UVOD
U svakodnevnom ţivotu, kući, dvorištu, na putu do zabavišta, svuda gde se kreću,
deca nailaze na razne vrste biljnog i ţivotinjskog sveta. U okviru ţivotinjiskog sveta na
koji nailaze, ptice su nezaobilazan njegov deo. Deca su u stalnoj interakciji sa prirodnom
sredinom i pokazuju veliko interesovanje za učenje o njenim pojavama. Na interesantan i
zabavan način uz prikazivanje filmova, odlazak u prirodu, pikazivanjem slikovnica
moţemo ih podučavati o pticama i njovom značaju za nas i našu sredinu.
Dugo je dečija igra tretirana kao zabava, razonoda i prostor u kome deca treba da
“utroše svoje vreme dok ne doĎe vreme obaveza i duţnosti odraslih”. Zato su mnogi,
period detinjstva, glorifikovali kao doba potpune slobode i doba “ bez problema”, što je
svojevrsna preteranost i zabluda. Svako doba ţivota ima svoje probleme i teškoće, a
dečiju igru uopšte ne treba poistovećivati sa čistim zabavljanjem i beskorisnim
“gubljenjem vremena”. Dečija igra je izuzetno značajna za ostvarenje zadatka umnog i
radnog vaspitanja predškolskog deteta. To je aktivnost kroz koju se ostvaruje svestrani
razvoj deteta: fizičko, umno, moralno i estetsko vaspitanje. “Igra je put dece ka saznanju
sveta u kome ţive i koji su pozvana da izmene”(Gorki). “Dete radi igrajući se, i igra se
radeći” (Arkin). Igra, rad i učenje su osnovne aktivnosti predškolskog deteta. Zato nije ni
čudo što je njihov odnos odavno skretao paţnju pedagoga. Pojedini su pokušavali da
naprave precizniju razliku izmeĎu igre, rada i učenja, što im, svakako nije polazilo za
rukom. Dečiji svet je celovit i teško ga je “administrativno podeliti”. Predstave odraslih o
igri i radu, na primer, ne moţemo automatski prenositi na teren dečije igre. Dete upoznaje
svet oko sebe posmatranjem, tj. uočavanjem. Potrebno je podsticati dete na aktivno
učenje i pruţati mu raznovrsne mogućnosti za njegovo svestrano angaţovanje.
U ovom diplomskom radu će fokus biti na temi učenja dece o pticama i
zvukovima ptica. Neki od ciljeva ovog rada jesu sticanje znanja o ptičjem svetu,
upoznavanje dece sa podelom i značajem ptica, upoznavanje dece sa zvukovima ptica, te
isticanje metodičkih mogućnosti učenja predškolske dece o pticama i njihovim
zvukovima.
2
1. POJAM I DEFINICIJE UČENJA
Pod učenjem podrazumevamo proces kojim se stiču iskustva i usvajaju znanja,
koji je usmeravan obrazovanjem, ali zavisi i od napora koji u njega ulaţe ljudska jedinka.
Učenje kao vrlo sloţen proces obuhvata psihičku u telesnu stranu čovekovog ţivota.
Počinje u prenatalnom periodu i jako je značajno za ţivot svakog pojedinca. Rezultat
učenja su promene nastale u ponašanju pojedinca. Mala deca prvo uče o osećajima, pa tek
onda o motoričkom, emocionalnom, govornom i spoznajnom području.
“Učenjem dete unosi red u haotično stanje koje ga okruţuje”.(Stevanovic: 2001,
85). Dete stalno muče brojna pitanja na koja traţi odgovore. Zato ono stalno postavlja
pitanja, zagoneta i sl. Veliki značaj učenja kojim se usvajaju znanja, navike i sposobnosti
za razvoj psihičkih funkcija čoveka naglašavao je
L. Vigotski
(1896-1934).
Pijaget
(Ţan
Pijaţe, 1896-1980) učenje objašnjava razvojem. Po njemu razvoj doprinosi učenju. Cilj
učenja u predškolskoj dobi je zadovoljiti osnovne detetove potrebe, a ne naglašavati
suviše intelektualnu komponentu. Učenje u ovoj dobi predstavlja sporedan i spontan čin,
u kome su vaţna interesovanja, a uči se u spontanim aktivnostima kao što je igra.
Uz pomoć učenja čovek otkriva i potvrĎuje ličnu ljudsku suštinu koja mu je
zadata, a ne data nasleĎem. Oslonac za učenje predstavlja radoznalost, ţelja za saznanjem
koje se moţe pojaviti i onda kada su sve ostale potrebe zadovoljene, i manifestuje se kroz
ţelju da se sve isproba, shvati, upozna i nauči.
“Učenje se definiše kao proces svesno usmeren na pribavljanje, razumevanje i
usvajanje činjenica, pojmova, zaključaka, stavova i generalizacija o predmetima,
pojavama i načinima postupanja sa njima, preraĎenim, uopštenim i sreĎenim u sisteme
znanja. Učenje podrazumeva preradu i uobličavanje iskustva, uviĎanje, otkrivanje,
proricanje u suštinu pojava, restrukturiranje već postojećih saznanja i uspostavljanje
asocijacija meĎu znanjima.. Na taj način učenje je uslov i način sticanja i razvoja znanja,
veština, navika i sposobnosti potrebnih detetu za ţivot, uključivanje u društvene odnose,
formalno obrazovanje i samoobrazovanje”. (Kamenov: 1987, 25-26).
4
1.1.
Značaj ranog učenja
Istraţivanje
Ž. Pijažea
i
B. Bluma
, te rezultati ispitivanja moskovskog
Psihološkog instituta
su pokazala koliki je značaj sadrţaja prvih godina dečjeg ţivota i
odgojnih
uticaja u predškolskom periodu na intelektualni razvoj djeteta.
Rezultati ovih i
drugih istraţivanja su naučna osnova za savremenu teoriju i
praksu predškolskog
vaspitanja i za postavljanje konkretnih zadataka u oblasti
intelektualnog vaspitanja.
Osnovni zadatak intelektualnog vaspitanja je:
“Razvijanje saznajnih i izraţajnih sposobnosti dece predškolskog uzrasta:
opaţanja, paţnje, pamćenja, mašte, mišljenja i govora,
podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i
učenje,
stvaranje uslova za sticanje elementarnih predstava o prirodi i uvoĎenje
predškolske dece u matematičko-logičke odnose koji omogućavaju sticanje
osnovnih pojmova o broju, veličini i prostoru”. (Mitrović: 1981, 109)
Lidija Pehar
navodi da su “naučnici otkrili da ono što jednu ličnost čini
jedinstvenom i posebnom u kasnijem ţivotu, jeste u najvećoj meri rezultat njenog
iskustva stečenog veoma rano, pri čemu se sve više naglašavaju prve tri godine ţivota".
Nove tehnologije,
PET
(Positive Emission Tomography) i
MRI
(Magnetic Resonance
Imaging) koje omogućavaju snimanje funkcija mozga: praćenje rada pojedinih centara u
mozgu na kompjuterskom ekranu, daju čvrste dokaze o značenju spoljašnjih uticaja na
razvoj deteta i to u što ranijem uzrastu. Čak su i neke, na oko vrlo jednostavne aktivnosti
kao grljenje i ljuljanje, nošenje i tepanje, registrovane kao aktivnosti koje nesumnjivo
stimulišu razvoj neuronskih veza, odnosno sinapsi. Genetika daje sirovi materijal, a rano
iskustvo i vaspitanje odreĎuju kvalitet i kapacitet ličnosti, tj. kapacitet mozga i njegovih
funkcija. “Roditelji i drugi odgajatelji treba maksimalno da iskoriste ovaj rani period
kada su deca najpodloţnija za spoljašnje uticaje, odnosno učenje. Naučna istraţivanja
pokazuju da svakodnevna dečija iskustva, načini primanja i odgovora na utiske iz
neposredne okoline i stimulacije na koje ona reagiraju utiču na oblikovanje njihovog
5
mozga. Nove neuronske veze i povećan broj sinapsi rezultat su detetovih doţivljaja i
utisaka o spoljašnjem svetu. Mozak se menja ukoliko je u funkciji (funkcionalne
promene), ali se menja i fizički (strukturalne promene)”. (Omerović i drugi: 2009, 193-
194).
Istraţivanja su pokazala da više čulnih utisaka povećava broj sinapsi, a povećan
broj sinapsi je uslov novih, viših formi nervnih aktivnosti. Sinapse se formiraju, jačaju i
odrţavaju uz pomoć iskustva i aktivnosti. Sinapse koje su češe u funkciji trajno se
učvršćuju, a one koje se reĎe koriste, gube se, nestaju. Naučno je pokazano da nasleĎe
odreĎuje osnovni broj neurona (nervnih ćelija), a da je uticaj okoline bitan za
funkcionisanje mozga.
Putem učenja, stimulisanja i veţbanja mozak se razvija i menja svoju strukturu.
Veoma je bitno za dečiji razvoj pozitivno rano iskustvo. U slučaju negativnih iskustava
razgranaju se “loše” sinapse koje mogu ceo sistem usmeriti u negativnom smeru. Deca
koja su emocionalmo, socijalno, kulturno deprivirana, napuštena deca imaju
emocionalnih i kognitivnih problema. Na razvoj kore velikog mozga, tj. korteksa,
njegovih centara i veza, jako utiču gramatika i sintaksa.
7
2.
PTIČIJI SVET
Ptice (klasa lat. Aves) su dvonoţni kičmenjaci koje karakterišu perje i šuplje kosti.
Pored slepih miševa oni su jedini kičmenjaci koji aktivno lete. Nastale su od teropodnih
dinosaurusa tokom doba Jure, a kao prva ptica najčešće se navodi rod Archaeopteryx.
Veličina tela savremenih ptica kreće se u rasponu od nekoliko centimetara (kolibri) do
veličine velikih ptica naletačica (npr. veličina muţjaka noja je do 3 metra). Brojnost klase
ptica se procenjuje na oko 10.000 savremenih vrsta.
Ptice su prvi i jedini kičmenjaci koji su prilagoĎeni za letenje. To su jedine
ţivotinje čije je telo prekriveno perjem, koje im sluţi za letenje i kao toplotni izolator.
Perje je roţna tvorevina koţe koja ne samo što štiti telo nego ima vaţnu funkciju u
odrţavanju stalne telesne temperature, što je značajna karakteristika ptica. Organi za
letenje ptica su krila, koja predstavljaju izmenjene prednje udove (noge). Pored letenja
ptice mogu, kao i druge kopnene ţivotinje, i da hodaju zahvaljujući dobro razvijenim
zadnjim udovima (nogama) čiji su oblik i veličina prilagoĎeni načinu ţivota i kretanja.
Ptice imaju kljun koji se razlikuje po obliku i veličini i koji im sluţi za pribavljanje hrane,
gradnju gnezda, bušenje drveta i sl.
Ptice naseljavaju sve prostore na Zemlji, tako da se mogu naći na različitim
teritorijama – u šumama, planinama, livadama, parkovima, baštama, ljudskim naseljima,
pored reka, potoka, bara, mora i jezera. Ptice su raspostranjene svuda u našoj blizini.
PrilagoĎene su različitim načinima kretanja. Mnoge vrste ptica su dobri letači i mogu da
lete velikim brzinama, meĎutim, ima vrsta ptica koje nisu tako brze ali su veoma
izdrţljive pri letenju na velike udaljenosti. Neke vrste ptica su dobri trkači, penjači ili
plivači. Ptice su, pored gmizavaca, vodozemaca i sisara jedan od četiri razreda koji čine
klasu kopnenih kičmenjaka (tetrapoda). Nauka koja se bavi proučavanjem ptica naziva se
ornitologija. Ptice ţive na svim kontinentima, i do sada je poznato oko 10.000 vrsta.
MeĎutim, taj je broj sporan, jer neki ornitolozi smatraju, da bi broj vrsta mogao biti i
daleko veći.
