клица и виши ранији принос.
