УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ
Ана Филиповић
ПСИХОЛОГИЈА НАСТАВНИКА
- дипломски рад -
Ментор :
Проф. др Војко Радомировић
Ужице, Јун 2015. године
СТРАНА 2 од 57
Кључна документацијска информација
Редни број:
РБР
Идентификациони број:
ИБР
Тип документације:
ТД
Тип записа:
ТЗ
Врста рада:
ВР
Аутор:
АУ
Ментор/ коментор:
МН
Наслов рада:
НР
Језик публикације:
ЈП
Језик извода:
ЈИ
СТРАНА 4 од 57
Важна напомена:
ВН
Извод:
ИЗ
Датум одбране:
ДО
Чланови комисије:
(Научни степен/ име и презиме/ звање)
КО
Председник: ________________________
Члан:______________________________
Члан: ______________________________
Дипломски Рад – Психологија наставника
СТРАНА 5 од 57
,,
Учитељи су нам нужнији но све друго-људи који омладини дају
способност мерења и оцењивања и који су јој узор у страхопоштовању
према истини, у послушности према духу, у служби речи“
Херман Хесе
Дипломски Рад – Психологија наставника
СТРАНА 7 од 57
1. УВОД
Настава као широка педагошка и социјална категорија има своје
формативно и развојно деловање на ученике које је циљевима дефинисано.
Истовремено, као радни процес и процес професионалног ангажовања
наставника као радника, има и формативни утицај на саме наставнике.
Циљеви наставног процеса као специфичног васпитног и образовног
процеса у свом декларативном облику усмерени су ка ученицима и
дефинисани особеностима и потребама ученика. Али наставни процес,
чији је нужно конститутивни елемент наставни рад, представља и
специфичан процес наставниковог рада. Овим се наглашава да је могуће
приступити настави и као радној делатности наставника у којој он може и
треба да реализује себе и задовољава сопствене потребе.
У окриљу педагошке психологије, посебно психологије наставе, а
ослањајући се и на друге психолошке дисциплине, утемељује се
психологија наставника.
Психологија наставника проучава психолошке
аспекте наставниковог рада као васпитно-образовне делатност,
наставниковог рада као специфичног радног процеса и наставника као
особу у васпитно-образовном професионалном и животном окружењу.
Уважавајући значај усмерености наставе ка ученику, јер то је и чини
специфичним процесом, уважавајући да су основна функција наставе и
њен основни смисао одређени задацима да ученик усвоји одређена знања,
вештине и навике, да развија способности и да усваја одређена персонална
својства, уважава се и нужност наставника у том процесу - да поучава и
посредује између наставних садржаја и ученика. Овим су изражене потребе
и могућности да се сагледа његов удео у остваривању успешне наставе и
подстицању раста и развоја ученика, али и повратни, циркуларни утицај
наставе и ученика на самог наставника – његов персонални и
професионални интегритет, успешност, задовољство и лични раст и развој.
Диференцирајуће својство наставе у односу на друге сродне процесе, да је
то интеракциони социјални процес у коме су основни актери ученици и
наставници, наглашава и формативни утицај једних на друге. Посебно
треба нагласити да се наставниково понашање одражава на широк спектар
понашања ученика: на ученикову сигурност и ниво тензије, ученикове
вредности, расположења, прилагођеност и неприлагођеност, академску
успешност, емоционалну равнотежу итд.
Сагледавајући све теоријске разлоге који оправдавају посебан статус
проучавања ученика у психолошким приступима и дисциплинама, као и
све практичне, организационо-истраживачке разлоге за емпиријско и
експериментално изучавање ученика у наставном процесу, могуће је
