ПРОЦЕНА ПОНАШАЊА КОД ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ
Понашање је начин на који постојимо у датом тренутку свог живота.
Понашањем остварујемо однос властитих тежњи, потреба и могћности за нас саме,
а за друге са понашањем остварујемо свој лик. Понашањем ступамо у контакт са
другим људима из своје оклине. Та комуникација се остварује видом, слухом,
тактилитетом, њухом и покретом.
Понашање нам даје податке о другоме, преко понашања се упознајемо са
другима, опажајући га. Опажаћемо боље и јасније ако имамо увид у своју спретност
или трапавост, у свој изглед, у свој начин опхођења у различитим ситуацијама.
Проценом понашања – држање тела, кинестезије, поступака деце, откривамо
постојање евентуалног проблема које дете има у свом психосоцијаном развоју.
Дете са сметњама у развоју има свој психосоцијани и друштвени развој, има
свој друштвени живот, који може да се декомпезује и да се јави као поремећај
понашања.
Дефектолог мора да се бави проценом понашања деце са којом ради да би
применио погодан метод у раду у склопу рехабилитационог поступка.
Процена понашања код деце са сметњама у развоју сасоти се из следећих
делова:
Процена понашања детета у породици;
Процена атмосфере у породици;
Процена понашања детета у школи.
За рехабилитациони поступак су све ове етапае важне али нагласак се овде ставља
на процену понашања детета у школи.
ПРОЦЕНА ПОНАШАЊА ДЕЦЕ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА
Деца школског узраста још увек показују недеовољну издиференцираност
својих осећања у односу на тнус мишића и функцију мишића у односу у оквиру
покрета.
Током развоја детета осећања и мишићна активност , постепено се гранају
свака на своју страну вођења својим законима развоја. Дешава се да дође до
одступања у том развоју па се јавља клиничка слика или повишеног понашања или
сниженог понашања.
Код повишеног понашања се обично мисли на клиничку слику развојног
хиперкинетичког синдрома, поремећај понашања, стање повишене ангажованости,
осећања уз снижену критичност.
Код сниженог понашања се обично мисли на децу са депресивним стањима,
диспракничну децу и децу са моторним дебилитетом…..
Преко ових клиничких слика дефектолог запажа патњу детета и настоји да се
то ублажи или превазиђе.
КЛИНИЧКА СЛИКА ПОВИШЕНОГ ПОНАШАЊА
На часу
Врти се на месту где седи;
Има расуту пажњу;
Расположење је повишено у односу на повод у групи….
На одмору
Упадљиво покретан;
Омета организовану игру;
Деца га нерадо прихватају;
На одмору је расположење повишено у односу на повод и групу.221`2
Према ауторитету
Запиткује без потребе;
Без налога устаје и шета;
Похвале и опомене не утичу на промену става.
КЛИНИЧКА СЛИКА СНИЖЕНОГ ПОНАШАЊА
На часу
Упадљиво миран на месту где седеи;
Не обраћа се деци1, суседу, на часу;
Одсутан, сањари;
Расположење снижено у односу на повод и групу
На одмору
Сапетог понашања;
Не укључује се у игру;
Деца га не примећују;
Расположење снижено у односу на повод и рупу.
Према ауторитету
