Putevi mišljenja u naučno-istraživačkom radu-deduktivno i induktivno zaključivanje

UNIVERZITET U SARAJEVU

FARMACEUTSKI FAKULTET

PUTEVI MIŠLJENJA U NAUČNO-

ISTRAŽIVAČKOM RADU. DEDUKTIVNO I 

INDUKTIVNO ZAKLJUČIVANJE

SEMINARSKI RAD

PREDMET: Metodologija naučnog rada

PROFESOR:                                                                         STUDENTI: 

                                        Sarajevo, oktobar 2017. godine

2

SADRŽAJ

1.

UVOD......................................................................................................................................3

2.

TEORIJSKE KARAKTERISTIKE NAUČNOG ISTRAŽIVANJA.........................................................4

2.1. Fundamentalna istraživanja................................................................................................5

2.2. Primjenjena istraživanja......................................................................................................5

2.3. Razvojna istraživanja...........................................................................................................6

3.

NAUČNO- ISTRAŽIVAČKI RAD.................................................................................................7

3.1. Monografija.........................................................................................................................8

3.2. Doktorska disertacija...........................................................................................................8

3.3. Naučna studija.....................................................................................................................8

3.4. Naučni članak......................................................................................................................8

4.

SLIČNOSTI I RAZLIKE IZMEĐU NAUČNOG I STRUČNOG RADA...............................................9

5.

METODA INDUKCIJE I DEDUKCIJE........................................................................................10

5.1. Indukcija............................................................................................................................10

5.2. Dedukcija...........................................................................................................................11

6.

INDUKCIJA I DEDUKCIJA– SLIČNOSTI I RAZLIKE....................................................................14

7.

ZAKLJUČAK............................................................................................................................15

4

2. TEORIJSKE KARAKTERISTIKE NAUČNOG 

ISTRAŽIVANJA 

Predmeti naučnog istraživanja mogu biti svi dijelovi stvarnosti i stvarnost u cjelini, 

neovisno o tome da li je ta stvarnost vezana za prirodu ili čovjeka i društvo. Nezavisno 

o kojem dijelu stvarnosti kao predmetu naučnog istraživanja se radi, nedvojbeno je da 

svako naučno istraživanje mora zadovoljiti nekoliko uslova. Ono, prije svega, mora biti 

slobodno jer bez slobode nema ni istinskog istraživanja. S druge strane, rezultati svakog 

naučnog istraživanja, ukoliko za to ne postoje specijalni razlozi, trebaju biti dostupni 

najširoj javnosti, što se čini njihovim objavljivanjem, a ukoliko takvi razlozi postoje, 

dostupnost mora biti osigurana barem naučnoj javnosti. Određenje naučno-istraživačkog 

rada   može   se   dopuniti   i   isticanjem   njegovih   najbitnijih   osobina.   Navodimo   tri 

najznačajnija i to :

1



Originalnost   kao   prvo   svojstvo   naučno-istraživačkog   rada.   Drugim   riječima, 

naučno-istraživački rad uvijek mora polaziti od do tada, dijelom ili u potpunosti, 

neistraženog i neriješenog problema i za cilj mora imati dolaženje do novih 

sazanja, rezultata, normi i slično.



Činjenice   i   ideje   na   kojima   se   naučno-istraživački   rad   temelji   moraju   biti 

pouzdane i prikupljene u dovoljnom broju.



Korištenje najprihvatljivije metode naučnog istraživanja.

Šarolikost pristupa među autorima se može identificirati i u odnosu na klasifikaciju 

naučnih   istraživanja.   Istina   je   ipak   da   se   u   naučnim   krugovima   najčešće   prihvaća 

klasifikacija,   uvjetovana   u   UNESCO-u   dakle   specijalizovanaoj   agenciji   Ujedinjenih 

naroda   za   nauku,   kulturu   i   umjetnost.   Prema   UNSECO-voj   klasifikaciji   mogu   se 

razlikovati tri vrste naučno-istraživačkog rada i to :

2

1. Fundamentalna istraživanja

2. Primjenjena istraživanja

1

.ŠAMIĆ.M:. KAKO NASTAJE NAUČNO DJELO, SARAJEVO, 1990. Pristupljeno 

28.10.2017.

2

ŠAMIĆ.M:. KAKO NASTAJE NAUČNO DJELO, SARAJEVO, 1990. Pristupljeno 

28.10.2017.

5

3. Razvojna istraživanja

2.1. Fundamentalna istraživanja

    Fundamentalnim   istraživanjima,   prema   vladinoj   organizaciji   SAD,   zaduženoj   za 

visokoškolske asocijacije, smatraju se istraživanja koja su direktno usmjerena prema 

povećanju znanja. Drugim riječima, njihov prvenstveni zadatak nije praktična primjena 

novih znanja nego, naprotiv, otkrivanje određenih procesa, uzročno-posljedičnih veza i 

zakonitosti u prirodi   i društvu radi povećanja ljudskog znanja i stvaranja spoznajnih 

pretpostavki   za   druga,   buduća   istraživanja.   Postoje   dvije   podvrste   fundamentalnog 

istraživanja   i   to   su   :

3

  neusmjerena   (slobodna,   čista)   fundamentalna   istraživanja   i 

usmjerena fundamentalna istraživanja.

a) Neusmjerena (slobodna, čista) fundamentalna istraživanja

U   ovom   tipu   predmet   istraživanja   određuje   potpuna   sloboda   i   interes 

istraživača. Ovakvo istraživanje ne mora imati određeni praktični cilj koji bi 

se mogao primjeniti u životu, već proizilazi iz same znatiželje istraživača. 

Stoga najčešće su ovakva istraživanja vezana za pojedince, odnosno, skoro je 

isključena mogućnost da se u ovakva istraživanja upuštaju naučni timovi.

b) Usmjerena fundamentalna istraživanja

Bit   ove   grupe   fundamentalnih   istraživanja   se   svodi   na   to   da   predmet 

istraživanja   ne   nastaje   kao   rezultat   slobodnog   opredjeljenja   i   interesa 

određenog istraživača. Ovaj tip istraživanja se ponakad označava terminom 

strategija istraživanja.

2.2. Primjenjena istraživanja

Pod   ovim  tipom  naučnih   istraživanja  podrazumijevaju   se   istraživanja  čiji   je   smisao 

dvostruk.   Njihov   cilj   je   kao   i   kod   fundamentalnih   istraživanja   takođe   uvećavanje 

količine znanja o prirodi i društvu. Ali, to nije i jedini cilj. Cilj primjenjenih istraživanja 

je i rješavanje nekog praktičnog zadatka, a to drugim riječima znači postizanje znanja 

koje će biti ili koja mogu biti brzo i neposredno praktično primijenjena. Ako je to tako,

a jeste, onda to znači da je i predmet istraživanja unaprijed strogo određen i istraživač 

uopće nema slobode u izboru predmeta.

3

ŠAMIĆ.M:. KAKO NASTAJE NAUČNO DJELO, SARAJEVO, 1990. Pristupljeno 

28.10.2017.