Pšenica kao sirovina u prehrambenoj industriji
Predmet: Upravljanje resursima
Pšenica kao sirovina u prehrambenoj industriji
2
Sadržaj:
1
.
Uvod………………………………………………………………………………………3
1.1. Poreklo i opis……………………………………………………………………..3
1.2. Morfologija pšenice……………………………………………………………...4
2.
Hemijski sastav pšenice………………………………………………………………...5
3.
Lekovitost pšenice……………………………………………………………………….6
4.
Proizvodnja pšenice……………………………………………………………………..7
4.1. Statistički podaci prinosa pšenice u Srbiji…………………………………....8
4.2. Dinamika kretanja proizvodnje pšenice……………………………………...9
4.3. Srednji tempo porasta…………………………………………………………..9
5.
Privredno-ekonomski i agrotehnički značaj……………………………….................10
6.
Zaključak…………………………………………………………………………………12
7.
Literatura………………………………………………………………………………….13
Pšenica kao sirovina u prehrambenoj industriji
4
1.2. Morfologija pšenice
Koren
- žiličast, a glavna masa korenovih žila nalazi se u oraničnom sloju (do 40 cm
dubine), a manji deo žila prodire znatno dublje (150-200 cm). Ukoliko je oranični sloj
dublji, a tlo povoljnih fizikalnih svojstava, koren se razvija jače i prodire dublje.
Stabljika
- je cilindrična, sastavljena od kolenaca i 5-6 članaka, a najduži je vršni na
kojem izbija klas. Stabljika je šuplja izuzev kod nekih vrsta pšenice kod kojih je vršni
članak ispod klasa ispunjen parehnimskim tkivom. Visina stabljike iznosi 50-120 cm.
Danas se u proizvodnji pšenice daje prednost sortama kraće stabljike, jer su
otpornije na poleganje.
List
- se sastoji od plojke i rukavca između kojih se nalaze jezičak i uške. Pšenica
ima dugu, linearnu plojku i najrazvijenije gornje i srednje listove. Sa stajališta
formiranja prinosa najznačajniju ulogu ima list zastavica i drugi gornji list, te je važno
da se agrotehničkim merama ta dva lista održavaju zdravima. Kod pšenice su
najrazvijeniji gornji i srednji listovi.
Cvet i cvat
- cvetovi su skupljeni u cvat - klas. Klas se sastoji od klasnog vretena,
koje je člankovito, a predstavlja produžetak vršnog članka stabljike. Na njemu se
nalaze useci, pa ono ima kolenast izgled. Na usecima se nalaze klasići naizmenično
s obe strane. Razmak među usecima može biti manji ili veći, pa se razlikuju zbijeni i
rastresiti klasovi. Klasić se sastoji od vretenca, dve pleve i cvetova.
U jednom klasiću može biti 2-7 cvetova. Cvet se sastoji od dve plevice, dve plevičice,
prašnika i tučka. Oplodnja je autogamna, što znači da polen pojedinog cveta
dospeva na njušku tučka istog cveta.
Plod
- je zrno (caryopsis) kod pšenice a može biti različite krupnoće (krupno, srednje
i sitno) zavisno od vrsti i sorti. U klasu se obično razvije oko 30-40 zrna. Po dužini
zrna nalazi se brazdica, a na vrhu bradica. Jasno se razlikuju trbušna, leđna i bočna
strana. Trbušna strana je ona strana na kojoj se nalazi brazdica. Apsolutna masa je
35-45 g, a hektolitarska 60-84 kg. Zrno se sastoji od omotača, klice (najmanji, ali
biološki najvažniji deo, jer se u njoj nalaze svi budući organi biljke), endosperma (čini
najveći deo oko 86% ukupne mase zrna, a u njemu su smeštene pričuve hranjivih
tvari).
