Univerzitet u Beogradu
Filozofski fakultet
Odeljenje za pedagogiju i andragogiju
2013/2014.godina
RAČUNAR ILI RUSKA RAČUNALJKA: ZAŠTO JE ZA USPEH U NASTAVI VAŽAN
PRAVILAN IZBOR MEDIJA
Profesor:
Studenti:
Dr.doc. Saša Dubljanin
Armin Bakota PE13/15
Mina Mladenović PE13/21
Jovana Pavlović PE13/22
Svetlana Grković PE13/05
Sadržaj:
I Uvod.........................................................................................................................................2
II Tradicionalna i savremena nastavna sredstva (nastavni mediji)......................................3
III Činioci koji utiču na odabir nastavnih sredstava.............................................................7
3.1 Osobine učenika......................................................................................................7
3.2 Osobine nastavnika.................................................................................................9
3.3 Nastavni sadržaj....................................................................................................10
3.4 Kontekst u kom se odvija nastava.......................................................................11
IV Primer uspešnog korišćenja savremenih sredstava u nastavi.......................................13
V Zaključak.............................................................................................................................16
VI Literatura...........................................................................................................................17
1
II TRADICIONALNA I SAVREMENA NASTAVNA SREDSTVA (nastavni
mediji)
Savremena diaktika sve više ističe značaj korišćenja ne jednog, izolovanog sredstva,
već kompleks sredstava (povezanost medija). Iskustva iz prakse i rezultati eksperimentalnog
proučavanja pokazuju da se u radu sa učenicima postižu bolji i efikasniji rezultati
povezivanjem metode sa metodom, metoda sa nastavnim sredstvima i katkad nastavnih
sredstava sa drugim sredstvima
.
Pokazalo se da skup medija, koji se uzajamno dopunjavaju,
efikasnije deluju u procesu učenja. Važno je podsticati što više senzornih oblasti, tj. uključiti
veći broj receptora u situaciju učenja i na taj način doprinositi ostvarivanju obrazovnih
zadataka, potpunijem razumevanju i efikasnijem zadržavanju gradiva (Trnavac i Đorđević,
2010).
Postoji više pokušaja klasifikacije nastavnih sredstava, u zavisnosti od kriterijuma po
kojima se razvrstavaju. Tako neki autori klasifikuju na osnovu čulnih organa koji se najviše
koriste, dok drugi to rade sa stanovišta nivoa konkretnosti ili apstraktnosti iskustava kojima se
odlikuju učenici koji treba da ih koriste. Proučavanje prakse korišćenja nastavnih sredstava
dozvoljava da se dođe do zaključka da su moguće različite osnove i gledišta za njihovu
klasifikaciju (Trnavac i Đorđević, 2010). Prema jednom od njih tradicionalna nastava učenika
postavlja u pasivan položaj i na raspolaganje mu stavlja samo znanja o spoljašnjim - čulno
očiglednim svojstvima predmeta. Učenici ne mogu da transformišu, analiziraju odnose i
karakteristike, već je dovoljno da usvoje gotove činjenice. Učeniku se uskraćuje mogućnost
saznavanja kroz proces koji su prošli istraživači, naučnici. Ne doprinosi se učeničkom razvoju
sposobnosti i veština, već je naglasak na gradivu koje treba da se usvoji (Luković, 2006).
Međutim, postoje osobenosti tradiconalnih metoda koje su nezamenjive i koje stvaraju bazu
sa koje se polazi u razvoju učeničkih znanja i sposobnosti. Neka znanje se najbolje i najlakše
mogu usvojiti na tradicionalan način. Sa druge strane, tehnika i nauka se svakim danom sve
više razvijaju i učenici su veoma upućeni u novine informacionih tehnologija. Raskorak
između učenika i škole ne bi trebalo da postoji, pa treba napraviti vezu. Dakle, uloga
savremenih nastavnih sredstava je da se učenici što više aktiviraju u nastavnom procesu.
S obzirom na tematiku ovog rada, u čijoj se osnovi nalazi pitanje izbora između dve vrste
nastavnih sredstava, opredili smo se za sledeću podelu:
3
-
Tradicionalna (klasična) nastavna sredstva koja obuhvataju verbalna, tekstualna,
vizuelna, auditivna, audio-vizuelna, manuelna, eksperimentalna, pomoćna tehnička
vaspitno-obrazovna sredstva;
-
Savremena nastavna sredstva koja obuhvataju obrazovne računarske softvere,
multimedije, elektronsku komunikaciju, nastavne baze znanja i slično.
Otpor dece prema učenju najčešće prestaje u onom trenutku kad dete iz pasivnog
položaja postavimo u situaciju aktivnog učestvovanja. Potreba prevazilaženja tradicionalnih
načina sticanja znanja (predavanje, slušanje, pamćenje, reprodukcija, ocenjivanje) gde se od
učenika očekivalo pasivno slušanje i nenarušiva disciplina, zamenjuje se idejom da deca ne
uče samo glavom, već i rukama, pa se često kaže da „opipljivost“ znanja doprinosi njegovom
lakšem i bržem usvajanju.
Poslednjih decenija svedoci smo porasta popularnosti savremenih nastavnih sredstava.
Ona su unela živost u odeljenja, razbile uniformnu frontalnu nastavu, povećale zastupljenost
grupnog rada i doprinele osmišljavanju i razvijanju novih strategija i tehnika kooperativnog
učenja u nastavi. Potreba da se u nastavi koriste raznovrsne metode i sredstva proističe iz
savremenih saznanja o učenju (kao višedimenzionalnoj, integralnog, etapnoj, kontekstualno i
socijalno zavisnoj, aktivnoj i samodirektivnoj konstrukciji znanja), o individualnim razlikama
u procesu učenja, kao i iz saznanja o nastavi kao procesu podučavanja i učenja, planskom
iniciranju učeničkog učenja i/ili obezbeđivanju uslova u kojima učenici uče i razvijaju
sopstvene metode učenja. Razlozi za korišćenje različitih vrsta obrazovnih aktivnosti i
različitih metoda i sredstava u nastavi nalaze se i u kritikama tradicionalne nastave, zbog
nedovoljne funkcionalnosti, efikasnosti i ekonomičnosti, neodgovarajućeg položaja i uloga
aktera školskog života, te zanemarivanja kontekstualne uslovljensoti formalnog obrazovanja
(Radulović i Mitrović, 2011).
Upotreba modernih (savremenih) nastavnih sredstava, omogućava doslednije, bogatije
i efikasnije realizovanje nastave i učenja. Vrednost primene odgovarajućih nastavnih
sredstava, ogleda se u mogućnosti da se učenici lakše upoznaju sa pojmovima i događajima,
ispoljavanje većeg stepena kreativnosti u radu (i učenika i nastavnika), učenici uče brže na
očiglednim primerima, što obezbeđuje trajnije pamćenje i sigurno prepoznavanje i upotrebu
naučenog. U savremenijoj literaturi, kada se govori o nastavnim sredstvima, neretko
nailazimo na pojam
mediji.
Pod medijima se u obrazovanju podrazumevaju posrednici
4
