Seminarski rad
December 30, 1899
2
2.
UVOD
„Gradinar“ je zbirka kratkih pesama u obliku priča, sažetih i punih emiocija. Objavio
ju je u svojoj dvadeseti drugoj godini.
U svojoj kritici Dr Vojislav Đurić kaže: „Ljubav je glavna tema Tagorine lirike:ljubav
prema ženi, prema deci, prema otadžbini, prema prirodi, prema životu uopšte“. U tome su
sve njegove misli i emocije.
O ljubavi prema prirodi, koja u „Gradinaru“ kao uostalom u njegovoj lirici ima
zapažno mesto, Tagora kaže da je još u ranom detinjstvu osetio prisnost sa prirodom u skladu
sa „muzičkim tonovima godišnjih doba“. Žena, naravno – kao najlepše i najneposrednije
oličenje života – ima počasno mesto. Ona je polu žena, a polu san. U njenom smehu je
muzika izvora života – kaže dalje Dr Đurić, u svojoj kritici „Gradinara“. – Draga je kad
govori i kad ćuti, kad je vesela i kad je tužna, kad moli i kad zapoveda, kad traži i kad odbija,
kad je stidljiva i kad je nestašno lukava, kad nosi kotaricu, ili krćag na bedru, i kad čeka kraj
žiška u kući, kad baca ogrlicu pod točkove svoga kneževića i kad muze kravu, kad je sigurna
u sebe i kad se plaši, kad je bliska susetka i kad je samo snovima poznata, kad krije oči i kad
izazivački gleda, kad obilazi prolaznika i kad ga dodiruje i kad ga dodiruje ribom svojih
haljina, kad zvekeće grivnama i kad tiho utkiva nebesko plavetnilo snova poznatog imena.
Seminarski rad
December 30, 1899
4
Osnovao je eksperimentalnu školu u Shantiniketanu, zasnovanu na
Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je učestvovao u Indijskom
nacionalističkom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.
Najznačajnija dela su mu zbirke pesama „Gradinar“ i „Gitandžali“, a od
romana „Brodolom“.
Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne komade, eseje, mjuzikle,
putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i komponovanjem.
Napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne (Đana Gana Mana).
Takođe je autor reči i melodije pesme koja je danas himna Bangladeša (Amar šonar
Bangla).
Umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.
Slika 2.2. Rabindranat Tagore
Seminarski rad
December 30, 1899
5
4.
ANALIZA DELA
I
rva pesma koja se nalazi u ovoj zbirci prikazana je preko razogovra koji vode
sluga i kraljica. Prethodno smo rekli da je zbirka Gradinar, splet ljubavnih
pesama punih emocija. Odmah na početku ćemo povezati Tagorinu ljubav sa
likovima u ovoj pesmi. Imamo slugu koga perdstavlja pesnik i kraljicu, koja
predstavlja Tagorinu veliku ljubav. On sebe potčinjava njoj i zato sebe naziva
gradinarom, odnosno, baštovanom, a nju kraljicom. Za njenu ljubav on je spreman sve
da uradi. Na početku pesme on moli kraljicu da postane njen sluga-baštovan. Svoju
želju i potrabu za ljubavlju on iskazuje tako što je moli da njega, svoh poslednjeg roba
učini gradinarom svog cvećnjaka. On više ne želi da se bori već želi da samo njioj
služi. To je preneseno značenje nejgove otovorene želje da se približi svojoj kraljici.
Svoje otvorene namere nabolje prikazuje odogovoromna pitanje o svojim dužnostima.
On želi da je služi u dokolici, da održava put kojim ona ide, da joj od cveća miriše
svaki korak. Da se brine o njoj tokom romantičnih noći i uopšte, da uvek bude pored
nje i da ispuno svaki njen hir, zapovest, pa i najmanju želju. Kao nagradu za svoj
posao dokbiće dozvolu da je sme celu zaviti u latice i sokove cveća. Kraljica je na to
pristala. U svom opisu, on se služi divnim, nežnim, i emotivnim opisima, bez laćnog
morala i erotike. Sav njegov svet sveden je na jednu osobu i njen pristanak
kumliniracija je njihovog odnosa.
P
