Psihodijagnostika

© Stjepan Štajduhar 

klinička psihologija I : 

psihodijagnostika 

2005./2006. 

literatura 

: 

▪

predavanja 2005./2006. 

▪

predavanja S.Galić 2004./2005. 

▪

Biro, M. i Butollo, W. (2002). Klinička psihologija. Munchen: LMU. 

▪

Galić, S. (2002.). Neuropsihologijska procjena: Testovi i tehnike. Jastrebarsko: Naklada Slap. 

  1 

 
SADRŽAJ : 
 

1.

Uvod u kliničku psihologiju ..........................................................................02 

2.

Procjena u kliničkoj psihologiji .……….………...……………....……........……..06 

3.

Etički principi u kliničkoj procjeni ................................................................09 

4.

Različiti konteksti kliničke procjene ..............................................................10 

5.

Što je abnormalno ponašanje? ......................................................................12 

6.

Klinički intervju ............................................................................................17 

a)

Korištenje intervjua u kliničkoj procjeni .................................................19 

b)

Što je dobro znati o intervjuu? ...............................................................23 

c)

Prvi  intervju  ..........................................................................................26 

7.

Procjena ličnosti ...........................................................................................28 

a)

MMPI  ....................................................................................................30 

b)

MMPI-2 i MMPI-201 : prikazi slučajeva .................................................36 

8.

Objektivne mjere u ispitivanju ličnosti ………......….........................…..……..42 

9.

Projektivne  tehnike  ……………..................……...................………........……..49 

a)

Ekspresivne projektivne tehnike ………………….............……………........51 

b)

Tehnike  konstruiranja  ...........................................................................55 

c)

Tehnike  dopunjavanja  ………………………………………...………..........56 

d)

Asocijativne  tehnike  …………………………………………….....……..........58 

10.

Inteligencija  .................................................................................................61 

11.

Testovi  inteligencije  i  konceptualnog  mišljenja  u  neuropsihologijskoj 

procjeni  .............................................................................................................65 

a)

Wechslerova skala inteligencije .............................................................65 

a1

Načini  interpretacije  .................................................................66 

a2

Procjena specifičnih problema WB skalom ................................76 

b)

Ravenove progresivne matrice i ljestvice rječnika ..................................77 

c)

Revidirani Beta test ...............................................................................78 

d)

Kohsov test sastavljanja kocki ...............................................................78 

e)

Wisconsin test sortiranja karata (WCST) ................................................79 

f)

Kasanin – Hanfmann test oblikovanja koncepata  (Vigotski test) ............80 

g)

Vizualno-verbalni test ............................................................................81 

h)

Ljestvica za procjenu demencije ............................................................81 

12.

Mentalna retardacija .....................................................................................82 

  3 

01. Uvod u kliničku psihologiju 

Definiranje kliničke psihologije 

Biro i Butolo (2002.)

kliničku psihologiju možemo definirati kao primijenjenu nauku koja je usmjerena 
razumijevanju i rješavanju problema pojedinaca.  

Witmer (1912.) 

Proučavanje pojedinca korištenjem znanstvene metode (opažanje, eksperiment) 

Pomaganje pojedincu u cilju postizanja promjene i ostvarivanju osobnih potencijala 
(pedagoški tretman) 

Usmjerenost na upoznavanje i tretman pojedinca bez isticanja psihopatološkog aspekta 

Woodworth (1937.) 

Klinički psiholog pomaže kod odgojnih problema, profesionalne orijentacije, obiteljske i 
socijalne prilagodbe, prilagodbe na uvjete rada 

Naglasak na primijenjenom i edukativnom aspektu kliničke psihologije 

Klinička sekcija Američkog psihološkog društva (APA) 

Klinička ψ je primijenjena grana ψ čiji je cilj definiranje sposobnosti i ponašajnih 
karakteristika pojedinca 

Koristi različite metode mjerenja, analize i opažanja 

Integracijom podataka sa socijalnom anamnezom, podacima liječničkog pregleda, daje 
preporuke u cilju optimalne prilagodbe pojedinca 

Korchin (1976.) 

Klinička ψ bavi se razumijevanjem i unaprijeñivanjem ljudskog funkcioniranja 

Usmjerena je na pomaganje pojedincima koji imaju problema, korištenjem najboljih, 
trenutno dostupnih, znanja i tehnika 

Kroz istraživanja nastoji poboljšati znanja i tehnike potrebne za buduće intervencije 

Kanadsko psihološko društvo (1993.) 

Klinička ψ je široka primijenjena i istraživačka grana unutar ψ 

Primijenjeuje principe procjene, prevencije, ψ rehabilitacije u situacijama psihološke 
nelagode, nesposobnosti, disfunkcionalnog i rizičnog ponašanja u cilju poboljšanja 
psihološke i fizičke dobrobiti 

Uključuje (1) znanstvena istraživanja i (2) kliničke usluge, usmjerene na istraživanja i skrb 
za pacijente, tako da dobivene informacije utječu na praksu i istraživanje 

Širok pristup problemima (individualnim i interpersonalnim), sastoji se od dijagnostike, 
savjetovanja, tretmana, razvoja programa, administracije i istraživanja koji uključuju 
različitu populaciju 

Postoji preklapanje izmeñu različitih područja unutar kliničke ψ – savjetodavna, klinička 
neuropsihologija ... 

Odnos s drugim znanostima 

Psihopatologija – opća pravila javljanja i manifestacije patoloških oblika ponašanja, 
priroda i razvoj mentalne bolesti 

Psihijatrija – patološki dio pojedinca 

Savjetodavna psihologija – problemi življenja, više negoli problemi mentalnog zdravlja; 
sadašnjost; rješavanje problema; svijesno i racionalno mišljenje 

Opća, razvojna, socijalna psihologija 

Psihologija ličnosti 

Psihometrija 

Razlika izmeñu psihologije i psihijatrije : 

psihologija je pojave promatrala kao aberacije normalnog ponašanja 

-

psihijatrija je pojave promatrala kao bolest koju treba liječiti 

dok se psihopatologija interesira za patologiju „kao takvu“, klinička psihologija se bavi 
ličnošću u cjelini, bilo njenim patološkim ispadima i liječenjem  

psihopatologija se zadržava na izučavanju općih pravila javljanja i manifestacije 
patoloških oblika ponašanja 

  4 

-

klinička psihologija se zanima za čovjeka s takvim ponašanjem 

psihijatrija se zanima za pojedinca koji je psihički bolestan 

-

klinička psihologija najviše naginje akademsko-istraživačkom radu koji ne priznaje 
termin „bolest“, a patološke oblike ponašanje tretira kao varijacije normalnog 
ponašanja koje se mora promatrati u kontekstu cjelokupne ličnosti 

Početak.. 

1896. godine amerikanac Witmer je osnovao prvu psihološku kliniku namijenjenu djeci, 
rješavanju njihovih problema u školi. Iako je bio uspješan nije nailazio na odobravanje 
kolega. 

tijekom 1. svj. rata je nastala potreba za testovima koji bi mogli objektivno klasificirati 
ljude za vojne potrebe; tako su psiholozi shvatili da mogu imati veliki udio u praksi; tako 
da se pojavio velik broj psihodijagnostičkih instrumenata :  

-

Jungov test asocijacija 
(1919) 

-

Rorschach (1921) 

-

Goodenaugh – crtež ljudske 
figure (1926) 

-

Strongov test interesa (1927) 

-

TAT (1935) 

-

Bender – Gestalt (1938)  

-

Weschler – Bellevue skala 
inteligencije (1939) 

tek nakon 2. svj. rata se klinička psihologija počinje uvoditi na fakultete kao zaseban 
predmet 

Psihodinamski model 

ljudsko ponašanje i njegov razvoj determinirani su intrapsihičkim mehanizmima 

-

i normalno i patološko svoje porijeklo imaju u najranijem djetinjstvu  

suština poremećenog ponašanja je u intrapsihičkom konfliktu  

kritike 

:  

-

nemogućnost znanstvene 

provjere 

-

prediktivna valjanost 

-

proučavanje na malom broju 

ljudi – mogućnost generalizacije? 

-

sklonost pretjeranoj 

interpretaciji svakog ponašanja 

-

promatranje ljudskog 

karaktera s negativne strane 

doprinos

 :  

-

pojmovi konflikta 

-

anksioznosti 

-

mehanizam obrane 

-

značaj nesvjesnog 

-

usmjerenja na pojedinca 

-

individualni rad 

Bihevioralni model 

ponašanje je naučeno i neodvojivo od svog socijalnog konteksta 

-

termini nagrada, kazna, potkrepljenje, generalizacija, diskriminacija.. 

individualne razlike treba shvatiti kao posljedicu 

interakcije

 individualnih osobina i 

jedinstvenih iskustava s reakcijama i osobinama okoline. 

karakteristike modela su objektivni pristup i opažanje mjerljivog ponašanja 

dijagnostički i terapijski koncept je blisko povezan s rezultatima eksperimentalnih 
istraživanja na ljudima i životinjama 

funkcionalna analiza ponašanja (Skinner) :  

-

agresivno ponašanje ne tumači kao potrebu za dominacijom već kao naučeno 
ponašanje koje je rezultat odnosa agresivnog ponašanja i njegovih posljedica za 
pojedinca 

Kritike

 :  

-

ograničavanje čovjeka i ponašanja 

-

zanemarivanje genetike i fiziologije 

-

primjena izvan konteksta 

Doprinosi

 : 

-

terapije poput sistematske desenzitizacije, implozivne i averzivne terapije, terapija 
modeliranja, bio-feedback.. 

Fenomenološki model 

odbacivanje apsolutnog determinizma 

-

jedini uzročnik ponašanja je percepcija realnosti 

  5 

Psihodijagnostika  

proces putem kojeg dobivamo informacije o ispitaniku 

sinonimi su dijagnostička procjena i evaluacija 

Postoje 3 načina prikupljanja podataka: 

1)

postavljanje pitanja srećemo u intervjuu i samoopisnim tehnikama 

2)

hetero-podaci tj. Podaci dobiveni od drugih, često kod rada s djecom 

3)

promatranje ponašanja 

Psihodijagnostički proces započinje zadatkom tj. saznanjem o ciljevima ispitivanja što automatski 
odreñuje daljnji tok – odabir tehnika, način interpretacije i formulaciju zaključka 
 

Najčešći dijagnostički zadaci su:  

1)

dijagnostička klasifikacija 

-

razvrstavanje simptoma  

2)

dinamička dijagnoza 

-

otkrivanje podataka o ličnosti, motivima, konfliktima, obrascima socijalnog 
ponašanja 

3)

predikcija i postdikcija 

-

na osnovu psihodijagnostičkih rezultata izvodimo predviñanja 

4)

procjena specifičnih karakteristika prema posebnim zahtjevima 

-

procjena radne sposobnosti, procjena specifičnih sposobnosti, procjena mentalne 
razvijenosti, procjena uračunjivosti, procjena razvojnih odstupanja kod djece, 
klinička procjena zrelosti za školu 

5)

evaluacija tretmana 

-

usmjeravanje terapije, moguć prekid terapije… 

 
Zašto se obratiti kliničkom psihologu? 

Diskrepanca izmeñu onoga što osoba čini i onoga što bi željela činiti 

Osoba nije u stanju sama riješiti problem 

Osoba ne uspijeva učiniti nikakvu promjenu iako bi to željela 

Osoba je nezadovoljna, ali joj nije jasan problem – psiholog će pomoći u definiranju 
problema 

Problemi zbog kojih se pojedinci obraćaju psihologu 

Anksioznost (GAP, agorafobija, 
socijalna fobija, specifične fobije ...) 

Opsesivno-kompulzivni poremećaji 

Akutni stresni poremećaj 

PTSP  

Depresija (velika depresivna epizoda, 
bipolarni poremećaj ...) 

Obiteljski problemi  

Teškoće u komunikaciji 

Teškoće u školi 

Zdravstveni problemi (zloporaba  
alkohola/droga, ovisnosti, 

poremećaji u hranjenju, pretilost, 
somatoformni poremećaji – 
somatizacija, konverzivne smetnje, 
gasto-intestinalne smetnje, seksualni 
problemi, hipohondrija) 

Kontrola boli 

Prestanak pušenja 

Kontrola stresa 

Poboljšanje kvalitete izvoñenja u 
sportu 

Radna mjesta kliničkog psihologa 

Bolnice i klinike  

-

psihijatrija 

-

interna medicina (npr. 
dijabetes) 

-

pedijatrija 

-

neurologija 

-

neurokirurgija 

-

kirurgija  

-

ginekologija i porodništvo 

-

onkologija 

-

audiologija (fonologija) 

Centri za mentalno zdravlje 

Škole 

Ustanove za MNRO 

Zatvor 

Industrija i organizacije 

Centri za rehabilitaciju (npr. govora i 
sluha)