2
SADRŽAJ:
UVOD…………………………………………………………………… 3
1. MENINGIOMI.................................................................................... 4
1.1 Benigni meningiomi (WHO gradus I)……………………………. 4
1.2 Menigiomi koji pokazuju tendencu da recidiraju i/ili imaju
agresivno biološko ponašanje (WHO gradus II i III)………………… 6
2. MEZENHIMALNI I NE-MENINGOTELIJALNI TUMORI……. 7
3. TUMORI NEJASNE HISTOGENEZE –
HEMANGIOBLASTOM………………………………………………… 8
3.1 Sturge –Weberova bolest………………...…………………………. 10
4. ZAKLJUČAK………………………………………………………….11
5.
LITERATURA……………………………………………………………12
4
1. MENINGIOMI
Meningiomi predstavljaju sporo rastuće, benigne, relativno česte tumore odraslih osoba
srednje životne dobi pri čemu čine oko 13-26% primarnih intrakranijalnih neoplazmi. Kod žena
se javljaju skoro dva puta češće nego kod muškaraca. Vode poreklo iz mekih moždanica,
odnosno iz meningotelijalnih ćelija arahonoideje. Ove ćelije su naročito gusto raspoređene u
predelu arahnoidalnih granulacija (villi arachnoidales) koje, pod normalnim okolnostima,
prominiraju u sinuse tvrde moždanice i služe za odvođenje cerebrospinalnog likvora iz
subarahnoidalnog prostora u venski sistem. Ovim može da se objasni česta veza meningioma sa
tvrdom moždanom opnom i njenim venskim sinusima.
Meningiomi su lokalizovani na brojnim mestima u centralnom nervnom sistemu (CNS-u).
Sreću se na konveksitetu mozga, najčešće parasagitalno duž gornjeg sagitalnog sinusa. Ukoliko
sun a bazi, mogu da budu u predelu orbitalne regije, tuberkuluma sele, sfenoidalnog grebena,
malomoždanog tentorijuma, pontocerebralnog ugla i velikog ocipitalnog otvora. Česta
lokalizacija je predeo kičmene moždine i tada je njegova učestalost skoro 10 puta veća kod žena
nego kod muškaraca. Mogu da se formiraju i unutar komornog sistema kada nastaju iz
arahnoidalnih ćelija strome horoidnog pleksusa.
Prisustvo multiplih meningioma, posebno kada su praćeni akustičnim neurinomom ili
gliomom sugerira na neurofibromatozu – tip 2 (NF2). Često eksprimuju receptore za
progesteron.
Većina meningioma su benigni (WHO gradus I). Međutim, određeni histološki tipovi imaju
manje povoljnu prognozu tako da odgovaraju WHO gradusu II i III.
1.1 Benigni meningiomi (WHO gradus I)
Benigne meningiome (WHO gradus I) karakteriše spori ekspanzivni rast i visoki procenat
izlečenja putem hiruške ekscizije. Usled sporog rasta klinički simptomi su minimalni
(glavobolja) sve dok ne dostignu veće razmere kada mogu da dovedu do pojave epileptičnih
napada i povišenja intrakranijalnog pritiska.
Makroskopski
su čvrsti, beličasti, zrnaste površine, jasno ograničeni od okolnog mozda
koga kompromituju, ali ne infiltriraju. Mogu da stimulišu stvaranje nove kosti (hiperostoza) u
susednom delu lobanje. Često vrše invaziju okolne kosti, tvrde moždanice i njenih sinusa,
paranazalnih sinusa i orbite. Interesantno je da navedene karakteristike ne utiču bitno na stepen
