SREDSTVA ZA PRUŽANJE PRVE POMOĆI
Za pružanje prve pomoći mogu se upotrebiti najrazličitija sredstva, bilo
predmeti koji su unapred pripremljeni za tu svrhu, što je retkost, bilo sredstva
koja se nađu pri ruci: na sebi, na povređenom ili u neposrednoj blizini mesta
povređivanja.
Zavojni materijali
Upotrebljavaju se na najrazličitije svrhe i to za zaštitu rana od zagađivanja
ili naknadnih povreda, za zaustavljanje krvavljenja i za imobilizaciju povređenih
delova tela. Rani zaštićenoj zavojem mora se omogućiti slobodan pristup vazduha
i upijanje njenih izlučina. U slučaju krvarenja, zavoj treba da upija manje količine
krvi, ali i da vrši potreban pritisak u cilju zaustavljanja krvarenja.
Delovi zavoja, koji dolaze u neposredan dodir sa ranama moraju biti
potpuno čisti i oslobođeni klica, da bi se sprečilo svako zagađivanje. U tu svrhu
najbolje služi sterilna gaza. Prilikom postavljanja zavoja treba obratiti naročito
pažnju na to, da se unutrašnja površina takvih paketića ne dodiruju rukama ili
drugim predmetima, kako ne bi došlo do zagađenja. Kada se ne raspolaže
unapred pripremljenim zavojnim materijalom, tada se za pokrivanje rana mogu
upotrebiti komadi čistog platna čiste maramice ili delovi čistog rublja.
Gaza ili druga sredstva
Koriste se za pokrivanje rana. Mogu da se učvrste uz telo flasterom
odnosno drugim lepljivim trakama koje se pripreme za previjanje. Naročito
pogodna sredstva za previjanje različitih delova tela su
marame i prvi zavoj.
Razmotani paketić prvog zavoja, sadrži traku zavoja sa dva jastučića gaze
od kojih je jedan nepokretan, a drugi pokretan, tako da se može po potrebi
podesiti njihovo rastojanje.
Priručna sredstva za pružanje prve pomoći
Služe za zaustavljanje krvarenja, za previjanje i postavljanje prelomljenih
kostiju u nepokretno stanje (imobilizacija), a isto tako i za prenos povređenih.
U takve svrhe se mogu pogodno koristiti: marame, kaiševi, pojasevi,
opasači, odeća povređenih i onih koji pružaju pomoć, kao i njihovo rublje, razne
alatke i dr.
1
Veoma korisno mogu da posluže čaršavi, ćebad i razni prekrivači. Mogu se
takođe koristiti u iste svrhe delovi razbijenog nameštaja, pojedine šipke, daske,
sve to za imobilizaciju povređenih.
Zavoji
Kod povreda bilo kojeg dela tela, treba postaviti odgovarajući zavoj. U
pružanju prve pomoći koriste se uglavnom samo jednostavni kružni zavoji, a ređe
složeniji.
Za previjanje glave
upotrebljavaju se dva osnovna kružna zavoja i to:
- vodoravni kružni zavoj i
- uspravni kružni zavoj glave.
Vodoravni
se izvodi tako da se oslanja na izbočinu glave na čelu i potiljku.
Uspravni kružni zavoj glave
počinje na temenu, spušta se ispred uha, preko lica,
prolazi ispod brade i penje se ponovo preko suprotnog obraza i ispred drugog uha,
na teme.
Ako je povređeno
oko
treba posle kružnog namotaja okolo čela i potiljka
zavoj spustiti preko oka i ispod uha sa povređene strane, dok se zavoj pozadi
ponovo penje na potiljak.
Zavoj oba oka
počinje kružno oko čela i zatiljka kosti,
uzdiže se iznad uha, spušta se preko korena nosa na levo oko, ispod uha preko
potiljka, ispod desnog uha, penje se preko desnog oka, korena nosa, iznad levog
uha, preko zatiljne kosti iznad desnog uha na levo oko.
U slučaju povrede
nosa
postavlja se zavoj u vidu praćke. Trake se ukrste,
prelaze jedna iznad, a druga ispod uha i vezuju se na potiljku. Sličan je zavoj u
obliku praćke za povredu
brade.
Trake rascepljenog zavoja treba da su nešto duže. Jedna traka ide ispod
uha, prema gore, i veže se na temenu. Druga tačka ide ispod uha na potiljak, gde
se ukrsti, zatim prelazi vodoravno oko glave na čelo gde se veže.
Zavoj vrata,
se izvode jednostavnim kružnim previjanjem. Oni se moraju blago
stegnuti tako da ne mogu spasti pošto se donjom ivicom oslanjaju na grudni koš.
Zavoj grudnog koša,
čine kružni namotaji. Ovi zavoji mogu biti jače stegnuti,
jer se time olakšava disanje pri povredi rebara.
2
Obišavši oko struka silazi preko prednje strane donjeg dela trbuha, ponovo na
povređeni kuk i vraća se na butinu.
Trougle marame
su veoma podešne za previjanje svih delova tela. Tako savijena
trougla marama koristi se za kružno previjanje glave i to u vidu povezača sa
vezivanjem na potiljku ili ispod brade zajedno oko ili oba oka.
RANE I POSTUPAK SA RANAMA
Najveći broj rana je izazvan mehaničkom silom: udarom, padom,
oštricom, šiljkom, tupim predmetom ili eksplozijom.
Pojedine povrede toplotom ili hladnoćom su takođe rane, ako je u većoj
ili manjoj meri oštećena koža. Povrede električnom strujom mogu, osim
opekotina da dovedu i do prekida disanja ili krvotoka.
Svaka rana po svom položaju obliku, obimu i naročito dubini predstavlja
različitu opasnost po život povređenih.
Rane mogu biti otvorene, ako je povređena koža ili sluzokoža, i
zatvorene ako su oštećenja u dubljim slojevima tkiva, a koža nije vidljivo
oštećena.
Pored krvavrenja koje je najčešća komplikacija rane, gnojenje u rani
moze imati štetnih posledica, naročito ako se klice putem krvi rašire po telu.
Prva pomoć povređenom je ustvari početak lečenja. Ako je potrebno
skinuti odelo sa povređenog dela tela prvo se skida sa zdrave strane, a tek onda sa
povređenih delova tela. Prvo se oslobađa od odela nepovređena ruka ili noga.
Ako postoji rana prvo se mora ona osloboditi od odela odnosno obuće.
Osnovni zadatak je da se rana zaštiti od svakog daljeg zagađenja, a to će
se postići samo pravilnim postupkom sa ranom i previjanjem odgovarajućim
zavojem. Kada je rana oslobođena, mora se što pre pokriti sa gazom koja je bez
klica. Gaza se na ranu i njenu okolinu učvršćuje poveskom, maramom i
flasterom. Postupak sa ranom mora biti ujednačen i što jednostavniji. Osobito je
štetno, ako se gaza ne postavi odmah neposredno na ranu, nego se nekoliko puta
pomiče i na taj način rana se još više zagadi.
4
Štetno je ispiranje rane različitim tečnostima, jer se time unose nove
klice. Na sveže rane je veoma štetno stavljati bilo kakve masti i meleme. Vrlo je
štetan i opasan postupak vađenja raznih stranih delova iz rane.
Šok je česti pratilac težih povreda. Pod šokom se podrazumevaju teški
poremećaji organizma koji nastaju usled povrede. Šok se javlja kod povreda koje
su vrlo bolne i praćene velikim gubitkom krvi.
Prva pomoć:
Povređenog u šoku treba postaviti u položaj koji je najpovoljniji u
odnosu na povredu, ako krvari treba zaustaviti krvarenje, povređenom se daje da
pije vodu ili čaj, gutljaj po gutljaj, i pokriva se ćebetom.
Pregled povređenog i utvrđivanje stanja povrede
Pre prilaženja povređenom treba sagledati okolnosti pod kojima se
povreda desila, pregledati najbližu okolinu radi upoznavanja sa uzrocima povrede
i istovremeno osmotriti okolni teren da bi se našlo pogodno mesto za ukazivanje
prve pomoći. Najvažnije je, da se utvrdi, da li povređeni diše i da li mu radi srce.
Ako se prvim pregledom sigurno konstatuje da je povređeni mrtav, tada
mu se ne ukazuje prva pomoć, već se pruža pomoć ostalim povređenim osobama,
ukoliko ih je bilo.
Sigurni znaci smrti su:
mrtvačke pege u vidu modrih ili
ljubičastih mrlja, na onim delovima tela na kojima povređeni leži, mrtvačka
ukočenost koja se javlja u prvim časovima smrti.
Znaci prividne smrti su:
prestanak rada srca i disanja široke zenice, očuvana toplota trupa, hladne ruke i
pokretljivost u zglobovima.
Ako povređeni diše i ako mu srce radi, treba utvrditi da li je pri svesti.
Svakog koji je u besvesnom stanju treba okrenuti na bok ili po trbuške jer se tako
sprečava ugušenje koje uvek preti i to zapadanjem jezika.
5
četiri prsta poduhvati podbradak, a palac stavi u udubljenje izmedu brade i donje
usne.
Usta se otvore a nozdrve stegnu prstima druge ruke, tako da kroz njih ne
moze da prolazi vazduh koji se uduvava u usta. Pošto se punim plucima udahne
vazduh, usta se prislone na otvorena usta povređenog i snažno izdahne. Time se
uduvava u pluća dovoljna količina vazduha i grudni koš povređenog se vidljivo
proširi. Za vreme izvođenja veštačkog disanja, usta povređenog ostaju otvorena, a
nozdrve stegnute. Postupke treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, istom
brzinom kojom diše i onaj koji ukazuje prvu pomoć. Ako su usta povređena, te je
nemogućno izvršiti veštačko disanje na ovaj način, tad se može izvoditi načinom
" usta na nos
". Prethodni postupci oslobađanja gornjih disajnih puteva su isti,
zatim se klekne pored povređenog, podigne mu se donja vilica i zabaci glava,
tako što se obuhvati prstima podbradak, a palcem se zatvore usta da kroz njih ne
izlazi vazduh. Druga ruka se stavlja na teme da pridržava glavu povređenog. Onaj
koji vrši oživljavanje duboko udahne, prisloni svoja usta na nozdrve povređenog i
uduva snažno vazduh u njegova pluća.
Kada je potrebno da se oživljava dete tada je najbolje da se primeni
veštačko disanje na način "
usta na usta i nos ".
Veštačko disanje pomoću ruku
Onaj koji ukazuje prvu pomoć, klekne prema glavi povređenog okrenut
prema njemu. Dlanovi opruženih ruku se postave na leđa u visini vrhova plećki.
Tada se težinom tela osloni na grudni koš povređenog i dovoljno snažnim
pritiskom nastoji se istisnuti vazduh iz pluća. Pritisak treba izvoditi bez trzaja ne
suviše jako, jer inače može doći do preloma rebara, kao i do povrede pluća. To
7
