Појава психологије као науке ( глава 1.)
1.
Дефиниција психологије
Психологија је наука која за главни циљ има да помогне човеку, али су јој у томе
могућности често недовољне. Располаже многим сазнањима, али и многим тајнама
које још увек не може објаснити.
Најпопуларнији психолог у историји ове науке је
Сигмунд Фројд
( 1856-1939),
познат као творац психоанализе. Фројд је проучавао појединца и његове проблеме
кроз прикривене и потиснуте намере и жеље. По Фројду потиснуте жеље као део
несвесног одређују психички живот човека. Фројд се бавио и феноменом религије.
Религијске догме се не доказују, јер не почивају на разуму, али имају велику
емоционалну вредност и снагу и људи у њих верују као у свете истине.
2.
Интересовање човека за психолошке појаве
Човек дуго није био у стању да схвати и протумачи све оно што се око њега и у
њему одвија.
Објашњења су у почетку била митска и религијска, а тек касније
имају филозофска и научна тумачења.
У почетку су све психичке појаве ( као нпр. снови ) објашњаване натприродним
силама, а касније постају део религијских тумачења.
Антички филозофи
су покушавали да објасне душу или психу човека. Из тог
периода и датира назив психологија ( психа или душа, логос или наука
).
Психологија је наука о души.
Позната је
Сократова
изрека
–
Упознај самог себе
–
Платон
покушава да објасни душу као нешто независно од тела.
По
Аристотелу
постоје три врсте душа:
-
вегетативна ( имају је биљке )
-
витална ( имају је животиње )
-
разумска ( има је само човек као разумно биће )
Демокрит
сматра да је душа састављена од материјалних честица атома.
У средњем веку психолошки феномени се тумаче религијским канонима.
У 17. веку
Рене Декарт
психичке појаве одваја од телесних. По њему постоје две
половине човека потпуно одвојене и различите, а то су душа ( свест) и
тело ( организам ). Процеси који се у њима одвијају састају се у мозгу. Декартово
учење подразумева и мисао да човек рођењем доноси извесне идеје које се касније,
током живота развијају.
Енглески филозоф
Џон Лок
одбацује тезу урођених идеја и сматра да је човек ( дете )
на рођењу неисписани лист хартије, а како ће се дете касније развијати зависи од
утицаја спољашње средине.
by Sneška
www.puskice.org
2
5.
Задаци психологије
Основни задатак психологије је да утврди законитости психичког живота човека. Тај
задатак се реализује кроз следеће нивое:
-
описивање психичких појава
-
систематизација психичких
појава
-
откривање узрочно
-
последичних веза између психичких појава
-
научно објашњење законитости настанка психичких појава
-
научно предвиђање психичких појава
-
изградња психолошке терминологије којима се могу изразити психичке појаве
6.
Гране психологије
Прва група психолошких грана проучава психички живот условљен разноврсним
спољашњим утицајима. Деле се на:
a)
Гране које проучавају психички живот у вези са спољашњим физичким
светом као што су:
-
психофизика
-
физиолошка психологија
-
биолошка психологија
б) гране које проучавају зависност психичког живота од друштвеног света а то су:
-
психологија народа
-
етнолошка психологија
-
социјална психологија
Друга група проучава психички живот у његовој разноврсности, и ту спадају:
-
диференцијална психологија
-
генетичка психологија
-
психологија појединих развојних стадијума ( дечја, младости, старења, жена,
мушкараца...)
-
психопатологија
-
зоопсихологија
Трећа група проучава психичке појаве у вези са практичним активностима:
-
педагошка психологија
-
судска психологија
-
медицинска психологија
-
војна психологија
-
психологија спорта
-
психологија рада
by Sneška
www.puskice.org
4
Психолошка страна рада ( глава 2. )
1.
Особености рада
-
Рад је
стваралачка делатност
у којој настају нове творевине и вредности.
-
Рад је стваралачка активност
усмерена
ка одређеном циљу
а то је стварање
материјалних и културних добара
-
У психолошком погледу рад је
свесна делатност
која се састоји од фазе
замисли и фазе реализације те замисли
-
У социолошком смислу рад је
друштвена делатност
у којој учествују
појединци, радне групе, организације..
2.
Функције рада
-
Економска функција
се испољава кроз стварање материјалних предмета и
вредности за задовољење основних потреба и унапређење квалитета живота
људи
-
Социјална функција
се испољава кроз интеракцију појединца и друштва.
Резултатима рада појединац доприноси друштву у којем живи. Тако настају
највредније друштвене творевине које се подразумевају под културом једног
народа или цивилизације у целини.
-
Психолошка функција
се испољава кроз радне активности које код
појединца утичу на формирање и развој личности.
3.
Структура рада
Структура рада се састоји од следећих компоненти:
-
Предмети рада
су сировине, полупроизводи, производи , отпадни материјал
али и разне услуге које немају материјални карактер.
-
Средства рада
су алати, мерни и контролни инструменти, мотори, машине.
-
Човек
као субјект радног процеса
4.
Радне улоге
Радне улоге и радни задаци су се мењали са развојем производних система Фазе
развоја производних сиситема су :
-
Мануфактура
–
радник је укључен у све фазе израде неког предмета, он је
најчешће и руководилац и извршилац послова. Користи алатке и сопствену
физичку радну снагу. Мануфактурни радници се брзо диференцирају на
мајсторкој скали од шегрта до врхунског мајстора. Данас је мануелни рад
изузетно цењен па су производи ручно направљени вишеструко скупљи,
због квалитета израде и уникатне вредности
-
Механизација
–
подразумева претежну замену ручног рада радом машина.
У процесу рада човек нема непосредни контакт са алатима и машинама већ
се он одвија преко командне или управљачке табле. Производ и његов
квалитет не зависе много од индивидуалних способности радника, јер
by Sneška
www.puskice.org
5
посебно су битни послови у аутоматизованим и кибернетским системима где су
активности оператера сразмерне количини информација које он треба да прими и
обради. Наш психолог Иван Штајнбергер је проучавао
менталне моделе
понашања
оператера у аутоматизованим системима и дошао до закључка да је за
те моделе карактеристично:
-
искуственост
у процењивању и решавању конкретних задатака
-
адекватност
се огледа у томе да се задатак обавља брзо, ефкасно и
поуздано
-
специфичност
подразумева укључивање само оних информација које су
неопходне за обављање конкретног задатка
6.
Савремене тенденције развоја рада
Доминантна подручја рада се селе у терцијарне услужне делатности тј. у сектор
услуга. Поред класичних услуга ( здравство, школство, саобраћај, трговина )
појављују се и нове савремене услуге као што су послови везани за комуникације,
програмирање, дизајнирање и сл.
Повећавају се потребе за стручњацима
различитих профила.
Савремене тенденције развоја рада обухватају следеће
промене:
-
стицање
интелектуалних вештина
кроз креативно мишљење, решавање
проблема, информатичку писменост, вештину комуникације...
-
перманентно учење
( знања брзо застаревају и неопходне су иновације )
-
развој
интелектуалне, емоционалне и мотивационе димензије личности
-
функционално запошљавање
за извођење конкретног радног задатка или
пројекта. Тренд је на рационализацији радне снаге тако да организације
имају што мање стално запослених а што више привремено ангажованих
радника.
-
Концепт организације која учи
подразумева да ће човек у току своје радне
каријере 3
-
4 пута променити своје занимање
-
Формирање већег броја
мањих организација
-
Појава такозваног
виртуелног радника и виртуелне организације
услед
развоја информационо
-
комуникационих технологија
-
Тимски рад
који се базира на ангажовању различитих стручних профила
-
Повећање
социјалне одговорности
не само за безбедност и заштиту
запослених већ и за шире социјално окружење.
-
-
by Sneška
www.puskice.org
7
