Универзитет у Београду
Архитектонски факултет
Предмет:
Култура дизајна
Тема:
Пропагандни дизајн у СФРЈ (1950-1975)
Студент:
Блануша Ана, 2016/23010
АПСТРАКТ
Формирању садржаја овог рада претходила је ауторова аспирација да се
детаљно упозна са коренима дизајна у оквиру средине из које потиче, као и
специфичностима уређења и тадашње идеологије које су дизајн, у том периоду
рађања, на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (у
даљем тексту СФРЈ) обликовале. Тема ће бити разрађена помоћу анализе
рекламних постера из наведеног периода, уз ослонац на садржај изложбе „Дизајн за
нови свет“. Mодернизам који се у том периоду на територији Југославије појављује,
уплетен са социјалистичком самоуправом, сачињава тле на којем се дизајн у
тадашњој СФРЈ развијао, а временом и формирао у специфичну врсту графичке
уметности ни налик једној другој, ове врсте, у свету. Послератни период обезбедио
je услове за развијање културе и уметности и доделио им високо симболичко,
политичко и едукативно значење, што га чини најадекватнијим за анализу, када је
реч о тематици рађања дизајна у нашим крајевима.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: дизајн, СФРЈ, социјализам
ПОЛИТИЧКО-СОЦИЈАЛНЕ ПРИЛИКЕ У СФРЈ
Након окончања Другог Светског рата, на простору некадашње Краљевине
Југославије, формирана је нова држава. Наиме, 1943. године, вође ослободилачког
покрета, уз пуну подршку Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије
(АВНОЈ) доносе одлуку о стварању државе коју су назвали Демократска
Федеративна Република Југославија. Држава је званично формирана, по завршетку
рата, 1946. године под именом Федеративна Народна Република Југославија, да би
јој Уставом из 1963. године, опет променили име у Социјалистичка Федеративна
Република Југославија (у даљем тексту СФРЈ) које ће бити на снази све до коначног
распада државе, 1992. године.
СФРЈ је у основи била социјалистичка држава, формирана на јаким
темељима антифашизма, која се, као и остале источноевропске земље које су
прихватале овај вид државног уређења, угледала на Савез Социјалистичких
Совјетских Република (у даљем тексу СССР). Овај историјски период је значајан,
јер су у то време спољно политички фактори у највећој мери били искључени,
међутим постојала су унутрашња превирања која су заправо и означила релативно
кратко постојање ове државе. По свом оснивању, СФРЈ, под вођством тадашњег
председника Владе, а касније и доживотног председника Републике, Јосипа Броза,
раскида везе са СССР-ом. Почетком 50-их уводи се специфична врста социјализма
– самоуправљање. Таквим вођењем политике, СФРЈ је сматрана далеко
либералнијом из перспективе осталих социјалистичких земаља, што је омогућавало
уплив људи, робе и идеја из осталих делова света. Како није била оптерећена
политичким и економским превирањима, остаје у токовима развоја технологије и
омогућава себи силовит развој.
