Univerzitet u Nišu
Medicinski Fakultet Niš
SEMINARSKI RAD
Tema: Pušenje kao socijalno medicinski problem
Mentor: Studenti:
Prof. Čedomir Šagrić Aleksandra Spasić
Br.indeksa:1107T
1
UVOD
U ovom seminarskom radu obradili smo temu „Pušenje kao socijalno medicinski
problem“. Pokušale smo na najbolji način da objasnimo šta je to pušenje, kako je nastalo
kroz istoriju, od kojeg materijala i kako nastaje i sl.
Potrudile smo se da ukažemo na sve štetne posledice koje nastaju posredstvom ove loše,
za zdraljve pogubne, navike. Tako, navele sam nekoliko štetnih posledica koje nastaju
uopšte kod svih pušača. Osvrnule smo se na žene, kao grupu pušača kod kojih su štetne
posledice od pušenja, u većini slučajeva, izraženije nego kod muškaraca. Osvrnule smo
se i na pasivno pušenje. Obajsnile smo šta ono u stvari jeste, koje su posledice na pasivne
pušače, kako se ono može izbeći i sl. Takođe, ukazale smo i na to kako pušenje utiče na
ishranu, kako se ono ispoljava u metabolizmu i koje posledice nastaju remećenjem
ishrane od strane pušenja.
Kako smo privodile ovaj seminarski rad kraju, pokušale smo da taj zadnji deo obradimo u
lepšem svetlu, za razliku od prvog u kome smo iznosile samo loše činjenice koje nastaju i
koje mogu nastati od posledica pušenja. Tako, u tom delu priložile sam nekoliko veoma
dobrih saveta koji bi uveliko pomogli pušačima u odvikavanju od pušenja, ili bar u
smanjenju intenziteta pušenja. I kao šlag na tortu, sa ciljem privlačenja pušača ka
prestnku od pušenja, napisale smo koji pozitivni efekti nastaju nakon prestanka pušenja.
Nadamo se da će ovaj seminarski rad zadovoljiti samu srž, ali, pored toga, bilo bi nam
veliko zadovoljstvo kada bih znale da je on naišao i na svoju svrhu, a ta je da pomogne
pušačima da se izbore sa tom pošasti koja je obuzela njihovo fizičko i psihičko
zdravstveno stanje.
4
1. UOPŠTE O DUVANU
Duvan (
Nicotiana
) je naziv roda uglavnom zeljastih biljaka iz familije pomoćnica
(Solanaceae), kao i najpoznatije vrste ovog roda —
Nicotiana tabacum
(obični duvan),
koja se sadi po čitavom svetu radi sakupljanja listova. Listovi se najčešće koriste
za pušenje.
Ime rodu je dato po prezimenu Žana Nikoa (fr.
Jean Nicot
), francuskog poslanika
u Lisabonu, koji je 1560/61. poslao duvan u Francusku radi korišćenja u medicini.
1
Gajenje.
— Bivša Jugoslavija je bila veliki proizvođač prvoklasnog duvana za
pušenje, posebno u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artikl.
Izgled lista
. — List duvana je do 60 cm dugačak i do 15 cm širok, tanak,
žljezdavo dlakav, duguljasto-lancast i skoro bez drške. Neprijatnog je ukusa, ljutog,
nagorkog i pomalo slanog. Mirisa je opojnog i neprijatnog.
Sastav.
— Glavni sastojak duvana je alkaloid nikotin. Količina nikotina u raznim
vrstama duvana koleba se u vrlo širokim granicama: od 0,3 do 10%. Ima malo i drugih
alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, nikotelina, koji je čvrst,
nikoteina, koji miriše na peršun, nikotina i izonikotina. Alkaloidi su vezani na jabučnu i
limunsku kiselinu.
U duvanu ima i smole, eteričnog ulja, masti, sterola, voska, gume, šećera, dva
heterozida, mnogo soli: fosfata, nitrata, malata, citrata itd.; kalcijuma i kalija.
Nikotin je tečan alkaloid
. Sveže destilovan nikotin je bezbojna, uljasta, prozirna
tečnost, teža od vode (specifične težine 1,027), ljutog mirisa koji guši, vrlo ljutog i
neprijatnog ukusa koji peče i nagriza sluzokožu. Na svetlosti se boji tamno i raspada se.
Nikotin je jaka baza. Rastvara se u vodi i organskim rastvaračima.
Destiluje se vodenom parom, pa se na taj način i vadi iz lišća i ostalih delova zelene
biljke. U biljci se nalazi vezan u obliku malata i citrata.
Seme
duvana ima 36 do 40% masnog suvog ulja, koje je po sastavu slično
pamučnom ulju i upotrebljava se za izradu firnisa i boja. Sadrži oko 60% linoleinske i
oko 27% oleinske kiseline. Uljane pogače imaju oko 40% belančevine.
Iz cveća i lišća jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo
cenjeno eterično ulje, koje se mnogo traži u parfimeriji za izradu mešanih, kombinovanih
mirisa.
Upotreba
. — Najviše duvana se potroši za pušenje. U medicini duvan se danas
ne upotrebljava kao lek. Jedino u veterinarskoj medicini služi kao jak infuz duvana protiv
ušiju i drugih insekata.
Ekstrakt duvana
dobija se maceracijom lišća, a još češće cele biljke,
upotrebljava se mnogo u poljoprivredi za uništavanje insekata štetočina na gajenim
biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko traheja (dušnika) nikotin
prodire u tkiva insekata i, delujući na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize.
Nicotina rustica L.
— mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do 15%), pa se
upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline.
Duvan je otrovan ne samo za čoveka već, još više, i za mnoge domaće životinje.
Osim hroničnih trovanja, koja su najčešća i redovna pojava strasnih pušača, često se
događaju i akutna trovanja, koja se ponekad završavaju smrću.
1
http://sr.wikipedia.org/sr-el/
5
