SEMINARSKI RAD
PSIHOFIZIOLOŠKA SPREMNOST DETETA ZA
POLAZAK U ŠKOLU
2
SADRŽAJ
1. UVOD .......................................................................................................................... 3
2. ŠTA JE ZRELOST A ŠTA SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU....... 4
3. FIZIČKA, INTELEKTUALNA I EMOCIONALNO-SOCIJALNA ZRELOST
DECE ...............................................................................................................................
..........7
4. PRIPREMA DECE ZA POLAZAK U ŠKOLU...........................................................12
5. PRIPREMA DECE ZA POLAZAK U ŠKOLU U PRIPREMNOM
PREDŠKOLSKOM PROGRAMU...............................................................................14
6. ZAKLJUČAK...............................................................................................................16
7. LITERATURA..............................................................................................................17
4
vrtiću,protekne kako treba i u društvu sa vršnjacima i u kontaktu sa vaspitačima. Takvom
socijalizacijom dete stiče poverenje u druge ljude, sigurnost u sebe, pravilnu
socijalnupercepciju, iskustva, nova saznanja, veštine i navike, koje sa sobom donose
lakšeuključivanje deteta u kolektiv. Bitno je da dete u vrtiću stekne osnovne higijenske
navike,elementarne radne navike i navike kulturnog i socijalnog ponašanja, a to je osnova za
njegovo brže i uspešnije prilagođavanje, snalaženje i opšti napredak u školi.Činjenica je da
polazak u školu za dete predstavlja jednu od najznačajnijih prekretnica u njegovom životu ali
takođe je i period pun nepoznanica za njega i njegove roditelje. Dete ulaskom u školu postaje
deoorganizacione i struktuirane sredine, izlaže se sistemu vrednovanja i takmičenja,
uzmogućnost doživljavanja neuspeha i kritike. U školi se dete prvi put susreće s obavezama,s
osećajem odgovornosti i novom organizacijom života.
2. ŠTA JE ZRELOST A ŠTA SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U ŠKOLU
Definisanje zrelosti je vrlo složeno, ono predstavlja posedovanje takvog stepena
razvijenosti različitih fizičkih i psihičkih funkcija koje će detetu omogućiti uspešno
savladavanje propisanog nastavnog plana i programa. Zrelost će zavisiti od biološkog razvoja,
ali i od toga koliko je okolina omogućila detetu da stekne potrebna iskustva i znanja kao i
kolika mu je motivacija za učenje (Hitrec, G.,1991). Temelj dečije psihologije je poznavanje
dečijeg razvoja a na njega pored naslednih (bioloških i genetskih) i spoljnih (učenje i
vaspitanje) uticaja, utiče i razvoj neuroloških struktura (mozak i živci) pa je on dinamičan
proces koji se dešava u socijalnom kontekstu i fleksibilan je. Postoje dva bitna kriterijuma
prema kojima se procenjuje zrelost za polazak dece u školu. Prvi je starost detetai zasniva se
na pretpostavci da su sva deca tog uzrasta u fizičkom i psihičkom razvoju dostigla takav nivo
da mogu zadovoljiti zahteve škole. S obzirom na to da se deca razvijaju različitim tempom u
fizičkom ali i psihičkom smislu kriterijumstarosne dobi za polazak u školu nije dovoljno
pouzdan. Drugi kriterijum je psihofizička zrelost svakog pojedinog deteta koja osim
razvijenih intelektualnih sposobnosti, a misli se na pamćenje, koncentraciju i shvatanje, traži i
posedovanje određenih veština i znanja kao i određeni nivoemocionalne i socijalne zrelosti.
Zbog toga pojam zrelosti najčešće delimo na telesnu odnosno fizičku zrelost, intelektualnu
zrelost, emotivnu zrelost i socijalnu zrelost. Prema Zakonu o obrazovanju u našoj zemlji
osnovno školovanje je obvezno za svu decu i roditelji su dužni da upišu svoju decu u osnovnu
školu ukoliko ona imaju najmanje šest i po i najviše sedam i po godina, na početku školske
godine. Upisna procedura obavlja se u skladu sa svim zakonima Republike Srbije koji
obuhvataju ovaj proces. Pre upisa u prvi razred osnovne škole obvezno je utvrđivanje
psihofizičkog stanja deteta. Sistematski pregled dece pred upis u prvi razred osnovne škole
obavlja se kod pedijatra koji na osnovnu pregleda drugih specijalista određuje procenu
zdravstvenog stanja deteta i izdaje potvrdu koja se prilaže prilikom upisa deteta u osnovnu
školu. Zrelost deteta za pohađanje osnove škole ispituje školski psiholog. Testiranje budućih
prvaka vrše psiholog i pedagog škole na maternjem jeziku. Pri testiranju dece primenjejuju se
standardni postupci i instrumenti koji su preporučeni od strane ovlašćene stručne organizacije.
Na osnovu urađenog testiranja, psiholog škole preporučuje upis deteta u prvi razred ili
odlaganje upisa za godinu dana i pohađanje predškolskog programa. U literaturi se termini
zrelost i spremnost često koriste jedan umesto drugog ili jedan pored drugogšto govori o
sličnosti tih pojmova a ponekad se koristi i neutralniji pojam – pripremljenost za školu. Iako
su ovi termini sinonimi, oni se ipak razlikuju, pa se mnogi autori slažu da se zrelost odnosi na
biološki razvoj deteta i podrazumeva zrelost nervnog sistema i organizma u celini dok je
spremnost rezultat nasleđa i detetove okoline (Manojlović, A., Mladenović, U., 2001).
Razlika između sličnih termina može se definisati i kao to da se zrelost više odnosi na dete i
njegov biološki razvoj dok se spremnost odnosi na prilagođavanje zahtevima škole,
zadovoljavanju kriterijuma koje postavlja učitelj, napredovanja u učenju i sposobnosti
5
pokazivanja rezultata tog napretka kao i u odnosu između deteta i škole kao organizacije. Za
učenje svakog novog znanja ili veštine postoji optimalno vreme za to, a to je u stvari zrelost.
Ako pod pojmom zrelosti mislimo samo na njegovu biološku zrelost, ona je samo delimično
određena njegovim uzrastom jer od deteta do deteta mogu postojati velike razlike između
godina života i psihofizičkog razvoja. Zbog toga je vrlo važno da li će dete krenuti u školu u
pravom trenutku za njega, tj. u trenutku njegove zrelosti za to. Tada će mu školsko učenje
verovatno biti interesantna i radosna aktivnost a ako s tim učenjem kreće prerano, odnosno
kada nije dostiglo stvarnu zrelost nervnog sistema i organizma u celini, čak ni najveći trud i
zalaganje u učenju neće dati zadovoljavajuće rezultate. Rezultati će biti mali ili će potpuno
izostati i demotivisati dete za dalje vežbanje i učenje neke veštine. Pojmovi spremnost i
zrelost se isprepliću pa prema nekoj opštoj definiciji spremnosti za školu može se reći da je
spremnost za školu minimum razvojnog nivoa koji detetu omogućuje da primereno reaguje na
zahteve škole, odnosno dete je spremno za školu ako je fizički, intelektualno, govorno,
socijalno i emotivno zrelo. Zrelost predstavlja sazrevanje bioloških procesa u toku razvoja
deteta i uglavnom je deca dostižu sa šest godina ali postoje i deca koja dostignu potreban nivo
zrelosti i sa pet ili tek sa osam godina. Zrelost ne može da se vežba ili da se forsira jer se na
biološke mehanizme ne može uticati. Ipak, zrelost nije garant da će dete biti uspešno u školi.
Neka deca jednostavno nisu u stanju da se prilagode zahtevima školskog obrazovanja i bez
obzira što su fizički i intelektualno ta deca zrela za polazak u školu, ukoliko se na bilo koji
način osećaju nesigurno, uspeh će izostati i neće ostvariti svoj potencijal. Polaskom u školu
dete mora samostalno da se snalazi i rešava probleme koje je do tada neko drugi, najčešće
roditelj, rešavao umesto njega. Od deteta se očekuje da je spremno da se odvoji od roditelja,
da je u stanju da se duže vremena fokusira na jednu aktivnost, da može da kontroliše svoje
emocije, da je sposobno da ostvaruje i uspostavlja nove kontakte ali i da se raduje polasku u
školu. Ukoliko dete nije spremno da prihvati nove izazove i nije sposobno da se snađe u
novonastalim situacijama onda ga to može dovesto do frustracije. Ako predškolska ustanova
pripremi dete na pravi način za polazak u školu i ako dete uspešno savlada polazak u školu
onda će se kod deteta uspešno razviti pozitivna slika o samom sebi, o školi i o učenju.
Ukoliko dete nije dovoljno spremno za polazak u školu dolazi do frustracije i školu će
doživljavati kao nešto loše i kao mesto gde će se osećati neprijatno. Ovo samo govori o tome
koliko je bitna dobra procena spremnosti deteta za polazak u školu. Pre samog polaska u
školu neophodno je, adekvatnim testiranjem, utvrditi koliko je dete spremno za polazak u
školu prema svim aspektima razvoja. Provera spremnosti deteta za polazak u školu
podrazumeva korišćenje testova kojima se dobijaju i dijagnostički i prognostički rezultati.
Dijagnostički rezultati pokazuju nivo razvijenosti deteta u svakom aspektu, fizičkom,
kognitivnom, emocionalnom, socijalnom i govornom a prognostički pokazuju dalje prognoze
uspeha deteta i određivanje podsticajnih mera koje će detetu omogućiti bolji razvoj kapaciteta.
Spremnost deteta za polazak u školu odnosi se na nivo razvoja kada je dete spremno da usvaja
nova znanja u formalnom okruženju kao što je škola i kada može da uči efikasno a da pri tom
ne pokazuje emocionalne ispade. Za razliku od zrelosti na koju se ne može uticati, spremnost
je nešto što može da se vežba. Potrebno je dete ohrabrivati da istražuje i razvija svoje veštine,
osećanja i sposobnosti. Deca imaju različite stavove u vezi škole. Mnoga deca na školu
gledaju kao na nešto što je namenjeno velikoj deci i sa uzbuđenjem čekaju taj trenutak kada
će i oni postati veliki. Za školu se pripremaju čitav svoj život i u zavisnosti od uticaja njihove
okoline školu će doživeti pozitivno, kao mesto gde će steći nova znanja, veštine i nove
prijatelje ili negativno, kao neprijateljsko mesto gde idu po kazni jer nisu bili dobri. Najbolje
bi bilo da se detetu škola predstavi u realnom svetlu, kao nešto što očekuje svu decu, ne samo
onu koja su neposlušna, kako bi im se pomoglo da odrastu,postanu veliki i samostalni. Treba
im reći da će u školi puno toga naučiti što će im kasnije trebati u daljem životu, ali da će biti i
vremena i mogućnosti za igranje i druženje sa drugom decom, kao i zanimljivih izleta i
