Факултет медицинских наука
Универзитет у Крагујевцу
Психолошке реакције на болест
и утицај на комуникацију
Предмет: Вештина комуникације студент
Шеф катедре: проф. др Владимир Јањић Софија Павловић
80/2016
Крагујевац, април 2018.
А п с т р а к т
Психолошке реакције на болест су различите готово колико људи живи на планети.
Свако од нас је јединствен, али добра страна је што се у нашем понашању у одре-
ђеним стресним ситуацијама, као што је сазнање да болујемо од неке болести, могу
уочити одређене правилности (Кübler Ross модел). Када кажемо добра страна,
мисли се у едукативне сврхе, јер идеално решење за поступање са неком особом
која је управо сазнала да болује од неке болести не постоји и није универзално за
сваког од нас, већ зависи од многих фактора. Кључну улогу у том тренутку има
комуникација коју здравствени радници успостављају са пацијентом и пружају му
безусловну подршку како би се са својом болешћу изборио на најбољи могући
начин. Доказано је да је управо комуникација оно што директно утиче на психичко
и физичко здравље пацијента.
Софија Павловић Психолошке реакције на болест и утицај на комуникацију
Увод
Болесни људи се веома разликују од здравих. Оно што доприноси овој различито-
сти јесте јединственост сваке особе, њеног менталног склопа, емоција и црта лич-
ности. Стога сваку особу треба посматрати као индивидуу и прихватити
различитости. Сходно томе, реакција на болест зависи од особе као и од природе
саме болести и услова под којима је дошло до ње. Управо су лекари ти који су у
директном контакту са пацијентом и треба да поседују способност да уоче меха-
низме одбране/ношења са болешћу и разликују типове личности, што ће им помоћи
да установе који је најбољи начин комуникације са одређеним пацијентом током
његовог лечења или хоспитализације. Такође, лекар мора бити свестан да је губи-
так здравља један од најчешћих изазивача стреса данашњице. Често заборављајући
ову чињеницу, лекари губе из вида и да је дијагноза само „врх леденог брега“ и да
се у основи саме болести налазе многе емоције, мисли и стања која се одражавају
на понашање пацијента и обликују га. И управо у тренутку када сазнају да су бо-
лесни, све ово излази на видело и формира се психолошка реакција на болест.
Због свих наведених специфичности, јако је важно да лекари буду едуковани о ре-
акцијама пацијената на болест, о чему треба да уче од самог почетка својих студија.
Оно што је сигурно јесте да се никада неће сусрести са идентичним реакцијама,
али се у њима свакако могу уочити одређене правилности.
Издвајамо неколико видова комуникације:
•
Са пацијентима оболелих од онколошких болести;
•
Са пацијентима оболелих од болести са неповољним исходом;
•
Комуницирање са породицом пацијента у вези болести са неповољном про-
гнозом;
•
Саопштавање смртног исхода породици пацијента;
•
Комуникација са породицом пацијента...
Овим потврђујемо да је добра комуникација предуслов за успешно лечење
и води ка излечењу пацијента код болести где је то извесно. Поред комуникације
са оболелим, где је неопходан однос пун поверења и сигурности, јако је важна и
комуникација са породицом, која ће кроз читав ток лечења бити уз оболелог члана
и пружати му безрезервну подршку. Сходно томе је потребно упознати и породицу
са појединостима болести и упутити их на то како најбоље помоћи оболелом.
Софија Павловић Психолошке реакције на болест и утицај на комуникацију
1
Када се говори о дијагнозама, углавном се мисли на тешке и озбиљне, које
са собом носе тежу и/или трајну болест. То су болести код којих је излечење обо-
лелих неизвесно или мало вероватно, са смртним исходом или трајно мењају начин
дотадашњег живота пацијента. У зависности од тога да ли постоји шанса за из-
лечење и да ли је болест трајна зависи и сама психолошка реакција. Без обзира на
то што је ова област здравствене психологије изузетно добро проучена, у нашој
култури и здравству се њој готово и не придаје значај.
При саопштавању, суочавању и напослетку, прилагођавању на дијагнозу у
психолошком смислу, морамо разликовати неизлечива стања, код којих је смртни
исход известан и стања која су хронична, али са којима се може живети уколико
се открију на време, уз промену неких навика или начина живота. Ово нас опет
враћа на чињеницу да је свака особа различита, па ће према томе и различито реа-
говати на дијагностиковање одређене болести када се нађе у улози пацијента.
Некада се дешава да оболели код којих је дијагностикована болест чије је излечење
извесно, дешава се да такви бурније реагују од оних чији је исход болести неизве-
стан а за обољење нема лека. То зависи, поред поменутих различитости и од узра-
ста, пређашњег искуства, начина на који особа иначе реагује на стрес и друго. У
тренутку сазнања да је болесна, особа има осећај као да губи оно што је до тада
имала и оно у чему је до тада уживала. Такође, дијагноза често доноси удаљавање
од пријатеља, губљење своје улоге, како у приватном, тако и у професионалном
животу. Оно што са собом носи тешка болест јесте оно што се описује као дожив-
љај „губитка достојанства“, када особа зависи од својих ближњих чак и при обав-
љању најосновнијих функција. Оно што је неопходно јесте да се особа суочи са
реалношћу како би се адаптирала на ситуацију која је настала након сазнања. Тада
особа треба да размишља о сопственој добробити и усмери тако своје понашање.
Међутим, поред нормалних реакција на болест, могу се јавити и патолошке реак-
ције. Процена да ли се ради о патолошкој или нормалној реакцији врши се, на при-
мер на основу дужине и интензитета одређене реакције. У прилог процени такође
говори и постојање озбиљнијих психијатријских симптома.
Одсуство уобичајене реакције или оне фазе које се сматрају саставним де-
ловима прилагођавања на болест се могу сматрати елементима патолошке реак-
ције. Заправо, најважнији критеријум процене о каквој реакцији на болест је да ли
одређена реакција потпомаже пацијенту да се прилагоди на насталу ситуацију или
је отежава.
Софија Павловић Психолошке реакције на болест и утицај на комуникацију
2
