PROSTITUCIJA
Prostitucija je pružanje seksualnih usluga za novac ili drugu materijalnu nadoknadu. Prostitucija se
često spominje kao „najstariji zanat na svijetu“.
Žena koja se bavi prostitucijom naziva se prostitutka, a muškarac prostitut ili žigolo. Prostitucija je
različito regulisana u različitim zakonodavstvima - u mnogim zemljama zabranjenazakonom, dok je
negde pravno regulisana kao delatnost. Uz prostituciju redovno idu razni poroci kao što
je alkoholizam, narkomanija, seksualna
trgovina ljudi
.
Ovim poslom se uglavnom bave žene čijim se
uslugama služe muškarci koji su samci, željni pustolovine ili su jednostavno znatiželjni. No u manjini
se prostitucijom bave i muškarci, čije usluge iz istih razloga koriste žene ( ili gay muškarci ). Uz ženske
prostitutke često idu i „zaštitnici“ (makroi ili svodnici) koji od njih često uzimaju 50 % zarade a katkad
se u ekstremnim slučajevima koriste i nasiljem i ucjenama. Kontakt sa prostitucijom se smatra
društveno neprihvatljivim i mnoge slavne ličnosti su zbog toga upale u skandal (npr. glumac Hugh
Grant ).
Žene koje se dobrovoljno bave prostitucijom to uglavnom rade zbog novca. Vrlo malen broj otpada u
toj kategoriji na one koje to rade jer su nimfomanke, željne pustolovine ili osvete nad roditeljima.
Vrste prostitucije
Ulične prostitutke obično rade na frekventnim mestima. Obično su to železničke stanice ili
određene ulice.
Prostitutke javnih kuća. U javnim kućama prostitutke su relativno bolje zaštićene kako zdravstveno
tako i bezbednosno. Gde to nije legalno, postoje ilegalne javne kuće u kojima prostitutke često rade
gotovo kao robinje.
Kol gerle (engl.
call girl
), rade po sopstvenim stanovima. Sastanci se zakazuju telefonom, odakle
potiče i naziv. Najčešće rade isključivo po preporuci. One spadaju u najelitnije a često i prostitutke
sa najvišim cenama.
Kurtizane žena čije ljubavne veze ili pružanje seksualnih usluga pripadnicima više klase predstavlja
glavni izvor prihoda i/ili temelj njenog društvenog položaja
Poslovna pratnja je najčešće zakulisna prostitucija. Devojke, obično vrlo lepe, često sa
fakultetskim diplomama i znanjem stranih jezika se unajmljuju za poslovne večere ili baš kao što
termin kaže za poslovnu pratnju. Od devojke zavisi da li će se sastanak završiti seksom.
Muškarci, kupci komercijalnog seksa, su ultimativni konzumenti žena i djece koji se prostituiraju.
Muškarci koji se koriste prostitucijom češče imaju više seksualnih partnera nego oni koji se njom ne
koriste. Oni često javljaju da su zadovoljni svojim suprugama. Oni kažu da žele više - seksualni činovi
koji njihove supruge neće učiniti ili uzbuđenje koje dolazi od potrage za ženom koju mogu kupiti na
kratko vrijeme. Prostitucija je uvijek bila leglo raznih spolno prenosivih bolesti, od sifilisa do gonoreje.
Zato se prostitutke uglavnom štite upotrebom kondoma.
Prema američkom članku „Estimating the prevalence and career longevity of prostitute women“
(1990.) broj prostitutki u tipičnom okruženju u SAD-u (Colorado Springs, CO, 1970.-1988.) je
procijenjen na 23 na 100.000 stanovnika, od kojih je 4 % bilo mlađe od 18 godina. Prosječna karijera
tih prostituki je prema procjenama trajala 5 godina te je u jednoj godini imala 868 muških partnera.
Najstarija javna kuća
kod koje su sačuvani podaci bila je u gradu Uruku u Sumeriji. Iz
doba Nebukadnezera II. (od 605. do 562. g. prije nove ere) nađeni su ugovori iz kojih proizlazi da su
bogati građani u Babilonu iz prostitucije svojih robinja vukli znatne zarade. Geograf
Strabon
, koji je
živio u doba cara Augusta, tvrdi da je u tadašnjem Afroditinom hramu bilo više od 10.000 prostitutki.
Toma Akvinski je zaključio da je prostitucija "nužno zlo" a Augustin da "ne treba suzbijati prostituciju,
jer će lakomislena požuda pokvariti društvo". Većina zemalja zabranila je prostituciju nakon 2.
svjetskog rata, ali se ona održala na ilegalan način.
Prostitucija kao devijacija ima tri pojavne forme: manifestnu, prikrivenu i latentnu. Manifestnu
prostituciju karakteriše placanje, promiskuitet i emocionalna ravnodušnost izmedu osoba razlicitog ili
istog pola, te tako imamo hetero- i homoseksualnu tip. Dominantni oblici prostitucije su ženska
heteroseksualnost i muška homoseksualnost. Najbitnije za ovaj tip prostituciju je povezivanje
seksualnog kontakta sa novcem, gde se stvara robno-novcani odnos. Na manifestnom nivou postoje
sledeci vidovi prostitucije: neorganizovana (ulicna), organizovana (javne kuce, bordeli), posredne kuce
i poslovna pratnja (devojke na poziv). Na ovom nivou osoba koja se bavi prostitucijom sebe doživljava
devijantom, pošto je predhodno prošla sve kroz devijantnu karijeru. Devijantnost se pokazuje kroz
odnos prema poslu kojim se bavi, nacinom oblacenja, zabavljanja vrednosnim orijentacijama. Ovaj tip
prostitucije je društveno organizovan (prostitutka – makro – ustanova) i vidljiv.
Prikrivena prostitucija se razlikuje od manifestne svojom nevidljivoscu. Osobe koje se bave
prostitucijom sebe ne dozivljavaju u potpunosti devijantom, jer se obicno nalaze na pocetku devijantne
karijere, tako da je konformizam prisutan. Bavljenje prostitucijom se racionalizuje na razlicite nacine,
najcešce materijalnim razlogom. Prikrivena prostitucija je karakteristicna za zanimanja kao sto su
sobarice, konobarice, pevacice, manekenke, sekretarice, devojke iz poslovne pratnje. Ono sto razlikuje
ovaj tip prostutucije od manifestne je odsutstvo drustvene organizovanosti, osobe stupaju u prostutuciju
povremeno ili retko. Za ovaj tip prostitucije je karateristicno postojanje seksualnog odnosa ali korist se
ne mora biti u novcu, vec u nekoj usluzi, pravu, povlastici.
