VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA NIŠ
Seminarski rad
Tema: Psihološke determinante u poslovnom komuniciranju
Predmet: Poslovne komunikacije
Profesor: dr Staniša Dimitrijević
Student: Sanja Petrović REk 9/17
Decembar 2017. god, Niš
2
Sadržaj:
Uvod__________________________________________________________________3.str.
Psihološki aspekt komuniciranja_____________________________________________5.str.
Tipovi ličnosti i njihova klasifikacija_________________________________________6.str.
Pasivnost______________________________________________________________ 7.str.
Empatija u komunikaciji___________________________________________________7.str.
Agresivnost____________________________________________________________10.str.
Asertivnost____________________________________________________________10.str.
Pregovarači kao ličnosti__________________________________________________11-str.
Korisne i štetne osobine__________________________________________________12.str.
Zlatna pravila poslovnog ponašanja_________________________________________16.str.
Psihološke prepreke u komunikaciji_________________________________________18.str.
Zaključak_____________________________________________________________20.str.
Literatura_____________________________________________________________21.str.
4
Učesnici u komunikaciji:
Komunikator - pošiljalac poruke
Recepijent - primalac poruke
Instrumenti komuniciranja:
Poruka
Komunikacioni kanal - medij kojim se prenosi poruka
Povratna informacija
Funkcija komuniciranja:
Kodiranje - kreiranje poruke
Enkodiranje - upućivanje poruke
Dekodiranje - prijem i tumačenje poruke
Ako pokušamo da odredimo pojam komunikacija, susrešćemo različita značenja. Po
jednima, to su mehanizmi pomoću kojih se uspostavljaju i razvijaju ljudski odnosi; po
drugima, to je proces u kome jedna osoba drugoj govori nešto pomoću napisanih ili
izgovorenih reči. Komunikacija je sveobuhvatan socijalni proces koji je neophodan za
čovekovo postojanje i razvoj. Iz okrilja egzistencijalističke filozofije, potiče stanovište
„komuniciram, dakle postojim“, a komunikacija se shvata kao proces u kome se čovek
ostvaruje i potvrđuje.
Komunikacija započinje u momentu kada komunikator u mislima oblikuje ideju
koju želi da prenese. Zatim ideju kodira (tj. „pretvara“ u izgovorene ili napisane reči,
slike, zvukove...). Ovako kodirane poruke se zatim prenose (enkodiraju) do primaoca
poruke-glasovno, pisanim putem, govorom tela i sl.
Poruka putuje kroz komunikacioni kanal pomoću koga se poruka prenosi do
primaoca. Glavni komunikacioni kanali su: razgovor licem u lice, telefon, faks, pismo, e-mail,
novine, radio, TV, film, itd. Kada poruka stigne do primaoca (recepijenta) on treba da je
dekodira (protumači). Nakon toga sledi (ili ne) njegova reakcija tj. odgovor na primljenu
poruku.
Komunikacija je ostvarena kada je poruka primljena i do određene mere shvaćena. To
ne znači da je primalac poruku razumeo u onom smislu koji joj je namenio pošiljalac, jer
poruka nije ono što je pošiljalac poslao, nego ono što je primalac primio. Što je manja
razlika između njihovog značenja i smisla - to je komunikacija bila uspešnija.
5
Da bi komunikacija uopšte mogla da se odvija, potrebno je da učesnici poznaju
jezik kojim se razmena informacija vrši, da imaju interakcijske veštine i da poznaju
važna kulturna obeležja društvene strukture u kojoj komuniciraju.Način na koji
pošiljalac u komunikacionom procesu govori, otkriva primaocu u komunikacionom
procesu nivo njegovog obrazovanja, karakter s manama i vrlinama, sposobnosti,
interesovanja, ambicije, pogled na ljude i pojave i sl. Stoga segovornik može predstaviti u
procesu komuniciranja, a da pritom nije verbalno govorio o sebi i svojim osobinama
.U današnjem svetu globalnih komunikacija napredovanje u poslu i karijeri
nezamislivo je bez poznavanja bar jednog stranog jezika; štaviše, precizna komunikacija-
a samim tim i znanje jezika - u poslovnom okruženju postalo je pitanje opstanka.
Psihološki aspekt komuniciranja
Procene sociologa i psihologa koliki se deo naše komunikacije odvija bez upotrebe
reči kreću se od 65% do 94%. Socijalni antropolog Edvard T. Hol smatra da je oko 60 posto
naše ukupne komunikacije neverbalan. Međutim, kada je u pitanju prenošenje isključivo
emocija, procenat neverbalno prenetih poruka dostiže čak 99%. Istraživanja psihologa sa
Univerziteta u Alberti iz 2005. godine sugerišu da gestikulacija tokom govora može poboljšati
upotrebu jezika. Oni su posmatrali gestikulaciju kod dece koja govore dva jezika i iznenadili
se onim što su opazili. Suprotno od očekivanja, ova deca su više gestikulirala dok su pričala
na jeziku koji su smatrala „jačim“, tj. bolje ga i lakše govorila. Na osnovu ranijih studija i
ovih rezultata veruje se da postoji funkcionalna veza između gestikuliranja, pristupa memoriji
i upotrebe jezika.Za ostvarenje sistema komuniciranja veoma su bitni i subjekti komuniciranja
i to kako oni koji emituju, šalju, tako i oni koji primaju poruku. Stepen njihove obučenosti i
motivisanosti bitno utiče na funkcionisanje sistema komuniciranja.
1
U čitavom mentalnom sklopu izuzetan značaj za komuniciranje ima temperament
odnosno tip ličnosti. Veoma je bitno da li je u pitanju otvorena, komunikativna ličnost koja sa
lakoćom ostvaruje kontakte ili je pak to povučena, zatvorena ličnost koja komuniciranje svodi
na najnužniju meru.
Na sistem komuniciranja utiče i poreklo, stereotipovi, vaspitanje, predrasude subjekata
komuniciranja. Ima ljudi koji se ponašaju kao da su predodređeni da određenu informaciju,
1
http://psihoskola.wordpress.com/
