Proteini u ishrani dece koja se bave sportom
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА И
ТРЕНЕРА СУБОТИЦА
Тема: Протеини у исхрани деце која се баве спортом
Предмет: Хигијена исхране
Ментор: Студент:
Др сци. Мед. Мирјана Миланков Влашкалић Александра
Бр. индекса: СС 126/2011
Суботица, 2012
I УВОД
Тема семинарског рада је протеини у исхрани деце која се баве спортом. Дискутоваћу о
подацима ранијих истраживања о уносу протеина у исхрани деце које се баве спортом
млађе школског узраста и адолесцената.
Учешће деце и адолесцената у организованом спорту показује узлазну тенденцију у
многим земљама света. У Европи заступљеност младих,узраста 6-16 година у спорту креће
се у распону од 53-98%, у зависности од земље. У нашој земљи је 55% ученика, узраста
13,6 година, укључено у неку спортску активност (Милановић и сар., 2008).
Правилна исхрана је сигурно једна од главних компоненти раста и сазревања, али и
успеха у спорту. Учесталије повређивање и обољевање спортиста се, поред осталог, може
повезати са енергетским и нутритивним дефицитима. Врло често је ограничен број
истраживања на узорку деце и адолесцената укључених у организоване спортске
активности. Истраживања ове популационе групе морају да задовоље етичке захтеве и
искључују агресивне методе.
II ЦИЉ РАДА
Циљ рада је да се на основу расположиве литературе и ранијих истраживања објасни
значај протеина у исхрани спортиста, као и њиховој потрошњи.
По дефиницији протеини или беланчевине јесу макромолекуларни органиски спојеви
колоидних својстава, чија је основна молекуларна структура изграђена из остатака
аминокиселина које су међусобно везане пептидским везом. Протеини су ''основни
елемент'' нашег организма. Главни саставни део протеина су аминокиселине, њих 20 које
се налазе у телесним протеинима у значајним количинама. Готово три четвртине чврсте
материје тела отпада на протеине, структурне протеине, ензиме, нуклеопротеине,
протеине који транспортују кисеоник, мишићне протеине који проузрокују контракције,
као и многе друге типове протеина које врше специфичне функције у ћелији и ван ње у
читавом организму.
У живој природи протеини или беланчевине обављају бројне и разноврсне функције
које не само што су најуже повезане с одржавањем живота већ у крајњој линији
представљају и живот сам. Они су:
1. Главни грађевни елемент живе протоплазме у станицама и међустаничног ткива
2. Саставни су део молекула свих ензима
3. Изграђују многе хормоне
4. Изграђују антитела
5. Суделују у изградњи станичних језгра и најуже су повезани с наследним
факторима (генима)
6. Носиоци су токсичног деловања бактерија и других неких природних отрова
7. Одржавају колоидно – осмотски притисак у станицама и телесним течностима, а
преко њега регулишу и измену воде у организму
8. Суделују у одржавању ацидо – базне равнотеже
9. Врше и друге специјалне задатке – преносе кисеоник у крви (хемоглобин),
трансформишу енергију у мишићима.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti