1
Masovnost protiv pravnih ponašanja u saobraćaju
Ni u jednoj oblasti društvenog života nemamo tako masovno kršenje društvene discipline, odnosno
toliko protiv pravnih ponašanja kao u drumskom saobraćaju. Kada sagledamo broj prekršaja treba
imati u vidu da je posebno u saobraćaju veoma velika tamna brojka neotkrivenih prekršaja. Sticajem
okolnosti protiv pravno ponašanje se dogodilo u vreme i na mestu gde nema ovlašćenog lica da to
otkrije i registruje.
Radi upotpunjavanja o masovnosti protiv pravnih ponašanja u ovoj oblasti društvenog života treba
imati u vidu da se u saobraćaju ili u vezi sa saobraćajem događa jedan broj ostalih protiv pravnih
ponašanja koje svrstavamo u kategoriju narušavanja reda i mira i klasičnog kriminala. Ovo
ponašanje obično počinju verbalnim duelima (ko ti dade dozvolu) a nastavlja se svađama, tučama i
povredama.
Posledice protivpravnih ponašanja u saobraćaju
Poznato je da je za protivpravna ponašanja karakteristično da razaraju društvene vrednosti, pa i sam
pravni poredak. Razaranje ovih vrednosti je teže ukoliko suprotivpravna ponašanja masovnija-
češća. Posledice protivpravnih ponašanja u saobraćaju ozbiljno ugrožavaju vitalne vrednosti
društva. Pored masovnosti na ozbiljnosti posledica posebno utiče činjenica što se mnoga
protivpravna ponašanja u saobraćaju čine za vreme korišćenja prevoznih sredstava.
Svako protivpravno ponašanje u saobraćaju stvara opasnost (apstraktnu ili konkretnu), a sa time se
povećava rizik koji prati odvijanje saobraćaja, odnosno povećavaju mu se izgledi da će se ta
opasnost konkretizovati u saobraćajnu nezgodu. Na osnovu dosadašnjeg iskustva ističu se naručito
opasna ponašanja (,,7 smrtnih grehova“)
a) Vožnja pod uticajem alkohola
b) Bezobzirno ne ustupanje prvenstva prolaza
c) Bezobzirno preticanje
d) Bezobzirno ponašanje na pešačkom prelazu
e) Neprilagođena brzina
f) Okretanje i voženje u nazad na autoputu
g) Vožnja u suprotnom pravcu (,,fantomi“) , naručito na brzim putevima
Posledicama saobraćajnih nezgoda ne poklanja se dovoljna pažnja. Potpunije sagledavanje ukupnih
posledica saobraćajnih nezgoda , pored toga što bi omogućilo potpuniji uvid u stvarne štete koje
društvo trpi, uticalo bi i na drugačiji odnos i reagovanje društva na ove probleme.
Uzroci protiv pravnih ponašanja u saobraćaju
Uzroke protiv pravnih ponašanja ne treba poistovećivati sa uzrocima saobraćajnih nezgoda. Samo u
nekim slučajevima uzroci su isti.
Uzroci:
2
a)
Opasnost koja prati odvijanje saobraćaja
: brz razvoj saobraćaja nije ostavio dovoljno
vremena društvu da se organizuje, pripremi i stvori efikasniji sistem zaštite.
b)
Nedovoljno
-
neadekvatno pripremljeni ljudi za saobraćaj:
ne shvataju dovoljno opasnost
kojoj sebe i druge izlažu ne poštujući saobraćajne propise. Propise shvataju kao nešto što
ih sputava, što im smeta i što im je nametnuto, a ne kao osnovni preduslov koji im
obezbeđuje sigurno kretanje.
c)
Velik broj pravnih normi:
usled hiperprodukcije propisa teško je onima koji rade u
oblasti bezbednosti saobraćaja
da prate, poznaju i primenjuju sve ove norme.
Društveni život zahvaljujući saobraćaju postao je sadržajniji i raznovrsniji, ali je i sam
saobraćaj zbog masovnosti, intenziteta i heterogenosti postao složen i raznovrstan, pa se
dobrim delom društvo zaplelo u mnoštvo propisa koji bi trebalo zaštititi moralnu strukturu
društva.
d)
Nedisciplina i nedoslednost u primeni propisa:
Protivpravna ponašanja u saobraćaju
imaju svoj koren i u odnosu prema propisima uopšte. U sredinama u kojima se sa više
discipline primenjuju propisi uopšte u svim oblastima i gde kršenje propisa nailazi na
strožiji društveni prekor, više je discipline i u ovoj oblasti. Kod nas je odnos prema
kršenju propisa u saobraćaju tolerantniji nego u nekim drugim oblastima. Dosledna
primena norme obezbeđuje njen snažan apel na svest i pozitivne ljudske osobine koji će
imati delotvoran uticaj na bezbednost saobraćaja.
Vrste odgovornosti zbog kršenja saobraćajnih propisa
Savremeno društvo ima veliki broj pravila ponašanja i to se ne smatra ograničenjem slobode, nego
baš omogućava korišćenje nekih sloboda. Pravila ponašanja( pravne norme) se štiti organizovanim
društvenim reagovanjem, a u okviru toga i sankcijama. Pravna sankcija je prinudna mera koja ima za
cilj da deluje u pravcu uzdržavanja od kršenja normi. Slično kao i u drugim oblastima društvenog
života za kršenje propisa u saobraćaju predviđena je kaznena odgovornost i odgovornost za štetu.
Postoje:
a) Krivična odgovornost
b) Odgovornost za privredne prestupe
c) Prekršajna odgovornost
d) Disciplinska odgovornost
U okviru odgovornosti za štetu postoje:
a) Vanugovorna odgovornost
b) Ugovorna odgovornost
Pravno regulisanje saobraćajnih delikata
Efikasna zaštita društvenih vrednosti u saobraćaju je vrlo složen posao, tj. Nije ni malo jednostavno
da se društvo organizuje i osposobi za adekvatno, svrsishodno, racionalno i efikasno reagovanje.
4
upravlja vozilom ili se nalazi u vozilu, koji tera, vodi ili jaše životinju koja se kreće po putu, kao i
pešak ili lice koje svoje radne zadatke obavlja na putu.
Radnja izvršenja
ovog krivičnog dela sastoji se u nepridržavanju saobraćajnih propisa. Da bi
učesnik u saobraćaju odgovarao za ovo krivično delo, potrebno je da prekrši neki saobraćajno propis
i da zbog tog protivpravnog ponašanja nastupi zabranjena posledica. Ako posledica nastupi i u
slučaju kada se učesnik u saobraćaju pravilno ponašao onda nema bića ovog krivičnog dela. Kada
dva učesnika u saobraćaju nepravilno postupaju onda nastaje paralelna odgovornost. U krivičnom
postupku nema podeljene krivnje zato što jedna nepravilno ne isključuje drugu.
Mesto
izvršenja ovog krivičnog dela je put. Prvi stav ovog člana odnosi se samo na drumski
saobraćaj. Ako posledica nastupi na površni koja se ne smatra putem onda nema odgovornosti za
ovo krivično delo. Za ugrožavanje ljudi i imovine na ovim površinama odgovaraće se za krivično
delo izazivanja opšte opasnosti. Ukoliko su saobraćajnice u krugu fabrike ili sajma,pored vozila ovih
organizacija, dostupne i drugim korisnicima onda će se u slučaju nastupanja predviđene opasnosti,
postojati krivično delo ugrožavanja saobraćaja. Kod sletanja vozila sa puta i nastupanja posledice
van puta smatramo da se radi o krivičnom delu ugrožavanja javnog saobraćaja zato što je to isto delo
započeto na samom putu.
Posledica
ovog krivičnog dela je dovođenje u opasnost života ili tela ili imovine većeg obima,
odnosno laka telesna povreda i veća imovinska šteta.
Sankcija
za sva tri stava ovog člana zaprećena je kazna zatvora. Poseban minimum i maksimum
zavise od umišljaja ili nehata i društvene opasnosti. Pored kazne učiniocu krivičnog deka
ugrožavanja saobraćaja može se izreći i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom
određene vrste i kategorije.
Stav 2.
Odnosi se na ostale grane saobraćaja , osim vazdušnog koji je obuhvaćen posebnim
krivičnim delima. Međutim, zbog strožije kazne delimično je obuhvaćen i drumski
saobraćaj(trolejbuski, autobuski i tramvajski saobraćaj) koji je inače obuhvaćen stavom1. Ovo je
opšte delo i može ga uraditi svako. Posledica je dovođenje u opasnost života ili tela ili imovine većeg
obima (konkretna opasnost- ne mora da dođe do nezgode kao u stavu 1). Sankcija je strožija nego u
stavu1.
Stav3
ovog člana odnosi se na dela iz stava 1 i 2 učinjena iz nehata i za to je predviđena nešto blaža
kazna.
Ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom
Ovim članom obuhvaćeni su svi drugi načini ugrožavanja saobraćaja. Ovo je opšte delo(može ga
izvršiti svako) odnosno obuhvata i one izvršioce koji nisu učesnici u saobraćaju.
Za ovo krivično delo odgovaraće onaj ko uništenjem, oštećenjem ili uklanjanjem uređaja, sredstva
ili znakova koji služe bezbednosti saobraćaja, davanjem pogrešnih signala ili znakova,
postavljanjem prepreka na saobraćajnicama ili na drugi način ugrozi saobraćaj. Da bi se stekli
elementi za postojanje ovog krivičnog dela, potrebno je da zbog ovakvog ponašanje bude doveden u
opasnost život ili telo ljudi ili imovina većeg obima.
5
Nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem
Za ovo krivično delo odgovaraće lice kome je poveren nadzor nad održavanju puteva , prevoznim
sredstvima ili saobraćajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozača. Takođe za ovo delo
odgovaraće i odgovorno lice koje izda nalog za vožnju ili dopusti vožnju iako zna da vozač zbog
umora, alkohola, bolesti ili drugog razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da
prevozno sredstvo nije ispravno pa zbog toga izazove istu posledicu.
Ovo delo može izvršiti odgovorno lice a to je najčešće rukovodilac transportnog preduzeća, voznog
parka, održavanje puteva, automehaničar i dr. Za umišljaj će odgovarati lice koje je svesno da
nesvesno obavlja svoju dužnost id a zbog takvog ponašanja može izazvati opasnost id a je na tu
opasnost pristao, a ne in a dalju posledicu. Nekad je teško razgraničiti umišljaj i nehat. Ako se radi o
gruboj nesavesnosti stiču se uslovi za umišljaj, a u ostalim slučajevima radi se o nehatu.
Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi
Ovo krivično delo može izvršiti vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostave
lice bez pomoći koje je tim prevoznim sredstvom povređeno, ili čiju je povredu tim prevoznim
sredstvom prouzrokovano. Zaprećena je kazna zatvora do jedne godine, međutim ako je zbog ne
pružanja pomoći nastupila teška telesna povreda ili smrt povređenog može se izreći kazna do pet
godina zatvora.
Dužnost vozača je da pruži pomoć i ova obaveza traje od nezgode dok on sam ili neko drugi
povređenom pruži pomoć. Pomoć nije pružena ukoliko je neko prišao povređenom, a fizički mu nije
pomogao niti preduzeo mere da se preveze do zdravstvene organizacije.”Ostavljanje bez pomoći”
upućije na udaljivanje sa mesta nezgode, pri tome za vreme koji je povređeni ostavljen nije od
uticaja. Vozač koji ostane, a ne pruži pomoć- čeka da to drugi uradi ne čini ovo krivično delo, jer nije
ostavio povređenog.
Prema ranijem stanovištvu Vrhovnog suda ne postoji obeležje ovog krivičnog dela ukoliko je smrt
nastupila odmah na mestu nezgode, bez obzira što se izvršilac udaljio, jer nema kome da pruži
pomoć. Sa gledišta logike, ako mrtvome ne treba pomoć onda ne treba ni onome koji ima apsolutno
smrtonosne povrede. Ovakvo stanovište je problematično i u sukobu je sa socijalno-etičkom
funkcijom krivičnog zakona.
Odgovornost za prekršaje u saobraćaju
Prekršaji su povrede javnog poretka utvrđene zakonima i drugim propisima za koje su propisane
prekršajne kazne i zaštitne mere. Nekad učinilac za istu radnju može odgovarati za krivično delo ili
prekršaj.
Za razgraničavanje između krivičnog dela i prekršaja u saobraćaju služe nam: kriterijum društvene
opasnosti i formalni kriterijum. Kada krivično delo i prekršaj imaju isto obeležje, ako se radi o
manjoj društvenoj opasnosti ide se na prekršaj a većoj onda je krivično delo. Za kriterijum
formalnog razgraničenja slluže propisi. U njima su pojedina protivpravna ponašanja izričito
predviđena kao prekršaj ili krivična dela. Najznačajnije razlike postoje kod: propisa kojima se mogu
propisivati krivična dela i prekršaji, subjekta odgovornosti, subjektivne strane dela i postupka.
7
Disciplinska odgovornost
Disciplinska odgovornost je pružena ruka društvene represije koja pogađa građane koji su u radnom
odnosu i podvrgnuti disciplini, zavisno od odnosa u kome se nalaze. Za razliku od ostalih kažnjivih
ponašanja, o kojima je bilo govora, prepušteno je preduzećima i drugim pravnim licima da detaljnije
regulišu: ponašanja koja sa sobom povlače ovu vrstu odgovornosti, postupak utvrđivanja te
odgovornosti i organ koji će izreći mere. Preduzeća koja se bave prevozom ili obavljaju neke druge
poslove u vezi sa saobraćajem između ostalog, mogu svojim opštim aktima predvideti ovu vrstu
odgovornosti za svoje radnike koji svojim nesavesnim i neodgovornim ponašanjem ometaju,
otežavaju ili ugrožavaju uredno i bezbedno odvijanje saobraćaja. Krivična i disciplinska
odgovornost u ovom slučaju se ne isključuju nego teku paralelno.
Odgovornost za štetu u saobraćaju
U saobraćaju zbog prirode same aktivnosti, energije i sredstava koje se u njemu koriste, mogu nastati
razni oblici štete. Pod štetom se podrazumeva povreda nekog subjektivnog prava ili pravnog interesa
drugog lica zakonom ili ugovorom, koju je štetnik dužan reparirati i na taj način uspostaviti
ravnotežu koju je svojim ponašanjem poremetio.
Osnovni kriterijum podele odgovornosti je odnos stranaka u vreme nastanka štete pa tako postoje
ugovorna i vanugovorna(delikatna) odgovornost. U prvom slučaju radi se o šteti zbog ne izvršenja
pojedinih odredba iz ugovora, a u drugom slučaju radi se o šteti koja je nastala kao posledica
postupanja protivno objektivnom pravu.
Osnovne razlike:
a) Kod vanugovorne odgovornosti između štetnika i oštećenika tek nastaje pravni odnos koji ranije
nije postojao, a kod ugovorne iz ranijeg pravnog odnosa (ugovora) nastaje nova obaveza zbog
ne izvršenja ranije obaveze.
b) Kod vanugovorne odgovornosti u prvom redu odgovoran je štetnik, a zatim osoba koja za njega
odgovara, a kod ugovorne prvo je odgovorno lice koje je ugovorom bilo obavezno izvršiti
određenu radnju bez obzira što ono štetu nije učinilo nego lice za koje ono odgovara.
c) Kod vanugovorne odgovornosti oštećenik je dužan dokazati krivicu štetnika za štetu, a kod
ugovorne oštećenik dokazuje samo da štetnik nije izvršio obaveze iz ugovora i štetu, a na
štetniku je teret dokazivanja da nije kriv za neizvršenje ugovora i štetu.
Za ostvarivanje zahteva za naknadu štete potrebno je dokazati:
krivicu štetnika za nastalu štetu,
protivpravnost ponašanja zbog koga je šteta nastala, uzročnu vezu između ponašanja i štete, i
samu štetu
. Odgovornost za štetu po svojoj pravnoj prirodi može biti zasnovana na krivici ili bez
krivice.
Sa razvojem društva shvatilo se da naknada štete u građanskom pravu ne može biti kažnjavanje
nego popravljanje štete. Krivica je postala prva i osnovna pretpostavka za naknadu štete. Za
odgovornost po principu krivice potrebno je da postoji šteta, uzročna veza i krivica. Princip
odgovornosti po pitanju krivice deli sa na princip dokazne ili pretpostavljene krivice. U
građanskom pravu u vanugovornim odnosima važi princip dokazne i , a u ugovornim odnosima
važi princip pretpostavljene krivice.
Napredak nauke i tehnike doprineo je do toga da se sve više pojavljuju proizvodi koji stvaraju
određenu opasnost po okolinu. Zbog toga sva moderna zakonodavstva širom sveta za naknadu
