PITANJA I ODGOVORI-PRVI KOLOKVIJUM IZ PSIHOLOGIJE EMOCIJA
1.Šta su emociije?
•
Prva istraživanja emocija vezuju se za Čarsla Darvina koji je sedamdesetih godina
19.veka, putujući po svetu, beležio I snimao načine na koji se ispoljavaju emocije kod
različitih životinja I kod ljudi
. Emocija je
uzbuđeno stanje organizma izazvano
subjektivno značajnim, važnim stimulusom (situacijom), koje visceralno, motorno,
motivaciono i mentalno priprema subjekta za adaptivnu aktivnost. Prema
Manojloviću, emocije su neodvojive od osobe koja ih oseća, a osoba je neodvojiva od
životne situacije u kojoj oseća dato osećanje. Emocija je uvek reakcija na neko
zbivanje, a kako osoba može reagovati na različite načine, pojam
emocija
uvek ima
značenje jedne kvalitativno osobene reakcije na životnu situaciju.
•
2.Šta je svrha I važnost emocija?
•
Emocije imaju veliku ulogu u čovekovom životu, njegovom optimalnom
funkcionisanju I opstanku.
Emocije nas motivišu i podstiču
.
One čine da se osećamo
prijatno ili neprijatno, prosleđujući nam signale da se pokrenemo i odmah
preduzmemo određenu akciju ili da ostanemo u prijatnom stanju u kome smo
trenutno. Dakle, emocije su unutrašnji indikatori naših potreba I signali koji nam
tumače šta je dobro ili loše za nas.
3.Objasnite tvrdnju da su emocije uvek logične?
•
Prema Milivojeviću,
funkcija emocija, po svojoj suštiti uvek je adaptivna
. Svrha
pojavljivanja neke emocije je težnja da se obnovi poremećeni odnos između osobe i
sveta, te su emocije uvek logične.
4.Objasnite razlog pojave različitih emocija kao reakcija ljudi na isti događaj? (????)
ZAVISI OD REFERENTNOG OKVIRA-
•
Pretpostavka je da ljudi ne reaguju na osnovu (objektivne) stvarnosti, stvarnosti
takve kakva jeste, već na osnovu razumevanja, tumačenja i objašnjenja stvarnosti,
što je i funkcija referentnog okvira. Referentni okvir osobe je predstava (okvir)
stvarnosti, odnosno, sistem predstave o sebi, o drugima, i o svetu koja je nastala
tokom ličnog rasta i razvoja osobe. Uticaj referentnog okvira manifestuje se i u
različitom intenzitetu reakcije. Određenu situaciju osoba može protumačiti kao
direktno ugrožavajuću i u skladu sa tim može ispoljiti intenzivnu emocionalnu
reakciju, dok druga osoba, tu istu situaciju ne mora uopšte zapaziti, pa time ni
vrednovati.
5.U čemu je razlika između oseta i osećanja?
Oseti/senzancije se stalno osećaju, dok se emocije/ osećanja osećaju povremeno samo u
nekim situacijama. Oseti nemaju primesu osmišljavanja na osnovu prethodnog iskustva za
razliku od osećanja. Razlika oseta i osećanja može se uočiti i u strukturi ova dva fenomena –
oset je jednostavniji čulni utisak u odnosu na osećanja.
6.Definišite termine Percepcija, Apercepcija i Valorizacija?
Percepcija- registrovanje spoljašnje promene.
Apercepcija- određivanje značenja opažanje spoljašnje promene.
Valorizacija- određivanje vrednosti spoljašnje promene.
Ovi pomenuti elementi kognitivnog procesa čine tzv. primarnu kogniciju.
7.Definišite referentni okvir i nabrojte faktore koji utiču na oblikovanje referentnog
okvira?
Referentni okvir
je sistem pravila, kodova i vrednosti kojim se subjekt služi da bi dešifrovao
stimuluse iz spoljašnjeg sveta (Milivojević, 1999). Dakle, šta će osoba proceniti/odrediti kao
značajno zavisi od kriterijuma u njenom referentnom okviru, tj. od njenog sistema vrednosti.
Sistem vrednosti kod deteta izgrađuje se uz uticaj porodice, vaspitača, vršnjaka, medija,
ličnih iskustava itd.
8.Šta predstavlja stimulus za emocionalnu reakciju?
Stimulus može biti različitog karaktera, najčešće je neki objekat ili situacija o spoljašnjoj
sredini. Ovaj stimulus se naziva egzogeni stimulus. No stimulus može biti i neka promena u
organizmu – tzv. somatogeni stimulus, ili određena mentalna predstava, koja nema svoj
model/reprezent u spoljašnjem svetu – tzv. psihogeni stimulus.
9.Da li emocije nastaju samo ako se subjekt zaista nalazi u stimulusnoj situaciji,
objasnite?
Iako najčešće pominjemo stimuluse iz spoljašnje sredine, osoba ne mora da se zaista nalazi u
stimulusnoj situaciji da bi osetila odgovarajuće osete. Osoba može sama sebi da predstavi
neku situaciju-kroz proces sećanja ili maštanjem, kroz proces imaginacije, pa da reaguje
osećanjem.
Emocije kod čoveka pobuđuju ne samo spoljašnji stimulusi nego i mentalne reprezentacije,
prilikom sećanja ili zamišljanja, pri čemu osoba ne mora biti svesna tih reprezentacija (primer
odraslog čoveka u susretu sa nepoznatim detetom koje plače, biva vrlo emocionalno potresen
jer nesvesno tu situaciju povezuje sa svojom sličnom situacijom iz detinjastva, situacijom
kada se izgubio u parku).
13.Navedite i objasnite fiziološke teorije emocija?
Fiziološke teorije usmerene sun a utvrđivanje kortikalnih regulatornih mehanizama koji su
odgovorni za emocionalno izražavanje i na istraživanja lateralizacije hemisfera u obradi
emocionalnih podražaja. Dakle, fiziološke teorije objašnjavaju fiziološku osnovu emocija, pre
svega, odnos organskih promena i subjektivnog doživljaja pri emociji.
Najznačajnije fiziološke teorije emocija su:
Džejms-Langeova teorija
Kenon-Bardova teorija
Papec-Meklinova teorija
14.Objasnite Džejms-Langeovu teoriju
Savremena istorija proučavanja emocija započinje člankom “Šta su emocije” Viljema
Džejmsa 1884. Godine. Prva fiziološka teorija emocija koju su dali nezavisno jedan od
drugoga -Vilijem Džejms i Karl Lange, tzv.
Džejms – Langeova teorija
emocija.
Pitanje: do čega prvo dolazi u emociji, do osećanja ili telesnih promena?
•
Džejms i Lange prave prvi veliki zaokret u tadašnjem tumačenju emocija (tzv. laičko
tumačenje emocija) :
•
fizičke promene slede direktno iz percepcije, a svest o tim fizičkim promenama je
suština emocija
•
Emocija je fiziološka promena unutar našeg tela pre svega u viscelarnoj regiji
•
Svesno iskustvo (emocija) pojavljuje se NAKON što korteks primi signale o
fiziološkim promenama na periferiji
•
“Tužni smo jer plačemo, uplašeni smo jer drhtimo...” (William James, 1884)
•
Fiziološke se promene javljaju prve i mozak ih interpretira kao posebno emocionalno
iskustvo(
Periferna teorija emocija)
15.Objasnite Kenon-Bardovu teoriju
Kenon i Bard zastupaju novo shvatanje prirode emocija, po kojom se tokom emocionalne
reakcije, emocionalni doživljaj i telesna promena dešavaju istovremeno.
Prilikom opažanja neke situacije dovoljno značajne da aktivira emocije, impulsi se kreću ka
kori velikog mozga. Na tom putu prolaze kroz talamus i šalju bočne impulse ka
hipotalamusu. U tom momentu hipotalamus je u stanju pripravnosti za aktiviranje
poprečno-prugastih i glatkih mišića. Istovremeno, impulsi kreću i ka kori velikog mozga gde
bivaju vrednovani. Zbog isticanja značaja talamusa u nastanku i regulisanju emocija, Kenon-
Bardova teorija naziva se i
talamičkom teorijom.
16.Objasnite Papez-Meklinovu teoriju
To je dopuna i razrada Kenon-Bardove teorije, koja ukazuje na značaj visceralnog mozga
(limbički sistem velikog mozga), u javljanju emocionalnih reakcija. Prema Papecu i Meklinu,
promena u unutrašnjim organima može nastupiti samo kao posledica stimulacije iz
visceralnog mozga. Pored talamusa, hipotalamusa i korteksa važnu ulogu u nastanku
emocija ima tzv. “visceralni mozak” (limbički sistem, naročito hipokampus i amigdala), koji je
centar emocionalnog života.
17.Objasnite Aktivacionu teoriju emocija-ŠLOZBERG
Aktivaciona teorija emocija ukazuje na važnost retikularnog aktivacionog sistema u nastanku
emocija. Retikularni aktivacioni sistem aktivira se čulnim, senzornim stimulusom ili svesnom
reakcijom mozga. Uzbuđenost može da varira od minimuma do maksimuma. Da bi čovek bio
optimalno spreman za rad i za uobičajeno funkcionisanje, nivo uzbuđenja treba da bude na
osrednjem stepenu.
18.Navedite i objasnite suštinu kognitivnih teorija emocija
Šlosberg
ne pristupa emocijama kao posebnim stanjima koja se kvalitativno razlikuju od
drugih mentalnih procesa, već shvata emocionalno ponašanje kao kontinuum koji uključuje
celokupno ponašanje osobe. Donja tačka ovog kontinuuma opšteg nivoa aktivacije je u snu,
sredina je vezana za stanje budne pažnje, a gornja tačka je vezana za period snažnih
emocionalnih uzbuđenja.
Plučik
se u shvatanju prirode emocija, oslanja na paradigmu sa bojama: osnovne boje se
kombinuju, dajući izvedene boje, pa je, prema toj analogiji, smisleno predložiti tzv.
emociometriju. Dakle, prema Plučiku, osnovne emocije se kombinuju poput boja u spektru i
daju tzv. izvedene emocije. Kao čest primer koji se navodi u literature, a koji donekle
opovrgava Plučikovu teoriju o nastanku izvedenih emocija, navodi se primer majke koja se
može istovremeno i ljutiti i gaditi na svoje dete jer je npr.njeno dete igrajući se u dvorištu,
upalo u septičku jamu. No, to nikako ne znači da majka dete tog trenutka prezire niti ga
mrzi.
Šahter
je pokazao da se iste telesne promene mogu doživeti na različite načine, pod
uticajem različite socijalne situacije. On je ispitanicima ubrizgavao adrenalin, a potom je u
grupu uklučio i novog ispitanika koji je bio vrlo raspoložen i koji je podsticao druge da budu
raspoloženi. Efekat koji je postignut na ovaj način odnosio se na podizanje raspoloženja kod
većine članova grupe. U drugom eksperimentu je ispitanicima isto ubrizgavao adrenalin i u
grupu je sada uključio novog ispitanika koji je bio neraspoložen, i instrukcija je bila da deluje
neraspoloženo na ostatak grupe. Efekat koji je postignut bio je potpuno suprotan
prethodnom-većina članova grupe podlegla je neraspoloženju.
