Računovodstvo

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

RAČUNOVODSTVO

Dr Ivan Mihailović

Mr Dragana Ranđelović

Leskovac 2011

I RAČUNOVODSTVENO: OPŠTI PREGLED

1.1.

ISTORIJSKI ASPEKTI RAZVOJA RAČUNOVODSTVA

Poslovanje privrednih subjekta podrazumeva realizaciju niza paralelnih i

sukcesivnih procesa u kojima učestvuju članovi kolektiva koristeći raspoloživa sredstva.
U toku poslovanja preduzeće teži da ostvari adekvatan finansijski rezultat. Cilj poslovanja
svakog preduzeća je ostvarivanje što većeg finansijskog rezultata, uz održavanje platežne
sposobnosti, kako kratkoročno, tako i dugoročno gledano. Ostvarivanje ciljeva poslovanja
preduzeća i njegov dalji rast i razvoj pretpostavlja postojanje podataka kako se to
poslovanje odvija. Usled n

emogućnosti ljudskog uma da upamti sve poslovne događaje,

dolazi do evidentiranja poslovnih transakcija nastalih u poslovnom životu preduzeća. Kada
je takva evidencija poslovnih

događaja počela da se vodi sistematski i na metodološki

tačan način, dolazi do nastanka i razvoja knjigovodstvene evidencije u oblasti privrede.

Prosto knjigovodstvo

predstavalja evidenciju o pojedinim delovima imovine

preduzeća. Zbog ove činjenice u sistemu prostog knjigovodstva ne može se sastaviti bilans
imovine samo na osnovu knjigovodstvene evidencije,

već je za tu svrhu potrebno izvršiti

popis tj. Inventarisanje.

Prosto knjigovodstvo takođe ne vodi potpunu evidenciju i svim rashodima i

prihodima, pa je zbog toga u ovom sistemu nemoguće utvrditi finansijski rezultat, bez
prethodno izvršenog pop

isa i to na početku i na kraju poslovne godine. Ukoliko je imovina

utvrđena popisom na kraju godine veća od imovine na početku poslovne godine kažemo
da je ostvaren

DOBITAK

tj.

POZITIVAN FINANSIJSKI REZULTAT.

U suprotnom slučaju

NEGATIVAN FINANSIJSKI REZULTAT

tj.

GUBITAK.

Knjiženje kod prostog knjigovodstva sprovodi se u principu samo na jednom

računu. Iako se ovo knjigovodstvo vremenom razvijalo i usavršavalo, ono je ostalo prosto i
nepotpuno pre svega zbog toga što princip dvojnog knjiženja u njemu nije bio zastupljen, a
bez toga ova evidencija nije mogla da se razvija u potpun i celovit sistem kakav je dvojno
knjigovodstvo.

Kameralno knjigovodstvo

se vodi kod državnih ustanova i društvenih

organizacija, koje posluju po principima budžeta. Ovde se vodi evidencija o:

•

planiranim i ostvarenim prihodima

•

planiranim i izvršenim rashodima i

•

imovini i dugovima ustanova, odnosno, društvene organizacije.

U toku poslovne godine dolazi do ostvarivanja prihoda i rashoda , tako da se na

kraju vrši komparacija planiranog i ostvarenog, radi sagledavanja nastalih odstupanja i
korekcije istih. Pored glavne knjige u okviru ovog knjigovodstva vodi se evidencija o
pojedinim delovima imovine i dugova.

Konstantno knjigovodstvo

se zasniva na pokušajima povezivanja kameralnog i

dvojnog knjigovodstva, a uvedeno je 1870 godine, kao zvanično knjigovodstvo za potrebe
državne administracije u švajcarskim kantonima.

U okviru ovog knjigovodstva vodi se se evidencija o vrednosti imovine i o

rashodima prihodima u slučajevima kod kojih se pojavljuje problem naredbodavca i
izvršnih organa, odnosno probl

em upoređivanja budžetom predviđenih i ostvarenih

prihoda i rashoda.

Prve tragove koji govore kako o nastanku i razvoju, prostog, tako i o nastanku i

razvoju dvojnog knjigovodstva susrećemo u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu. Međutim, do
značajnijeg razvoja dvojnog knjigovodstva dolazi u XIII i XIV veku u gradovima Italije
(Firence), pri tom, ne možemo

tačno odrediti datum od koga je nastala primena dvojnog

knjigovodstva u odnosu na prosto. Stoga je

nemoguće povući strogu vremensku granicu

između prostog i dvojnog knjigovodstva, s obzirom da ova dva sistema evidencije uporedo
egzistiraju do današnjih dana.

Osnovna osobina dvojnog knjigovodstva je da se svaka nastala promena knjiži

najmanje

na dva računa i to: na levoj strani jednog i desnoj strani drugog računa.

Druga važna osobina dvojnog knjigovodstva ogleda se u tome da je to potpun

lovit računski sistem u okviru kojeg se vodi evidencija o svim promenama na

sredstvima i izvorima sredstava

preduzeća u toku određenog obračunskog perioda.

Takođe, dvojno knjigovodstvo registruje i sve nastale negativne ekonomske tokove
(rashode), kao i pozitivne ekonomske tokov

e (prihode) u toku obračunskog perioda. Kao

rezultat ove sveobuhvatne evidencije poslovnih do

gađaja i transakcija moguće je, bez

prethodnog vršenja popisa, utvrd

iti finansijski rezultat za određeni obračunski period.

Svakako da popis u sistemu dvojnog knjigovodstva i dalje egzistira, ali je njegova

uloga sada drugačija. Osnovni razlog popisivanja imovine u sistemu dvojnog
knjigovodstva je utvrđivanje eventualne razlike između knjigovodstvene evidencije i
realnog stanja, kako bi se izvršilo njihovo usklađivanje.

Računovodstvena kontrola

ima zadatak da prati ispravnost materijalno-

finansijskog poslovanja u duhu pozitivnih zakonskih propisa i da preduzima mere za
otklanjanje

eventualno uočenih nepravilnosti. Ona se koristi podacima knjigovodstva i

računovodstvenog planiranja.

Računovodstvena analiza,

takođe, kao bazu koristi podatke knjigovodstva i

računovodstvenog planiranja. Ona upoređuje knjigovodstvene obračune sa
računovodstvenim predračunima tj.ostvareno sa planiranim, utvrđuje odstupanja, ispituje
njihove uzroke i predlaže mere za ostvarenje boljih rezultata poslovanja.

Računovodstveno informisanje

temelji se na podacima svih ostalih segmenata

računovodstva  na  osnovu  kojih  stvara  informacije  neophodne  menadžmentu  preduzeća
odluka,  kao i ostalim zainteresovanim korisnicima ovih informacija, a za potrebe
poslovnog odlučivanja.  Sve korisnike računovodstvenih informacija možemo podeliti u na
više načina, a najčešća podela je na interne korisnike (menadžment preduzeća) i eksterne
korisnike (subjekti van preduzeća).

1.3.

RAČUNOVODSTVENI INFORMACIONI SISTEM,

RAČUNOVODSTVENE INFORMACIJE I NJIHOVI KORISNICI

Menadžment preduzeća je odgovoran za realizaciju ciljeva preduzeća koji se

sastoje u održanju kontinuiteta poslovanja, efikasnom rastu i razvoju, ostvarenju dobitka,
održavanju likvidnosti i povoljne finansijske strukture. U procesu ciljnog usmeravanja
poslovanja  preduzeća,  menadžment  preduzima  čitav  niz  plansko-kontrolnih aktivnosti i
uspostavlja adekvatan sistem komunikacije sa okruženjem, što zahteva postojanje
odgovarajućeg informacionog sistema na nivou preduzeća. U ovom procesu ključnu ulogu
igra  računovodstveni  informacioni  sistem,  kao  deo  informacionog  sistema  preduzeća  u
kome se slivaju podaci i informacije o svim funkcijskim procesima, a koje on primenom
odgovarajuće računovodstvene analitičke aparature prezentuje u vidu jedinstvenog paketa
merila  sačinjenog  od  informacija  o  poslovnom  životu  preduzeća.  Računovodstveni
informacioni sistem integriše četiri podsistema, i to:

•

podsistem koji se odnosi na evidentiranje svakodnevnih poslovnih operacija, a koji
je usmeren na donošenje svakodnevnih rutinskih odluka;

•

podsistem glavne knjige i finansijskog izveštavanja koji proizvodi tradicionalne
finansijske izveštaje kao što su bilansi, izveštaj o dobiti, izveštaj o novčanom toku i
sl.;

Žager Lajoš „Analiza financijskih izveštaja“, Masmedia, Zagreb, 2008, str.29