1. Увод
Бање су насеља која поседују специфичности проистекле из локације уз
термоминералне и минералне воде и настојања да се вредности извора искористе за
потребе лечења и рекреације.
Пролом бања спада у млађе бање у Србији, а афирмацију је стекла у
последње три деценије. Као природно лечилиште проглашена је 1977. године, а до
тада је у географском, хидролошком и балнеолошком смислу била велика
непознаница.
На место данашње бање постојало је насеље у доба Римљана и Византије, а
извори лековите воде су се користили у Средњем веку и у доба Турака. Откриће
бање везује се за излечење једног коња, што је случај са више бања у Србији.
Пролом бања добила је име по оближњем селу Пролом, у чијем се атару и налази
бања.
Данас је то модерна бања и једна од најпосећенијих у Србији, са смештајним
објектима предузећа Планинка и приватним смештајем. Поред лековите воде,
туристе привлачи и лепа нетакнута природа повољна за одмор и опоравак као и
неколико манифестација, које се одржавају током летње сезоне у Пролом бањи.
Слика 1. Поглед на Пролом бању
Извор:
www.banjeusrbiji.com
2
2.2. Туристички положај и саобраћајна повезаност
Пролом бања је по страни од најважнијих транзитних туристичких токова у
Србији, што га чини пријатним и мирним крајем, али је у прошлости приступ био
отежан. То је решено изградњом асфалтног пута Пролом бања-село Рударе које се
налази на магистралном путу Ниш-Приштина, односно трансбалканског пута који
повезује Подунавље и Јадранско море. Пролом Бања је од поменуте магистрале
удаљена 10,6 km. Аутопут Београд-Ниш-Скопље удаљен је 77 km. Постоји и
неколико макадамских путева.
Железнички саобраћај за развој туризма у Пролом бањи има веома мали
значај, станица у Рудару на прузи Ниш-Приштина удаљена је 11 km. Најближи
аеродром је у Нишу (77 km).
Најближе градско насеље је Куршумлија удаљена 22 km, затим Прокупље 52
km, Блаце 47 km. Од највећих емитивних центара Пролом бања је удаљена од Ниша
77 km, Лесковца 101 km, Крушевца 92 km, Београда 289 km, Новог Сада 369 km.
Слика 3. Саобраћајна повезаност Пролом бање
Извор:
www.vrnjacka-banja.co.rs
4
3. Природнe вредности
Природне вредности Куршумлијског краја су значајне. Задњих година
добијају све већу туристичку вредност. Предели овог краја су разноврсни.
На релативно малом простору срећу се велики контрасти у свим елементима
њене природе. Многи путници се одушевљавају природним лепотама и
богатствима Куршумлијског краја: плодним земљиштем, разноврсним рудама
Копаоника, бројним топлим, минералним и лековитим водама, непрегледним
шумама, пашњацима и ливадам, обрађеним пољима, воћњацима, честим изворима
чисте питке планинске воде, бистрим и брзим потоцима и рекама, богатством
дивљачи, разнобојним пољским цвећем итд, али и природним реткостима, које све
више привлаче туристе и љубитеље природе. Најпознатије од њих свакако су
земљане пирамиде Ђавоље Вароши на падинама планине Ђак.
Није претерано ако се неки делови Куршумлијског краја пореде са чувеном
природом Швајцарске. Они су само недовољно уређени људском руком, слабије
доступни и мало пропагирани.
Природне одлике Пролом Бање и њене околине као и њихов амбијент су
особити, врло ретки, разноврсних боја, облика и интезитета. По контрасти природе
овај крај се може упоредити са Боком Которском. У геолошкој прошлости долином
Проломске реке увлачио се у копно узак залив, пун ртова и затона. Међутим за
разлику од Боке овде је вегетација бујнија, зеленија и снажнија.
Природне вредности Пролом бање и њене околине сврстане су као:
Геоморфолошке вредности
Климатске вредности
Хидрографске вредности
3.1. Геоморфолошке вредности
Терен уже околине Пролом бање састављен је од старих кристаластих
шкриљаца представљених углавном гнајсевима и микашистима, који су саставни
део родопске масе. Шкриљци су угланом пробивени изливима гранита, андезита и
дацита. Њихове ерупције и изливање лаве су из периода после креде, а чине део
тзв. Лецког еруптивног масива. Вулканска активност је престала пре плиоцена.
Основни кристални терен просечен је бројним тектонским пукотинама
крајем миоцена. Онда је дошло до спуштања терена дуж раседних линија
упоредничког правца и настала је проломбањска котлина. Јужније пукотине су
послужиле Проломбањској реци за усецање долине. Десне притоке Проломске
реке, и саме су усецале своје нешто плиће долине у некадашњем котлинском дну.
Главни расед је нешто северније од долине Проломске реке, пружа се на правцу
западсеверозапад-истокјугоисток и представља главну термалну линију бањских
извора.
Резултат вулканске активности су све околне планине и бројна купаста
узвишења. Њихови врхови покривени бујним ливадама или обрасли ситнијом или
крупнијом шумом. Падине су покривене вулканским туфом и распаднутим
5
