Пољопривредна и медицинска школа
МАТУРСКИ РАД ИЗ РАТАРСТВА
ТЕМА:
Производња салате
Ментор:Ученик:
Бијељина,мај 2013.године
2
Садржај
Увод ................................................................................................3
Опште особине...............................................................................4
Вријеме производње......................................................................5
Начин производње.........................................................................6
Плодоред и обрада земљишта......................................................7
Садња..............................................................................................9
Ђубрење.........................................................................................12
Мјере његе......................................................................................13
Болести и штеточине.....................................................................16
Берба...............................................................................................21
Производња салате у заштићеном простору...............................22
Закључак.........................................................................................26
Литература......................................................................................27
4
Опште особине
Салати одговара земљиште благо киселе до неутралне реакције (pH 6-7). На киселим
земљиштимаспоро расте и даје мало приноса. Захтијева плодно, хумусно, структурно
земљиште.
Спада у усјеве прохладне сезоне.Сјеме клијаna 2-4
°C
. У контролисаним
условимаоптимална температура је: за ницање 12-15
°C
, у фази садњеи укорјењивања 12-
14
°C
до краја вегетације 15-20
°C
. Температура земљишта дo 8
°C
, ноћна температура треба
да буде за 4-8
°C
нижа од дневне. Озима салата са развијених десетак листова, уколико се
налази исподсњежног покривачаили агротекстиламоже да поднесејако ниске температуре
(do-15
°C
). Температуре преко 25
°C
убрзавају формирање цвијетног стабла, преко
30
°C
престаје раст.
Салате имају велике потребе за свјетлошћу. Посебну пажњу треба посветити интезитету
свјетлостиу заштићеном простору. Ако се гаји при свјетлостималог интезитетаформира
растресите, ситне и неквалитетне главице. На дужем данујавља се раније исцвјетавање.
Плитак коријенов системсалате захтијевадовољне количине водеу том слоју земљишта
(80% PVK). Висока релативна влажност ваздухаутиче на пуцање главица, појаву и
ширење болести. Салату треба заливатирјеђе и обилније, све то пред почетакформирања
главица
.
Избор здравог сјеменаjeод највећег значајаза рентабилну произвдњу. Сјеме је ситно,
ланцетасто, сребрнасто бијеледо сребрнасто смеђе боје. Број сјеменки 1gjeод 800 дo 1200.
Сјеме чува клијавост 4-5 година. Просјечно сјеме ниче за 5-7 дана. Дужина вегетације је
45-90 дана. Главице су различите конзистенцијеи пречника (мале, дo 8cm; средње 8-12cm;
велике, преко 12cm.). већина сорти је дугог дана (у условима дужег данабрже формирају
цвјетоносно стабло).
Главни параметри за избор варијетета:
- дужина вегетације;
- удаљеност тржишта и потребе тржишта и климатски и замљишни услови.
5
Вријеме производње
Салату можемо сијати у различито доба. Зимску салату сијемо на почеткусептембра, а
пресађујемо у половиниоктобрана размак 30 x 20 cm. Прије садње треба
погнојитикомплексним минералним гнојивом 10 : 10 : 10 NPKили сличном комбинацијом.
За тај начин узгојанајприкладније су сортеНансен и Рјавка.
Сорта Нансен је ранија, па стиже на бербу већ на концу априлаи на почетку маја, а Рјавкау
другој половини маја. Прољетне салате узгајамоиз пресадница из заштићеног простора.
Сорте из групе масленкисаде се већ на концу марта.Масленке имају ситније главице, па се
саде на размак 20 x 20 cm. стижу за потрошњу на концу маја.
Кристалке се саде на размак 30 x 30 cm, а стижу за бербу на концу јунаи ујулу.Љетну
кристалку ии римску салату можемо сијатина стално мјесто умају и јуну, само ако ћемоје
обилно и често заливати. Тада ће стичи за бербу уавгусту и септембру.
Матовилац
сијемо у првој половинисептембрaна добро приређену гредицу. Обично се
сије омашке 1gna 1 m2 и грабљицама плитко загребе. Матовилац никне за двије до три
седмицепа ако је лијепа јесен, до зиме развије малу розету. Ако нема мраза, може се
трошити цијеле зиме, све до прољећа. Пред крај зиме добро је мало погнојитиKAN-ом 20-
30gнa 1 m2.
Ендивија
је прикладнија за јесењу потрошњујер је мање осјетљивакад наступи кишно
доба, па се може трошити све до зиме. Сије се на гредицу у половинијуна, пресађује на
концу јулана размак 30 x 30 cm, а стиже за бербу у октобру. Ендивија се може спремити у
подрум, и то тако да се изваде цијеле биљке са коријеном, уклоне оштећени листовии
трапи у влажан пијесак једна до друге. При спремању, ендивија мора бити потпуно сува.
Тако се може држати све до јануара.
Радич
је такође зимскаи рана прољетна салата. Сије се на стални мјесто у првој половини
јула на размак 30 cmред до реда и 1 -3 cmсјеменка од сјеменке. Кад су листови велики око
7
семена/м2леје. Мијешањем ситног сјемена салате са пијеском, прекрупом итд.
омогућавамо правилнији распоред сјемена при сјетви. Јако густ усјев треба обавезно
прориједити. Младе биљке његовати (заливање, провјетравање, заштита од болести и
штеточина, каљење...) да би се добио квалитетан и здрав расад. Кроз мјесец дана (зими
дуже, љети краће) расад је спреман за расађивање. Најчешће се користе тресетне коцке
димензија 3x3 или 5x5цм. Коцке се праве машински од одговарајуће тресетне смјеше.
Формиране коцке се постављају у објекат за производњу (стакленик, пластеник...) на
столове или на тло пресвучено пластичном фолијом. Сије се по једна сјеменка у коцку.
Добија се расад одличног квалитета. Коцке су од тресета уз додатак НПК
ђубрива.Влажењем увећавају своју запремину неколико пута. Плочице су обавијене
мрежицом која им чува облик после влажења и ширења. Не садрже узрочнике
болести,штеточине ни сјеме корова. Биљке не трпе шок после пресађивања, па је прираст
послије садње бржи и већи. Расад је уједначеног квалитета.
Припрема и њега расада: Плочице се постављају на фолију или столове. У отвор
насредини плочице сије се једнасјеменка (само се спушта). На мјесто где су постављене
плочице упушта се вода . Тресетне плочице бубре и сјеме се затвара. Каснија њега је иста
као код класичне контејнерске или саксијске производње. Сади се комплетна плочица са
биљком. Садња се обавља ручно и машински. Сорте ситнијих главица расађујусе гушће
(20x20цм), а крупнијих ређе (30x30цм). На већим површинама садњу обављати у
вишередне траке.
Плодоред и обрада земљишта
Пораст и раѕвиће одвијају се на температури 10-18
˚
C, a у време формирања главице
добољна је температура 5-8
˚
C. Добро подноси мразеве -8
˚
C. Високе температуре изнад
25
˚
C, а нарочито изнад 30
˚
C неповољно дјелују на салату и она брѕо прелази у генеративну
фазу, исцвјетава. Салата као једногодишња биљка одликује се кратком вегетацијом 50-120
дана.
