УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
БАЊА ЛУКА
Студент:
Одговорни професор:
ПРОИЗВОДЊА СЈЕМЕНА ХИБРИДНОГ
КУКУРУЗА
- Завршни рад -
Бања Лука, 2017. године
Свијет
163,86 169,53 174,64 5,07 5,20 4,86 831,36 881,75 849,09
Кукуруз – Zea mays L. је једногодишња зељаста биљка која припада породици
Poaceae
(Gramineae) потпородици
Panicoideae
(просолика), групи
Maydeae
, коју чине осам
родова, од којих је најпознатији род
Zea
. Сам род Zea има само једну врсту
Zea mays L
. и
то само као културну форму.
2
Кукуруз припада најзначајнијим ратарским усјевима, те се
према укупним засијаним површинама у свијету налази на трећем мјесту одмах након
пшенице и риже.
У овом дипломском раду биће ријечи о поријеклу кукуруза, његовим
морфолошким и биолошким особинама, те ће посебна пажња бити усмјерена на хибридно
сјеме кукуруза, његову производњу, агроеколошке услове производње и развоја,
агротехнику производње и др.
2
Види: Табаковић, Ј. М.:
Утицај временских услова, земљишта и генотипске комбинације на особине
хибридног семена кукуруза - докторска дисертација
, Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет,
Београд, 2012, стр. 1.
4
2 КУКУРУЗ (ZEA MAYS L.)
2.1 Поријекло и филогенеза кукуруза
У прошлости су постојале различите претпоставке о изворном центру кукуруза.
Многи су научници имали подијељена мишљења о поријеклу кукуруза, неки су сматрали
да је поријеклом из Парагваја, неки су претпостављали да је генцентар кукуруза
централни Мексико, док је Чарлс Дарвин негирао све претпоставке и сматрао да је
кукуруз поријеклом из Перуа. Постоје и теорије о азијском поријеклу кукуруза, али оне
немају доказа у одговарајућим археолошким налазима нити имају филогенетско
упориште. Према данашњем схватању, базирано на археолошким налазима и
цитогенетичким истраживањима, претпоставља се да је простор данашњег Мексика
домовина кукуруза.
3
Многе биљке се од својих дивљих сродника разликују само у квантитативном
смислу. На примјер, дивљи парадајз је верзија одомаћене форме са мањим плодовима. За
разлику од других трава, као што су пшеница или пиринач, кукуруз нема очигледног
дивљег сродника. Зато је идентификација дивљег сродника кукуруза била изузетно
значајна од самог почетка двадесетог вијека. Очигледне разлике у морфологији клипа
теозинте и кукуруза су је у ранијим студијама искључиле као могућег претка кукуруза,
мада је одавно било познато да се неке форме теозинте и кукуруза лако укрштају и дају
фертилно потомство.
4
У једном моменту се учило да је биљка позната под називом пасији
кукуруз (dog corn или coyote corn), добар кандидат за претка кукуруза. Међутим, касније
се увидјело да та форма заправо представља прву генерацију након укрштања теозинте и
кукуруза што је експериментално лако потврђено.
5
У природи не постоји дивља форма
налик гајеном кукурузу са меканим, брашњавим зрнима која су нанизана у редовима на
3
Види: Lucić, P.:
Utjecaj ozimih postrnih usjeva na urod kukuruza kokičara u ekološkom ratarenju u 2009. godini -
diplomski rad,
Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, Poljoprivredni fakultet u Osijeku, 2011, стр. 3.
4
Види: Бабић В., Ивановић, М., Бабић, М., стр. 92.
5
Види: Beadle, G. W.:
The ancestry of corn
. Scientific American 242., 1980. Наведено према: : Бабић В.,
Ивановић, М., Бабић, М., стр 92.
5
Постоји неколико теорија о поријеклу кукуруза:
9
1) Кукуруз је директно култивисан из мексичке једногодишње теозинте, Zea mays ssp.
parviglumis, поријеклом из долине ријеке Балсас у југоисточном Мексику, утицајем
до 12% генетског материјала од Zea mays ssp. mexicana кроз интрогресију (''прелаз''
гена из једне врсте у другу врсту као посљедица случајне хибридизације кроз
дјелимично успостављену репродуктивну баријеру).
2) Кукуруз је настао хибридизацијом између малог културног кукуруза (нешто
измијењена форма дивљег кукуруза) и теозинте из секције Luxuriantes, od Z. luxurians
или од Z. diploperennis.
3) Кукуруз је прошао двије или више доместикација од дивљег кукуруза или од
теозинте.
4) Кукуруз је еволуцијски облик хибрида насталог укрштањем Z. diploperennis са
Tripsacum dactyloides. (Израз теозинта обухвата све врсте и подврсте рода Zea, осим
Zea mays ssp. mays.)
Археоботанички студији из 2009. године су утврдили да су на просторима долине
ријеке Балсас пронађени камени млинови с остацима кукуруза старих 8700 година. Једни
од најранијих остатака полена пронађени су у седиментима језера у тропском дијелу
јужног Мексика и горњем дијелу Средње Америке. Старост тих остатака утврђена је
методом радиоактивног угљеника и износи око 4700 година. Археолошки остаци раних
клипова кукуруза пронађени су код пећине Guila Naquitz у долини Оаxаса, а датирају
приближно из 2750. године п.н.е. Што се тиче облика клипова, малене промјене су се
догађале све до око 1100. године п.н.е., када се уочавају веће промјене клипова кукуруза
из Мексичких пећина. Од тада је диверзитет кукуруза нагло порастао, први пута су нађени
археолошки остаци теозинте. Претпоставља се да се кукуруз убрзано почео ширити око
1500. године п.н.е. Кукуруз је представљао главни извор хране већини култура Сјеверне
Америке (прије открића), Средње Америке, Јужне Америке и Кариба. Средњоамеричке
9
Lucić, P.: op.cit., стр. 3-4.
7
