Univerzitet Educons
Fakultet poslovne ekonomije
Sremska Kamenica
Konsultivni centar
Sremska Mitrovica
Seminarski iz predmeta:
Međunarodna finasiska revizija
Tema:
Prva I druga faza standardnog modela procesa revizije
Mentor: Student:
Prof.dr. Slobodan Vidaković Jelena Đuričić
Sremska Mitrovica
11.12.2013.
Prva i druga faza standardnog modela procesa revizije
UVOD………………………………………………………………………………………1.
1.
Uvođenje u proces revizije I prihvatanje klijenta………………………………2.
1.1.
Izjava uprave……………………………………………………………...3.
1.2.
Rizik I značajnost………………………………………………………....4.
1.3.
Upoznavanje sa poslovanjem klijenta……………………………………5.
1.4.
Osnovni uslovi angažovanja revizora……………………………………6.
2. Planiranje procesa revizije………………………………………………………..7.
2.1.
Sticanje saznanja o preduzeću I privrednoj grani……………………...8.
2.2.
Primarni analitički postupci……………………………………………...9.
2.3.
Saznanja o računovoctvenim sistemima I sistemima
interne kontrole………………………………………………………….10.
2.4.
Planiranje značajnosti……………………………………………………11.
2.5.
Procene revizorskog rizika I analiza inherentnih,
kontrolnih I detekcionih rizika………………………………………….12.
2.6 Memorandum o planu revizije……………………………...…….……….13.
ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………..14.
LITERATURA…………………………………………………………………………….15.
Prva i druga faza standardnog modela procesa revizije
Prvi korak koji revizor preuzima prilikom obavljanja revizije je prihvatanje klijenta.
Razumnopoznavanje klijenta i poslovne grane u kojoj klijent posluje je zahtev koji mora
bitizadovoljen prema ISA 310. Ovi podaci u fazi prihvatanja klijenta se obično dobijaju naosnovu
čitanja napisa o klijentu u sredstvima javnog informisanja, ili na osnovu privatnihinformacija,
kao što su intervjui sa klijentom ili radna dokumentacija prethodne revizije.Komponente
prihvatanja klijenta su:
1) sticanje saznanja o preduzeću klijenta;
2) komunikacija sa predhodnim revizorom;
3) moguće korišćenje drugih profesionalaca (uključujući spoljnog stručnjaka) u reviziji;
4) korišćenje rada drugog revizora;
5) uslovi angažovanja;
6) pismo o angažovanju na reviziji (ugovor između računovodstvene firme i klijenta
zaobavljanje revizije);
7) određivanje radnog osoblja koje će obaviti reviziju.
1
Revizor mora da bude pažljiv kada odlučuje o tome koji su klijenti prihvatljivi. U
današnjemokruženju, zakonske i profesionalne odgovornosti računovodstvene firme su takve,
daklijenti kojima nedostaje integritet mogu izazvati ozbiljne probleme koji mogu skupo
koštati.Neke revizorske firme jednostavno odbijaju da prihvate klijente koji posluju u
visokorizičnimdelatnostima.Odnos između klijenta i revizorske firme nije jednosmerna ulica u
kojoj revizorska firmaprocenjuje klijenta, a onda, nakon što donese zaključak da je klijent
"prihvatljiv", šaljepismo o angažovanju, čime se posao oko angažovanja završava. Na tržištu
revizorskihusluga postoji konkurencija, baš kao u svakom drugom poslu, i postoje poželjni
klijenti sakojima bi svaka revizorska firma sa zadovoljstvom prihvatila saradnju.
1.1.
Izjava uprave
Postupci revizije služe da bi se dobili dokazi o izjavama (iskazima) uprave koje čine sastavnideo
finansijskih izveštaja. Kada revizor sakupi dovoljno dokaza za podršku svakoj izjaviuprave, on
ima dovoljno dokaza koji služe kao osnov za revizorsko mišljenje.Primer za izjavu uprave je
da su finansijski izveštaji pripremljeni u skladu sa Međunarodnimračunovodstvenim standardima.
Revizor mora da prikupi dovoljno dokaza da su kontapravilno klasifikovana i da su izvršena
odgovarajuća objavljivanja prema Međunarodnimračunovodstvenim standardima. Izjave uprave
o finansijskim izveštajima su izjave uprave,eksplicitne ili u naznakama koje čine sastavni
deo finansijskih izveštaja.
Izjave uprave se mogu klasifikovati na sledeći način:
i.
Postojanje – Neko sredstvo ili obaveza postoje na određeni datum;
1
“ Revizija – Osnova kompetemtnosti, kredibiliteta, poverenja”, Prof. Dr. Slobodan VIdaković, Novi
Sad, 2009 god.
Prva i druga faza standardnog modela procesa revizije
ii.
Prava i obaveze – Neko sredstvo ili obaveza pripadaju preduzeću;
iii.
Pojava – Izjava da su se određene transakcije dogodile tokom datog perioda;
iv.
Kompletnost – Ne postoje neevidentirana sredstva, obaveze, transakcije ili događaji;
v.
Procena – Sredstvo ili obaveza vode se po odgovarajućoj knjigovodstvenoj vrednosti;
vi.
Vrednovanje – Poslovne promene su evidentirane u odgovarajućem iznosu, a prihodii
rashodi su raspodeljeni u odgovarajući period;
2
Prezentacija i objavljivanje – Određena stavka je objavljena, klasifikovana i opisanau skladu sa
prihvaćenim okvirom izveštavanjaPrema ISA 500 dobijanje dokaza bitnih za jednu izjavu
npr.postojanje zaliha, ne može danadomesti neuspeh u pronalaženju dokaza za drugu izjavu
(npr.njihovu procenu). Planiranjerevizije se vrši na nivou pojedinačnog salda računa ili vrste
transakcije odnosno poslovne promene.
1.2.
Rizik I značajnost
Rizik u reviziji proističe iz činjenice da revizor ili njegovo preduzeće imaju odgovarajućistepen
neizvesnosti u revizijskom angažmanu. Ta neizvesnost može da bude posledica:Mogućih
nesporazuma sa personalom preduzeća klijenta I pored kvalitetnog radaMogućih nesporazuma
koji su posledica propusta obe strane I revizora I personala klijentaNedostajućih informacija o
preduzeću klijenta, njegovoj delatnosti I stanju u preduzećuNesigurnosti u pogledu
kompetentnosti dokaza koje revizor pribavi u toku svog radaNeefikasnosti interne kontrole
klijentaNesigurnost u pogledu tačnosti I korektnosti finansijskih izveštaja itd.Ako se pravilno
proceni rizik revizijskog angažmana moguće je izbeći neprijatnosti, smanjititroškove I podići
efikasnost čime potencijalno može da se dobije na ugledu u profesiji.
ZNAČAJNOST
(
MATERIJALNOST)
Prilikom planiranja revizije revizor razmatra šta bi u finansijskim
izveštajima moglo bitiznačajno pogrešno iskazano. Drugim rečima, šta bi moglo promaći
revizoru kaonepravilnost, nedostatak ili greška koje on neće percipirati, a to može da ugrozi
održivostformiranog mišljenja. Procena materijalnosti/značajnosti treba da omogući odgovor
napitanja:Koji obim revizijskog obuhvata je poželjanKoje su to stavke koje treba ispitatiDa li je
potrebno vršiti testiranje na temelju statističkog uzorkaDa li primeniti slučajni ili stratifikovani
uzorak, itd…
1.3.
Upoznavanje sa poslovnim klijentom
Za utvrđivanje opšteg plana revizije važno je poznavanje poslova klijenta, koje pomažerevizoru
da odredi područja od posebnog značaja za reviziju, proceni realnostračunovodstvenih procena i
izjava uprave, kao i da donose sud o tome da li suračunovodstvene politike i objavljivanja
urađeni na adekvatan način.Prema Međunarodnom standardu revizije ISA 310 pri objavljivanju
revizije finansijskihizveštaja, revizor treba da stekne saznanja o preduzeću koja su dovoljna da
2
„ Revizija u privredi i javnom sektoru“ , Dragutin L. Dragojević, Beograd 2007.god.
