Матурски рад

Тема:

ПРВИ ТРИУ

ВИРАТ

ТЕЗЕ:

Криза републике

Појава диктатуре

Први Триумвират

Освајање Галије

Распад Триумвирата

Матурски рад

Тема:

ПРВИ ТРИУ

ВИРАТ

Увод

Током II века п.н.е. Римску републику је погодила тешка

аграрна   криза.   Аграрна   криза   највише   је   погодила   слободне   сељаке   у
Италији.   Док   су   водили   ратове   за   своју   отаџбину   њихова   имања   су
пропадала јер није имао ко да их обрађује. Када би се вратили из рата,
налазили би запуштена и необрађена имања. Пољопривреда, од које се
раније живело више није била довољна за издржавање породица. Сељаци
су   тешко   продавали   своје   производе   јер   је   Италија   била   преплављена
робом из провинција. Порези који су се плаћали држави су расли, сељаци
су морали да се задужују код велепоседника, а када не би могли да врате
дуг,   продавали   су   им   своја   имања.   Тако   су   настајале   латифундије,
огромни   земљишни   поседи.   Сељаци   су   тако,   потпуно   осиромашени,
одлазили   у   градове   и   прикључивали   се   градској   сиротињи,   тј.
пролетерима. Они нису служили војсци јер нису имали имовину. То је
значило   и   опадање   броја   војника   и   слабљење   војске.   Кризу   је   први
покушао да реши Тиберије Семпроније Грах.

Матурски рад

Тема:

ПРВИ ТРИУ

ВИРАТ

________________________________________________________________________

Комисија од три лица

Уместо њега, то јест Октавија, изабран је за народног трибуна Квинт

Мумије, и закон о деоби земље је оснажен. Изабрани су први тријумвири за деобу
земље: и сам Тиберије, његов брат Гај и таст законодавчев Апије Клаудије, јер се
народ много бојао да ће закон остати неизвршен ако њиме не руководи Тиберије
Грах са целом својом кућом.

Тиберије, дичећи се законом, би испраћен народном мисом до куће, не

као оснивач једног града или једног рода, него као оснивач свих народа Италије.
После тога они који су победили одоше у поља због којих су се борили, а побеђени,
тешко подносећи то, остадоше још у Риму и ширили су гласове да неће добро проћи
Тиберије чим му престане власт, јер се усудио да згази свету и неприкосновену
трибунску власт, а и зато што је дао повода да се толико буна рашири по Италији.

Већ је настајало лето, и био је рок за бирање идућих народних трибуна.

Што су се више приближавали избори, богаташи су све јасније показивали тежњу да
дођу на власт они који су највећи непријатељи Тиберију Граху. А он, бојећи се
блиске опасности ако и за идућу годину не буде изабран за народног трибуна,
позивао је са поља народ на гласање.

Пошто су се они (сељаци) забавили око летњих радова, а притешњен

тиме што је било остало још мало времена до избора, он (Тиберије) је прибегао
народу у граду. Обилазећи појединце молио је сваког редом да њега поново изаберу
за народног трибуна, пошто се он због њих и излаже опасности. Кад је дошло до
гласања, прве две трибе изгласаше Тиберија, а богаташи су се противили говорећи
да је незаконито да једно лице буде двапут узастопце изабрано. Народни трибун
Рубрије, који је био коцком изабран да руководи скупштином, колебао се око тога.
Мумије, пак, изабран за трибуна уместо Октавија, наговори га да му препусти
скупштину. Он му то учини; а остали народни трибуни су тражили да се коцком
бира то звање.

Кад је Рубрије оставио своје звање, коцком одређено, сви су поново

морали да буду бирани коцком. Како је око тога настала велика расправа, Тиберије,
оставши у мањини, одложи избор за сутрадан. Изгубивши сваку наду, иако је још
био на власти, он обуче црно одело, и остали део дана проведе на тргу, показујући и
препоручујући свога сина појединцима, као да

ће

сам ускоро погинути од

непријатеља.

Тада, с разлогом, обузе велика жалост сиромахе, како стога што неће

више живети под једним законом са осталима, него ће тешко робовати богаташима,
тако и због самог Тиберија — који је толико ризиковао и поднео за њих. Увече га сви
испратише до куће с плачем и рекоше му да се не брине за сутра.

Добивши поуздање, Тиберије Грах још у току ноћи скупи своје

Матурски рад

Тема:

ПРВИ ТРИУ

ВИРАТ

присталице и, одредивши им знак ако буде потребна борба, заузе храм на Капитолу,
где је требало да се изврши избор, и средњи део саме скупштине.

Ометан од народних трибуна и богаташа, који нису допуштали да се гласа за њега,
он даде знак својим присталицама. Кад су се завереници одједном појавили с
великом буком, дошло је до окршаја.

Једни од Грахових присталица чували су га као стражари, а други,

опасавши се, зграбише палице и мочуге из руку слугу и поломише их, богаташе
истераше из скупштине с великом грајом и ранама — те народни трибуни, бојећи се

побегоше, а свештеници затворише храм. Пошто су многи трчали и бежали у нереду,
пронесоше се нетачни гласови. Једни су говорили да је Тиберије лишио власти
остале трибуне (то су веровали управо зато што сами нису видели), а други да је он
сам себе прогласио за будућег трибуна.

Док се то догађало, Сенат се састао у храму Вере. Чудно ми се чини што

ни тада ни доцније никоме није пало на ум да именују диктатора, врло корисно
средство које их је раније често спасавало у таквим опасностима. Кад су донели
одлуку, кренуше на Капитол. Напред је ишао Корнелије Сципион Назика,
првосвештеник. Он је гласно позивао да пођу за њим. они који желе да се спасе
домовина. Обавио је поруб тоге око главе — било што је необичним обликом одеће
хтео да привуче више њих за собом, или да тако направи шлем као симбол борбе
пред гледаоцима, или пак да прикрије од богова оно што је намеравао да учини.

Док се пео према храму, наишао је на Тиберијеве присталице. Ови се

повукоше, јер је он био врло угледан човек, а и зато што су видели да за њим иду и
сенатори. Тада Сципионови пратиоци истргну штапове од самих Грахових
присталица и, ухвативши столице и друге ствари што је било донесено за потребе
скупштине, почеше их ударати, хватати и бацати у провалију. У том нереду многи из
пратње Тиберија Граха погибоше, па је и сам Тиберије ухваћен кад је већ био близу
храма и убијен код капије поред кипова краљева. И све су их ноћу побацали у реку.

Поседници су деобу земље одлагали што дуже, под разним изговорима.

Неки су опет сматрали да свима савезницима, који су се највише тужили око земље,
треба дати римско грађанско право — јер да се они, кад добију већу част, неће
бунити због земље; Италици хтедоше то радо прихватити, ценећи више грађанско
право него земљу. На то их је највише од свих подстицао

Фулвије Флак

, који је био

конзул и један од делитеља земље. Али Сенат је одбио да потчињени добију иста
грађанска права као и они. Тако и овај покушај пропаде. Народ, који се дотле надао
да ће добити земљу, поче очајавати. Под таквим околностима пријави се радо за
трибуна Гај Грах, млађи брат законодавца Тиберија Граха. Он је после братове
погибије дуго живео у миру. Мада су га многи у Сенату мрзели, он се кандидовао за
народног трибуна. Изабран на најсјајнији начин, одмах је почео радити против

Матурски рад

Тема:

ПРВИ ТРИУ

ВИРАТ

то. (Наиме, народни трибун је имао и то право да не даје разлог за спречавање.)
Уступише му и право да насели

колонија да би придобио народ. Народ се томе

највише обрадова те поче занемаривати Гајеве законе.

Тада Гај, изгубивши популарност, отплови у Африку, где је била

одређена колонија због плодности земље. Отишао је с Фулвијем Флаком, који је, из
истог разлога, после конзулата изабран за народног трибуна. Обојица су намерно
изабрана за осниваче колоније, како би за време њихова одсуства Сенат мало
одахнуо од њихове тежње за популарношћу.

Они обележише град – колонију, онде где је некад била Картагина, не

обазирући се на то што је Сципион, кад ју је разорио, одредио да ту увек буду
пашњаци. У колонију уписаше

6.000

људи, мада је законом био одређен мањи број,

да би и тиме привезали народ уза се. Кад се вратише у Рим, они позваше из целе
Италије

6.000

колона.

Али кад су они који су још обележавали међе града писмом јавили из

Африке да су вуци порушили и развукли Грахове и Фулвијеве међе, и пошто су то
аугури сматрали као лош знак за оснивање колоније, Сенат заказа скупштину, на
којој је намеравао да укине закон о тој колонији. А Гај Грах и Фулвије, кад у томе
претрпеше неуспех, викали су као помахнитали да је Сенат лажно извештен о
вуцима. Њима су помагали најодважнији из народа, похитавши с бодежима.

Кад се већ народ скупио и Фулвије почео да говори о тој ствари, Гај се

попе на Капитол, праћен гомилом оних за чији интерес се борио. Збуњен и на саму
помисао на тако необичне намере он се уклони из народне скупштине, пређе у трем,
и шеташе ту мотрећи шта ће се догодити. Тако узнемиреног спази га Атилије, један
од плебејаца,

приносећи жртву у трему. Било што је желео да нешто дозна, било што

је нешто сумњао, или што је хтео да ступи с њим у разговор и да га замоли да
поштеди отаџбину — он га ухвати за руку. Још више узнемирен, као да је ухваћен на
делу, Гај га погледа мрко.

Тада један од Гајевих приисталица, мада није био дат никакав знак нити

наређење, из самог мрког погледа Гајева на Атилија, помисли да је дошло време за
борбу, а сматрајући и да ће учинити Гају услугу ако први почне, извуче бодеж и
прободе Атилија. Тада настаде вриска, и када су окупљени видели леш, сви
појурише из храма, бојећи се.

Гај Грах дође у скупштину да се оправда пред народом за овај злочин.

Али га нико није хтео да слуша, и сви су се окретали од њега, као од човека
умрљаног крвљу. Гнах и Флак су били у недоумици шта да раде и, пропустивши
прилику да учине оно што су намеравали, отрчаше својим кућама, сваки праћен
гомилом својих присталица.