VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA
„Mihailo Pavlov“ – Vršac
SEMINARSKI RAD
Tema: Promenljive vrste reči
Mentor Student
Promenljive vrste reči
Reč je skup glasova, ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima
saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja. Neke reči u našem jeziku se
menjaju, a neke ne. Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenjive reči. Reči
koje uvek ostaju u istom obliku su nepromenjive reči.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenjivih i pet nepromenjivih.
Promenjive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenjive vrste reči su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.
Imenice
Imenice su promenjive vrste reči koje označavaju bića, objekte, materiju, kao i
apstraktne pojave. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici
imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski
deo predikata, objekat, atribut i priloške odredbe.)
Imenice se dele po rodu na imenice:
1. muškog (taj) (tata, sin, mač, nož, mač, majmun, kamen, smeh, Petar,
Kraljevo…)
2. ženskog (ta) (majka, ćerka, sveska, kiša, sreća, Dragica, Srbija…)
3. i srednjeg roda (to) (dete, pile, ime, pero, more, selo, veslo…)
4. Imenice se po broju dele na:
5. jedninu i (kuća, škola, olovka, sestra, lav…)
6. množinu (kuće, škole, olovke, sestre, lavovi…)
2
Zamenice su promenljive vrste reči odnose se na lica, stvari, osobine, odnosno
zamenjuju imenice ili prideve i po tome se dele na imenične i pridevske.
Imeničke zamenice zamenjuju imenice i dele se na lične i nelične. U rečenici su
samostalne, a vrše službu subjekta ili objekta.
Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski i srednji) i broj(jednina i
množina). Kada se menjaju po padežima lične zamenice mogu imati duže ili
kraće naglašene oblike.
Jednina:
1. ja
2. ti
3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)
Množina:
1. mi
2. vi
3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)
Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima. Ne
upotrebljava se u službi subjekta i nema nominativ. Kada uz glagol stoji reč SE
(igrati se, smejati se…) SE nije lična povratna zamenica.
Nom. -
Gen. – sebe
Dat. – sebi
Aku. – sebe/se
Vok. -
Ins. – sobom
4
