Пословање привредних субјекта подразумева реализацију низа паралелних и сукцесивних
процеса у којима учествују чланови колектива користећи расположива средства.
У току пословања предузеће тежи да оствари адекватан финансијски резултат.
Циљ пословања сваког предузећа је остваривање што већег финансијског резултата, уз
одржавање   платежне   способности,   како   краткорочно,   тако   и   дугорочно   гледано.
Остваривање   циљева   пословања   предузећа   и   његов   даљи   раст   и   развој   претпоставља
постојање података како се то пословање одвија. Услед немогућности људског ума да
упамти све пословне догађаје, долази до евидентирања пословних трансакција насталих у
пословном животу предузећа. Када је таква евиденција пословних догађаја почела да се
води   систематски   и   на   методолошки   тачан   начин,   долази   до   настанка   и   развоја
књиговодствене евиденције у области привреде.

Просто књиговодство представаља евиденцију о појединим деловима имовине предузећа.
Због ове чињенице у систему простог књиговодства не може се саставити биланс имовине
само на основу књиговодствене евиденције, већ је за ту сврху потребно извршити попис тј.
Инвентарисање.
Просто књиговодство такође не води потпуну евиденцију и свим расходима и приходима,
па је због тога у овом систему немогуће утврдити финансијски резултат, без претходно
извршеног   пописа   и   то   на   почетку   и   на   крају   пословне   године.   Уколико   је   имовина
утврђена пописом на крају године већа од имовине на почетку пословне године кажемо да
је   остварен   ДОБИТАК   тј.   ПОЗИТИВАН   ФИНАНСИЈСКИ   РЕЗУЛТАТ.   У   супротном
случају НЕГАТИВАН ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТ тј. ГУБИТАК.
Књижење код простог књиговодства спроводи се у принципу само на једном рачуну. Иако
се ово књиговодство временом развијало и усавршавало, оно је остало просто и непотпуно
пре свега због тога што принцип двојног књижења у њему није био заступљен, а без тога
ова   евиденција   није   могла   да   се   развија   у   потпун   и   целовит   систем   какав   је   двојно
књиговодство.

Камерално књиговодство се води код државних установа и друштвених организација, које
послују по принципима буџета. Овде се води евиденција о:

• планираним и оствареним приходима
• планираним и извршеним расходима и
• имовини и дуговима установа, односно, друштвене организације.

У току пословне године долази до остваривања прихода и расхода , тако да се на крају
врши компарација планираног и оствареног, ради сагледавања насталих одступања и
корекције истих. Поред главне књиге у оквиру овог књиговодства води се евиденција о
појединим деловима имовине и дугова.

Константно   књиговодство   се   заснива   на   покушајима   повезивања   камералног   и   двојног
књиговодства, а уведено је 1870 године, као званично књиговодство за потребе државне
администрације у швајцарским кантонима.
У оквиру овог књиговодства води се се евиденција о вредности имовине и о расходима
приходима   у   случајевима   код   којих   се   појављује   проблем   наредбодавца   и   извршних
органа,   односно   проблем   упоређивања   буџетом   предвиђених   и   остварених   прихода   и
расхода.
Прве трагове који говоре како о настанку и развоју, простог, тако и о настанку и развоју
двојног књиговодства сусрећемо у старом Египту, Грчкој и Риму. Међутим, до значајнијег
развоја двојног књиговодства долази у XИИИ и XИВ веку у градовима Италије (Фиренце),
при   том,   не   можемо   тачно   одредити   датум   од   кога   је   настала   примена   двојног
књиговодства у односу на просто. Стога је немогуће повући строгу временску границу
између простог и двојног књиговодства, с обзиром да ова два система евиденције упоредо
егзистирају до данашњих дана.
Основна особина двојног књиговодства је да се свака настала промена књижи најмање на
два рачуна и то: на левој страни једног и десној страни другог рачуна.
Друга  важна   особина   двојног   књиговодства   огледа   се   у   томе  да   је  то   потпун  целовит
рачунски систем у оквиру којег се води евиденција о свим променама на средствима и
изворима   средстава   предузећа   у   току   одређеног   обрачунског   периода.   Такође,   двојно
књиговодство   региструје   и   све   настале   негативне   економске   токове   (расходе),   као   и
позитивне   економске   токове   (приходе)   у   току   обрачунског   периода.   Као   резултат   ове
свеобухватне   евиденције   пословних   догађаја   и   трансакција   могуће   је,   без   претходног
вршења пописа, утврдити финансијски резултат за одређени обрачунски период.
Свакако да попис у систему двојног књиговодства и даље егзистира, али је његова улога
сада другачија. Основни разлог пописивања имовине у систему двојног књиговодства је
утврђивање евентуалне разлике између књиговодствене евиденције и реалног стања, како
би се извршило њихово усклађивање.

2. ПОЈАМ РАЧУНОВОДСТВА

Појам књиговодство потиче из средњег века када се књиговодствена евиденција водила у
повезаним   књигама.   За   разлику   од   тога,   данас   се   књиговодствена   евиденција   води   на
слободним   листовима-картицама,   рачунима,   те   се   сматра   да   је   примеренији   термин
рачуноводство.   Постоји   велики   број   дефиниција   рачуноводства.   Одређивање   појма
рачуноводства   није   једноставно,   јер   се   оно   може   посматрати   као:
1.процес у коме се прикупљају, сређују, обрађују и чувају подаци и обликују преносе      и
чувају информације које су проблемски усмерене на доношење одлука у предузећу

2. део предузећа који се бави том делатношћу