FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
UNIVERZITETA U BEOGRADU
RACIONALIZACIJA METODSKOG
POSTUPKA OBUKE POČETNIKA U
ALPSKOM SKIJANJU
DIPLOMSKI RAD
Andreja Lazović
Beograd, 2004.
Andreja Lazović Diplomski rad
2
SADRŢAJ
1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. RAZVOJ TEHNIKE I METODIKE ALPSKOG SKIJANJA . . 4
3. CILJ I ZADACI RADA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
4. METOD RADA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
5. PREGLED METODSKIH POSTUPAKA OBUKE SKIJANJA . 8
5.1. Slovenaĉka škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
5.2. Hrvatska škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
5.3. Kanadska škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
5.4. Fakultet fiziĉke kulture - metodika uĉenja (alpskog)
skijanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
5.5. Osvrt na znaĉajne momente u metodskim postupcima
škola skijanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
6. PREDLOG NAĈINA RACIONALIZACIJE OBUKE . . . . . . . 25
6.1. Uvod u racionalizaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
6.2. Predlog metodskog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
7. ZAKLJUĈAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
8. PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Prilog 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Prilog 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
9. LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Andreja Lazović Diplomski rad
4
2. RAZVOJ TEHNIKE I METODIKE ALPSKOG
SKIJANJA
Tehnika i metodika u alpskom skijanju već mnogo godina u nazad
predstavljaju pravi izazov za visoko školske ustanove, fakultete koji izmeĊu
ostalih predmeta u svom programu imaju i alpsko skijanje, zatim za nacionalne
uĉiteljske organizacije, skijaške saveze itd. Od prvih pokušaja da se u skladu sa
aktuelnom tehnikom definišu odreĊeni metodski postupci do danas, tehnika i
metodika alpskog skijanja su pretrpele mnoge izmene.
Sami poĉeci razvoja tehnike alpskog skijanja vezuju se za ime Matiasa
Zdarskog (Matthias Zdarsky). Krajem 19. veka, Zdarski je osmislio tehniku
skijanja koja se bazirala na kombinaciji pluţnog zaokreta i kosog spusta. Plug je
bilo moguće uraditi zahvaljujući metalnim vezovima koji su ĉvrsto drţali petu, a
koje je on sam konstruisao. Ova tehnika je dobila ime "LIENDFELDSKA
TEHNIKA SKIJANJA". Interesantan je podatak da je Zdarski u to vreme
koristio skije duţine 180 cm, kao i to da je u svojoj knjizi iz 1896. godine pisao
o skijama sa naglašenim boĉnim lukom.
U prvoj deceniji 20. veka znaĉajan trag u razvoju tehnike alpskog
skijanja je ostavio Georg Biler koji se smatra tvorcem NORDIJSKO ALPSKE
TEHNIKE. Posle prvog svetskog rata pojavljuje se ALBERŠKA ŠKOLA ĉiji je
osnivaĉ Hannes Schneider koji je u tehniku alpskog skijanja uveo POKRET
RASTEREĆENJA.
Tridesetih godina, javlja se izraţeni rivalitet izmeĊu austrijske škole
nastale na temeljima koje su postavili Zdarsky i Schneider i francuske škole.
Dok austrijska škola u osnovi svoje tehnike ima pluţni osnos skija, francuska
škola potpuno izbacuje plug. Francuzi baziraju metodiku na tri osnovna pokreta
koji ĉine kristijaniju (zaokret, prim. aut.): smuk pravo i koso, obronjavanje i
Andreja Lazović Diplomski rad
5
zasuci tela radi uvoĊenja skija u novi pravac kretanja (Nišavić, 1965). Tehnika
zasnovana na rotaciji gornjeg dela tela kojom su u to vreme skijali francuski
takmiĉari, ostala je zapamćena kao FRANCUSKA ROTACIONA TEHNIKA i
bila je izuzetno zastupljena do 1950. godine, kada austrijska škola javnosti
predstavlja svoju koncepciju koja zbog karakteristiĉnog pokreta gornjeg dela
tela dobija naziv TEHNIKA SA SUPROTNIM ZASUKOM RAMENA.
Od tada pa do danas, tehnika skijanja i metodski postupci pojedinih
nacionalnih škola su povremeno bili vrlo razliĉiti, a ponekad gotovo da nije bilo
suštinske razlike. Komentarišući XI INTERSKI FESTIVAL u Japanu 1979.
godine, profesor dr. Marjan Lanc, u tekstu pod nazivom "Reforma skijaških
škola" kaţe: "Prvi put sloţni uĉitelji: prevaziĊene dosad oštro naglašavane
osobitosti pojedinih nacionalnih škola. Prestupna tehnika prihvaćena kao
osnovna tehnika modernog naĉina skijanja"(Lanc, 1979).
I danas se metodski postupci pojedinih nacionalnih škola donekle
razlikuju sto moţe da se vidi iz primera pregleda slovenaĉke, hrvatske i
kanadske nacionalne škole alpskog skijanja koji je dat u petom poglavlju ovog
rada.
Radi boljeg uvida u razliĉite metodske postupke u istom poglavlju data je
i metodska koncepcija dr. Boţidara Ilića, dugogodišnjeg predavaĉa predmeta
Smuĉanje, na Fakultetu fiziĉke kulture u Beogradu.
Andreja Lazović Diplomski rad
7
4. METOD RADA
U prethodnom tekstu je već napomenuto da samo temeljan i kompleksan
pristup teoriji metodike obuke poĉetnika u alpskom skijanju u kombinaciji sa u
praksi steĉenim znanjima i iskustvima moţe da predsavlja osnovu za dalje
predloge njenog mogućeg unapreĊivanja.
Autor ovog rada je imao mogućnost i privilegiju da radeći kao uĉitelj
skijanja u ski-školi na Kopaoniku, od sezone 1995./96. do 2003./04. godine,
razliĉite metodske koncepcije proverava u praksi, uviĊa njihove prednosti i
nedostatke, procenjuje brzinu napredovanja i primenljivost na vrlo neujednaĉenu
poplaciju skijaša poĉetnika. Pojedine predviĊene metodske celine ĉesto su kod
poĉetnika stvarale zastoje i poteškoće u napredovanju. Sa druge strane, odreĊene
metode su se pokazale kao izuzetno ekonomiĉne i primenljive. Praktiĉni
rezultati, kao najbolji pokazatelj prednosti i nedostataka odreĊenih metodskih
postupaka, spontano su vodili ka tome da se u praksi odrţe najsvrsishodniji
delovi razliĉitih pristupa metodici obuke u alpskom skijanju. Pored toga autor je
imao slobodu da pomenute metodske postupke kombinuje, menja, redukuje ili
dopunjuje i praktiĉno proveri rezultate ovih izmena. Na taj naĉin se rodila ideja
o koncipiranju jednog novog metodskog puta u obuci poĉetnika.
Metod koji će biti prezentovan u ovom radu predstavlja sintezu
teoretskih osnova na kojima se zasnivaju tehnika i metodika alpskog
skijanja i znanja stečenih u praksi.
