PROPAGANDA I
JAVNO
MNJENJE
Prezentacija
iz psihologije
DEFINICIJA PROPAGANDE
predstavlja jedan od oblika društvene
komunikacije sa ciljem da se utiče na
ponašanje zajednice u smeru određenog
mišljenja ili ponašanja
plansko širenje poželjnih ideja, mišljenja,
stavova i uverenja koja mogu biti politička,
religiozna ili neka druga radi pridobijanja
javnog mnjenja često uz korišćenje laži ili
iskrivljenih činjenica
VRSTE PROPAGANDE
svaka propaganda da bi bila uspešna mora da zadovolji neke osnovne
preduslove koji su čvrsto povezani sa sociološkim i psihološkim
karakterom ljudi kao i principima organizacije i funkcionisanja ljudskog
društva u celini
ako se prihvati princip da je propaganda pre svega specifična oblik
komunikacije onda se ona prema vrstama može biti:
1)
AKTIVNA
– vrsta komunikacije koja u sebi sadrži metode i tehnike
direktnih poziva na akciju, bez obzira o kojoj vrsti izvora je reč
(politika, ekonomija…)
2)
PASIVNA
– predstavljaju je posebni društveni i sociološki mehanizmi
kao što su obrazovani sistem, moralne i statusne vrednosti određenih
zajednica, zajednički društveni motivi, politički i ekonomski modeli i
opštevažeća pravila i kodeksi ponašanja usvojeni od strane većine
TEHNIKE PROPAGANDE
skup različitih elemenata i postupaka koje propaganda koristi u oblikovanju i
realizaciji svojih poruka
predstavljaju glavne načine propagandne komunikacije uz pomoć kojih
propaganda vrši uticaj na publiku i koriste se u svim propagandnim sredstvima
u nekom od oblika koji je prilagođen određenom mediju
Institut za Propagandu je 1937. godine definisao sedam osnovnih
propagandnih tehnika, a to su:
1)
DAVANJE IMENA
2)
BLISTAVA UOPŠTAVANJA
3)
TRANSFER
4)
SVEDOČENJE
5)
PROSTODUŠNOST
6)
MEŠANJE KARATA
7)
PUTUJUĆI ORKESTAR
