1.
ISTORIJA
MISLI
I
MIŠLJENJE
ored potrebe da preživi čovek je oduvek imao sposobnost da se čudi i da se pita, dakle,
da uočava probleme, da traži objašnjenja, da predviđa i da otkriva. Od samog svog
nastanka čovek je misaono biće. Neki ljudi koriste mišljenje da bi rešavali svakodnevne
lične egzistencijalne probleme i to čine sa različitim uspehom; neki ljudi koriste mišljenje da bi
rešavali opšte ljudske probleme, neki da bi otkrivali suštinu stvari a neki se i ne trude da moć
misli i mišljenja kao najmoćnijeg procesa iskoriste.
P
Jedan od prvih mislilaca koji je pisao o misli i mišljenju jeste Vudvort, koji je govorio o tome da
je mišljenje jednako traženju rešenja problema. Tu temu ćemo u nastavku detaljno razraditi.
Međutim, sada ćemo rećešto više o toku misaonog procesa.
Misliti znači rešavati neki problem, tražiti odgovor na neko pitanje, doći do zaključka. Mišljenje
se pokreće u onim situacijama kada dotadašnje znanje i iskustvo nije dovoljno da bi se čovek
uspešno prilagodio. U takvim situacijama nužno je iskoristiti staro znanje i iskustvo na sasvim
nov način, potrebno je uvideti put i načine rešavanja problema, uočiti koja sredstva mogu da se
upotrebe da bi se došlo do cilja.
Suština mišljenja jeste
uviđanje relacija
, tj. uviđanje odnosa i veza između elemenata u datoj
situaciji. Uviđanjem se shvata njihova unutrašnja, nevidljiva povezanost. Uviđanjem se utvrđuje
da li nešto jeste ili nije, utvrđuje se sličnost i razlika između dva ili više objekta, utvrđuju se
uzroci ili posledice, utvrđuju se odnosi između pojava...
Mišljenje je
simbolička aktivnost
. Simbol je mentalni predstavnik konkretnog objekta ili
pojave. Reči su simboli. Reč, ako je izgovorena, u suštini predstavlja zvučni talas koji nastaje
izgovorom glasova. Međutim, ti glasovi čine reč, a ta reč je simbol koji predstavlja sasvim
određenu vrstu živih bića. Broj 5 je simbol za sasvim određen skup. “ x “ je simbol za nepoznato
itd. Mišljenje je mentalno operisanje simbolima.
Saznanja do kojih se dolazi mišljenjem nikada nisu neposredno data. Do njih se dolazi
uviđanjem na nivou svesti, na mentalnom nivou.
Mišljenje je
svrsishodna psihička aktivnost
, tj. aktivnost koja je uvek usmerena ka nekom cilju
koji omogućava zadovoljenje neke čovekove potrebe. Mišljenje je samim tim
adaptivna
aktivnost
koja omogućava čoveku da menja sredinu i da je prilagođava svojim potrebama.
Mišljenje i veoma kompleksna aktivnost, međutim, ako nešto možemo da ispitujemo, to je
mišljenje. Neki od podataka koje danas posedujemo govore o tome da mišljenje prolazi kroz
sledeće faze:
1. Svest o zadatku ili problemu – identifikacija problema
2. Zadrška impulsivnih reakcija
3. Alternativna rešenja ili hipoteze
4. Rešenje-izbor jedne odredjene alternative
5. Provera -poredjenje rešenja sa početnim uslovima zadatka
Da bi se uopšte pokrenuo proces mišljenja mora da postoji svest o zadatku ili problemu. Polazna
tačka u procesu mišljenja jeste uvek postojanje nekog zadatka ili cilja do koga osoba želi da
stigne u odredjenim uslovima. Neposredno po uočavanju zadatka, odmah nakon svesti o cilju,
nužno je uzdržavanje od prvog odgovora, neophodna je kontrola impulsivnih reakcija. To
uzdržavanje od prvog odgovora je neophodno i ono omogućava orijentaciju u uslovima zadatka,
uočavanje elemenata koji čine datu situaciju, analizu komponenti zadatka i njihovo medjusobno
poredjenje, izdvajanje bitnog od nebitnog. U toku analize uslova zadatka mogu se javiti različite
ideje o mogućim načinima rešenja Svaki zadatak neizbežno predpostavlja postojanje više
alternativnih rešenja od kojih subjekt bira jednu koja mu izgleda najverovatnija. Nakon analize
uslova zadatka izbor jedne alternative predstavlja rešenje problema. Ako je zadatak bio težak,
ako je čovek dugo tragao za rešenjem, sam trenutak rešenja može biti praćen snažnim
emocionalnim doživljejem. “Aha” doživljaj je doživljaj da smo našli ono za čim smo tragali, da
smo rešili problem, otkrili tajnu... “Aha” doživljaj može da prati i rešenje koje je objektivno
pogrešno. Posle pronalaženja rešenja nužno sledi etapa poredjenja sa početnim uslovima zadatka.
Ako se rezultat podudara sa polaznim uslovima zadatka, misaoni akt se prekida jer je problem
očigledno rešen, a ako su oni neusaglašeni, ponovo počinje traganje, ponovo se vrši analiza
situacije, vrše komparacije, dok se ne nadje adekvatno rešenje.
