ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У
БЕОГРАДУ
OСНОВНЕ СТУДИЈЕ СЕСТРИНСТВА
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема : РАДНА И ОКУПАЦИОНА ТЕРАПИЈА У
ПСИХИЈАТРИЈИ
Предмет
:
Психијатрија
Ментор : проф. др сци. мед Крстић Јелена
Студент : Тијана Цековић
Број индекса : 126 / 2017
Београд , 2018
0
САДРЖАЈ
1.
2.
2.1.Дефиниција радне терапије........................................................................................1
3. ИСТОРИЈАТ
..................................................................................................................3
4. АКТИВНОСТ У ДЕФИНИСАЊУ РАДНЕ ТЕРАПИЈЕ
.........................................4
5.
.
OПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДНО ОКУПАЦИОНЕ ТЕРАПИЈЕ
...............5
6. ВРСТЕ ТЕХНИКА У ОКВИРУ ОКУПАЦИОНО-РАДНЕ ТЕРАПИЈЕ
...............8
7. ПРИМЕНА ОКУПАЦИОНО-РАДНЕ ТЕРАПИЈЕ КОД ПОЈЕДИНИХ
ПСИХИЈАТРИЈСКИХ ЕНТИТЕТА
................................................................................9
7.1. Окупационо-радна терапија код непсихотичних болесника.................................9
7.2. Окупационо-радна терапија код манично-депресивног синдрома.......................10
7.3. Окупационо-радна терапија код шизофрених болесника......................................10
7.4. Окупациона-радна терапија код болести зависности.............................................11
8. МОДЕЛИ У РАДНОЈ ТЕРАПИЈИ
...............................................................................12
9. ЗАКЉУЧАК
......................................................................................................................13
10. ЛИТЕРАТУРА
2
ОКУПАЦИОНА ТЕРАПИЈА- треба да исправи неке недостатке радне терапије
запостављање појединачног приступа и индивидуалних сколоности, као и шаблонску
крутост. Ту су активности које имају за циљ да ангажују ( окупирају) болесника да
време у болници проведе на више или мање креативан начин, при чему производи раде
не треба да донесу новчану корист ( мада је и то индиректно могуће – на изложбама
предмети се продају). У ову групу се обично рачунају активности из области ликовне и
примењене уметности, као и неке делатности које проистиче иу уобичајеног
свакодневног живота на одељењу ( кување кафе, разна дежурства)
РЕКРЕАТИВНА ТЕРАПИЈА- обухвата спортске и културно-забавне активности које
треба да имају рекреативно релаксирајући карактер. У ову групу се обично рачунају
спортске и забавне активности, као и музикотерапија ( ова последња има доста
елемената стандардних психотерапеутских техника).
Окупационо-радна активност је свака активност, ментална или физичка која је
медицински прописана и стручно вођена, са сврхом да помогне пацијента у
задовољењу од неке болести или озледе. Дефиниције међународног удружења радних
терапеута гласи: Терапија радом је део терапеутско-рехабилитационог програма и
обухвата мануелне, креативне, рекреативне, социјалне, едукативне и остале активности
са циљем да се код пацијента постигне одређена физичка функција или одређени
ментални став и понашање.
Др. Халлова дефиниција додаје два темеља концепта радној терапији. Један концепт је
да радна терапија користи окупацију (рад, извођење активности) као помоћ при
развијању и повратку вештина потребних за неки задатак.
Други концепт укључује, помоћ људима како би добили, или повратили ефективне
могућности, када су емоционално и психички исцрпљени (у дисбалансу). Посебна
3
пажња мора бити усмерена на емоционални и психички план, јер радни терапеут ради
са појединцима.
Потребан је индивидуалан и холистички приступ, особа се мора сагледавати у целини
јер су тело и ум интегрисани.
До данас се радна терапија различито дефинисала, а неке од дефиниција гласе:
- Светско удружење радних терапеута (мај, 1982) даје следећу дефиницију:”Радна
терапија обухвата поступке у лечењу физичких и психичких стања кроз специфичне
активности са сврхом достизања њиховог највишег нивоа, функције и независности у
свим видовима свакодневног живота.”
«Радна терапија је процењивање и терапија кроз употребу специфичних циљаних
активности. Циљ радне терапије је превенирати онеспособљење и удовољити личним
потребама појединца постизањем максималне функције и независности.»
(www.WFОТ.орг)
3. ИСТОРИЈАТ
Душевне болеснике су корисно активирали још у древном Египту, пружајући им
могућности да свирају или слушају музику или да се баве цвећарством. Ту су
терапју Египћана преузели грчки и римски лекари. Хипократов став према раду
исказан је сентенцом: ,, Рад је најприроднији лек за човека „ а римски лекар Гален је
рекао „ Рад је најбољи лекар природе неопходан је да би се стекла људска срећа“.
Стари Грци су уочили повољан утицај радана друшевне болеснике, па су у
Сатурновом храму лечили меланхоличаре такмичењима, музиком и играма.
Средњи век представља у многим облстима, па и у медицини, мрачан период.
Психијатријски болесници су стављени су стављени у окове као ђаволи или вешице,
мучени и спаљивани. Такав став је био условљен великим утицајем цркве, која је
била права „тамница науке“. То је перио мрачњаштва, сутон људске мисли, период
сујеверја и заблуде. Наука ј постала „ слушкиња религије“.
Хуманизација психијатрије крајем 18. И почетком 19 века представља и повратак
значаја радне терапије. Француски лекар Пинел, за психијатрију историјске 1793.
Године, ослобађа психијатријске болеснике веоних окова и укључује их у одређене
