Fakultet za biofarming, Bačka Topola
Predmet -
Specijalno bioratarstvo
Seminarski rad
Tema: Proizvodnja soje u našim agroekološkim uslovima
sa osvrtom na organsku proizvodnju
Profesor: Student:
Dr Nenad Đurić Stefan Milutinović 4031/16-III
Bačka Topola, februar 2018.
SADRŽAJ:
Uvod……………………………………………………………………………………………….3
1. Preduslovi……………………………………………………………………………………….4
1.1.Očuvanje prirodnog ekosistema……………………………………………………………….4
1.2.Osobine zemljišta……………………………………………………………………………...5
1.3. Klimatski uslovi……………………………………………………………………………….5
2. Izbor i primena lokacije…………………………………………………………………………7
2.1.Kako odabrati lokaciju…………………………………………………………………………7
2.2.Priprema zemljišta……………………………………………………………………………..7
3.Sortiment………………………………………………………………………………………...9
4. Agrotehničke mere……………………………………………………………………………12
4.1. Plodored…………………………………………………………………………………….12
4.2.Priprema zemljišta……………………………………………………………………………13
4.3.Tehnologija proizvodnje……………………………………………………………………...14
4.4.Đubrenje……………………………………………………………………………………...15
4.5.Navodnjavanje………………………………………………………………………………..16
5.Bolesti…………………………………………………………………………………………..18
5.1. Korovi………………………………………………………………………………………..18
5.2.Bolesti………………………………………………………………………………………...18
5.3.Štetočine……………………………………………………………………………………...19
6.Žetva……………………………………………………………………………………………20
1. PREDUSLOVI
1.1. Očuvanje prirodnog agroekosistema
Tehnologija gajenja soje u našoj zemlji bila je predmet brojnih studija i može se reći da u
redovnoj setvi nije naročito zahtevna. Poštovanjem osnovnih principa tehnologije gajenja soje,
kao što su pravilan izbor parcele i sorte, pravilan plodored, blagovremena i odgovarajuća obrada
zemljišta, pravilna setva uz poštovanje preporučene gustine setve, pravilna nega i pravovremena
žetva uz pravilnu podešenost kombajna, istovremeno se poštuju i osnovni zahtevi organske
proizvodnje.
Gajenje soje u organskoj proizvodnji ima nekoliko veoma bitnih prednosti u odnosu na
druge ratarske biljke. Kada govorimo o plodoredu, soja je značajna zbog azotofiksacije i
značajnih količina lakopristupačnog azota koji ostavlja u zemljištu, jer azot je najvažniji među
biogenim elementima, odnosno nosilac prinosa. Međutim, azotna đubriva su veliki zagađivači
životne sredine- zemljišta, vode, a pri većoj akumulaciji u biljnim proizvodima i stočne i ljudske
hrane. Zatim,
seme soje nije tretirano pesticidima protiv bolesti i štetočina. Ni tokom vegetacije
kod nas nije uobičajena primena fungicida ili insekticida, jer bolesti i štetočine koje se javljaju na
soji još uvek nemaju ekonomski značaj. U našim uslovima preporučuje se đubrenje soje
mikrobiološkim đubrivom, preparatom Nitragin, koji se dobija uz seme i koji je apsolutno
najzdraviji mogući oblik đubriva.
Najveći problem koji se javlja u proizvodnji soje jesu korovi, posebno u organskoj
proizvodnji u kojoj nije dozvoljena upotreba herbicida. Međutim, pravilno i pravovremeno
izvedenim agrotehničkim merama, pre svega pripremom zemljišta i negom useva, možemo
zadržati korovsku floru na nivou na kojem neće značajnije smanjiti prinos soje. Jer, jedna od
bitnih karakteristika organske proizvodnje je i to što u ovakvoj proizvodnji nije cilj potpuno
uništiti korove, već držati zakorovljenost pod kontrolom. Sa stanovišta organske proizvodnje,
korovi imaju i pozitivne uticaje- sprečavaju eroziju, popravljaju strukturu zemljjišta, pružaju
stanište i hranu korisnim insektima.
Može se, dakle, reći da je prelazak sa konvencionalne, industrijske proizvodnje soje na
organsku sa stanovišta tehnologije proizvodnje relativno jednostavan, posebno kad je reč o
manjim površinama za dobijanje proizvoda za poznatog kupca.
1.2. Osobine zemljišta
Za pravilan rast i razvoj biljke, a posebno korenovog sistema i korenskih kvržica, soja
zahteva gajenje na zemljištu povoljnih vodnih i vazdušnih osobina, neutralne reakcije i dobro
obezbeđenim hranivima.
Soja se može gajiti na različitim tipovima zemljišta, ali najbolje rezultate ostvaruje na
černozemima, ritskim crnicama, smonicama i aluvijalnim zemljištima.Veoma je značajan kvalitet
i vreme obrade zemljišta, naročito smonica, jer je za uspešno gajenje soje i normalan razvoj
kvržičnih bakterija neophodna dobra aeracija. Najbolji vodnovazdušni režim imaju zemljišta sa
ukupnom poroznošću 55-60%, kada su kapilarne pore ispunjene vodom, a nekapilarne
vazduhom. Vazduh nije toliko potreban za disanje korena već za život simbiotskih bakterija
(Rhizobium japonicum)
koje vezuju atmosferski azot iz vazduha.
Na aluvijalnim zemljištima i livadskim crnicama soju je moguće gajiti samo ako zemljište
nije prevlaženo i previše peskovito. Na lakim i peskovitim zemljištima je teško ostvariti visoke i
stabilne prinose zbog velikih zahteva soje prema vodi, posebno u kritičnim periodima. Laka
zemljišta slabo zadržavaju vodu, pa zato nisu pogodna za gajenje soje ukoliko nema mogućnosti
za navodnjavanje.
Ukoliko se, pak, obezbede dovoljne količine vode, soja se može gajiti i na zemljištima
nepovoljnijih osobina. U principu, soja se može gajiti na svim tipovima zemljišta osim izuzetno
plitkih i izrazito peskovitih, kiselih ili slanih.
1.3. Klimatski uslovi
Soja ima veoma širok areal rasprostranjenosti. Uspeva u različitim klimatskim uslovima,
od kontinentalnih do tropskih i gaji se od pedesetog stepena geografske širine, pa sve do
ekvatora. Biljka soje je fotoperiodski veoma osetljiva, što znači da je prelazak iz vegetativnog u
reproduktivni stadijum u direktnoj zavisnosti od dužine dana. Ova zavisnost uslovila je podelu
sorti soje u 13 grupa zrenja. Oznake za grupe zrenja su 000, 00, 0 i rimski brojevi od I do X.
Sorte soje označene sa 000 adaptirane su na uslove dužeg dana, imaju dug kritični fotoperiod ili
su fotoperiodski neosetljive i uspevaju na većim geografskim širinama, dok su sorte označene
brojem X adaptirane na uslove kraćeg dana i uspevaju na manjim geografskim širinama. Razlike
između grupa zrenja uslovljene su fotoperiodskim zahtevima sorti i ukoliko se gaje na istoj
geografskoj širini, razlike u sazrevanju kreću se u proseku od 10 do 18 dana. Kritični fotoperiod
progresivno opada od većih ka manjim geografskim širinama. Zahtevi prema fotoperiodu, tako,
