1
1
1
.
.
1
1
.
.
P
P
o
o
j
j
a
a
m
m
r
r
a
a
č
č
u
u
n
n
o
o
v
v
o
o
d
d
s
s
t
t
v
v
a
a
Ra
č
unovodstvo je podfunkcija funkcije upravljanja, koja svojim informacijama pomaže funkciju
upravljanja, naro
č
ito u domenu planiranja (donošenja odluka) i kontrole poslovanja. Potpunije i
preciznije definisanje ovog pojma nije ni malo jednostavno, jer se ra
č
unovodstvo može posmatrati kao:
• Proces u kome se prikupljaju, sre
đ
uju, obra
đ
uju i
č
uvaju podaci, oblikuju, prenose i
č
uvaju
informacije koje su problemski usmerene na donošenje ekonomskih odluka;
• Deo preduze
ć
a koji se bavi tom delatnoš
ć
u;
• Nau
č
na disciplina koja uopštava i unapre
đ
uje dostignu
ć
a u toj oblasti;
• Nastavni predmeti u školama i na fakultetu.
Postoji veliki broj definicija ra
č
unovodstva. Jedna od prihvatljivijih bila bi definicija Komiteta
za terminologiju ameri
č
kog Instituta javnih ra
č
unovo
đ
a, po kojoj je ra
č
unovodstvo: “Nauka o
beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i doga
đ
aja, primarno finansijskog karaktera i veština
sastavljanja zna
č
ajnih izveštaja, analize i interpretiranja ovih transakcija i doga
đ
aja i prenošenja
rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu.”
1
1
.
.
1
1
.
.
1
1
.
.
D
D
e
e
l
l
o
o
v
v
i
i
r
r
a
a
č
č
u
u
n
n
o
o
v
v
o
o
d
d
s
s
t
t
v
v
a
a
Ra
č
unovodstvo predstavlja celinu sastavljenu od slede
ć
ih delova:
1. Knjigovodstvo je sastavni deo ra
č
unovodstva, njegova ra
č
unska osnova. Ne postoji
opšteprihva
ć
ena definicija knjigovodstva, jer se i ono kao i ra
č
unovodstvo može definisati sa više
aspekata (kao nauka . . . Nastavni predmet . . . Organizacioni deo preduze
ć
a . . . i td.) Po jednoj
definiciji “Knjigovodstvo je metod sakupljanja, klasifikovanja, registrovanja,
č
uvanja, reklasifikacije i
izveštavanja o nastalim ekonomskim promenama na imovini poslovno – ra
č
unovodstvene celine”.
2.
Ra
č
unovodstveno planiranje se bavi sakupljanjem , sistematizovanjem, obradom i
prezentiranjem podataka koji se odnose na budu
ć
e poslovanje preduze
ć
a.
3.
Ra
č
unovodstvena kontrola ispituje ispravnost izvo
đ
enja propisanih radnih i metodoloških
postupaka, po
č
ev od prijema ra
č
unovodstvene dokumentacije i obrade do oblikovanja finalnih
informacija.
4.
Ra
č
unovodstvena analiza je prosu
đ
ivanje i objašnjavanje stanja i uspešnosti poslovanja,
utvr
đ
ivanje odstupanja od njega, uzroke za ta odstupanja i njihove posledice.
2
1
1
.
.
2
2
.
.
R
R
a
a
č
č
u
u
n
n
o
o
v
v
o
o
d
d
s
s
t
t
v
v
e
e
n
n
e
e
i
i
n
n
f
f
o
o
r
r
m
m
a
a
c
c
i
i
j
j
e
e
-
-
d
d
e
e
f
f
i
i
n
n
i
i
s
s
a
a
n
n
j
j
e
e
Najvažniji “proizvodi” rada ra
č
unovodstva su ra
č
unovodstvene informacije.
“Ra
č
unovodstvena informacija je u
č
inak ra
č
unovodstvene obrade podataka koji je problemski
orijentisan i kao takav predstavlja podlogu za donošenje poslovnih odluka.”
Ra
č
unovodstvene informacije su naj
č
eš
ć
e u obliku ra
č
unovodstvenog iskaza i
ra
č
unovodstvenog izveštaja.
•
Ra
č
unovodstveni iskaz je obrazac u kome je na sistemski na
č
in iskazan u
č
inak
ra
č
unovodstvene obrade podataka. (Ra
č
unovodstveni iskazi u obliku obrazaca kakvi su na primer
Bilans stanja i Bilans uspeha predstavljaju klju
č
ni deo ra
č
unovodstvenog izveštavanja).
•
Ra
č
unovodstveni izveštaji su dopuna ra
č
unovodstvenih iskaza u svrhu što potpunijeg,
svestranijeg i produbljenijeg ra
č
unovodstvenog informisanja. Oni sadrže sva potrebna bliža
obaveštenja, objašnjenja, kao i obrazloženja onoga što je obuhva
ć
eno ra
č
unovodstvenim iskazima.
1
1
.
.
2
2
.
.
1
1
.
.
K
K
o
o
r
r
i
i
s
s
n
n
i
i
c
c
i
i
r
r
a
a
č
č
u
u
n
n
o
o
v
v
o
o
d
d
s
s
t
t
v
v
e
e
n
n
i
i
h
h
i
i
n
n
f
f
o
o
r
r
m
m
a
a
c
c
i
i
j
j
a
a
Korisnici ra
č
unovodstvenih informacija mogu biti interni (unutrašnji) i eksterni (spoljni).
Slika broj 1. Korisnici ra
č
unovodstvenih informacija
Korisnici ra
č
un.
informacija
Interni
Eksterni
Vlasnici kapitala
Organi
upravljanja i
rukovo
đ
enja
Stru
č
ne službe u
preduze
ć
u
Zaposleni radnici
Država i njeni
organi
Potencijalni
investitori
Banke (kao kreditori
preduze
ć
a)
Ostali poverioci (dobavlja
č
i i
dr.)
4
• Na
č
elo poslovne jedinice.
To je zahtev da se imovina uložena u poslovanje obuhvata
odvojeno od ostale imovine vlasnika i poverilaca i da se uspešnost upravljanja tom imovinom
kontroliše putem rezultata.
Č
esto je poslovna jedinica istovremeno i ra
č
unovodstvena celina.
• Na
č
elo kontinuiteta poslovanja. Za ra
č
unovodstvo su od interesa one poslovne jedinice koje
se osnivaju s ciljem kontinuiranog poslovanja. Kuntinuirano poslovanje u literaturi se još ozna
č
ava
poslovanje na bazi going concern principa.
• Na
č
elo nov
č
anog merila ili na
č
elo vrednosnog izražavanja. To je zahtev da se sve
ra
č
unovodstvene kategorije i promene na njima izražavaju u novcu.
• Na
č
elo istorijskog troška ili na
č
elo stvarnog troška. Ono nalaže da se delovi imovine
preduze
ć
a vrednuju u visini za njih uloženih, odnosno primljenih vrednosti. To istovremeno zna
č
i da
knjigovodstvo radi sa istorijskim podacima.
•
Na
č
elo uzro
č
nosti. Ono zahteva da obra
č
unskom periodu, za koji se utvr
đ
uje rezultat, budu
zara
č
unati svi prihodi i rashodi koji su u njemu nastali, nezavisno od toga da li i kada su prihodi
napla
ć
eni, a rashodi ispla
ć
eni.
•
Na
č
elo opreznosti.
To je zahtev da se imovina preduze
ć
a i obra
č
unati periodi
č
ni rezultati
oprezno odmere. Da bi se obezbedilo oprezno odmeravanje imovine preduze
ć
a, princip opreznosti
odre
đ
uje slede
ć
a pravila:
* Aktiva se može procenjivati najviše po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja;
* Pasiva se može procenjivati najmanje u visini nabavne vrednosti.
Precenivanje periodi
č
nog rezultata treba onemogu
ć
iti:
*
princip
realizacije,
* princip impariteta.
1
1
.
.
3
3
.
.
1
1
.
.
P
P
r
r
i
i
n
n
c
c
i
i
p
p
i
i
u
u
r
r
e
e
d
d
n
n
o
o
g
g
k
k
n
n
j
j
i
i
g
g
o
o
v
v
o
o
d
d
s
s
t
t
v
v
a
a
Ispunjenje ciljeva koji su dodeljeni knjigovodstvu kao sistemu, kao i ispunjenje ciljeva koji
treba da budu realizovani koriš
ć
enjem pojedinih knjigovodstvenih instrumenata, pretpostavlja
poštovanje odre
đ
enih pravila. Ta pravila su poznata kao principi urednog knjigovodstva.
U najvažnije spadaju:
• Princip potpunosti. Ovaj princip zahteva da knjigovodstveno budu obuhva
ć
ene sve
ra
č
unovodstvene kategorije i sve promene koje se tokom poslovanja na njima doga
đ
aju.
• Princip ažurnosti. Sve nastale ekonomske promene (u skladu sa ovim principom) treba da
budu u knjigovodstvu obuhva
ć
ene u najkra
ć
em roku, kako se to
č
esto odre
đ
uje najduži rok do koga se
knjiženje nastalih ekonomskih promena mora izvršiti.
• Princip hronološkog reda.
Upotrebljivost informacija koje knjigovodstvo pruža obezbe
đ
uje
se hronološkim beleženjem nastalih ekonomskih promena. Dva su razloga za to:
5
- Prvo, hronološkim beleženjem se obezbe
đ
uju informacije o razvoju poslova preduze
ć
a, jer se
upore
đ
ivanjem promena u nizu sukcesivnih vremenskih perioda dobijaju podaci o stagnaciji,
napredovanju ili nazadovanju preduze
ć
a.
- Drugo, kontrola materijalne ispravnosti izvršenih kniženja bila bi gotovo nemogu
ć
a u
beleškama koje bi bile hronološki ispreturane.
• Princip mogu
ć
nsti provere. Knjigovodstvo mora biti organizovano tako da se ta
č
nost svakog
podatka koje knjigovodstvo daje može naknadno proveriti. Mogu
ć
nost provere se stvara me
đ
usobnim
povezivanjem knjigovodstvenih instrumenata.
• Princip jasnosti. Ovaj zahtev se u knjigovodstvu realizuje putem odgovaraju
ć
ih
raš
č
lanjivanja ra
č
unovodstvenih kategorija, adekvatnim obeležavanjem delova kategorije dobijenih
raš
č
lanjivanja, upotrebom bruto principa ra
č
unovodstvenih kategorija.
• Princip materijalne ispravnosti.
Da bi se obezbedila istinitost odnosno materijalna ispravnost
podataka koje knjigovodstvo pruža, nužno je da se u knjigovodstvu obuhvataju sve i samo one
ekonomske promene koje su stvarno nastale.
• Princip ekonomi
č
nosti. To je zahtev (uopšte u ekonomiji) da korist od bilo koje aktivnosti
preduze
ć
a bude ve
ć
a od sredstava koja se za tu aktivnost utroše.
1
1
.
.
4
4
.
.
P
P
r
r
o
o
s
s
t
t
o
o
k
k
n
n
j
j
i
i
g
g
o
o
v
v
o
o
d
d
s
s
t
t
v
v
o
o
(
(
e
e
v
v
i
i
d
d
e
e
n
n
c
c
i
i
j
j
a
a
)
)
Današnjem sistemu “ dvojnog knjigovodstva” prethodila je “prosta evidencija” ili “prosto
knjigovodstvo”.
Osnovna karakteristika proste evidencije je u tome što se poslovne promene registruju samo
jednom (na pr. Isplata u gotovu se evidentira samo kao izlaz novca iz blagajne) pa se evidencija o
pojedinim sredstvima vodi takore
ć
i
izolovano.
Nedostaci poslovne evidencije:
-
nepovezanost
delova,
-
odsustvo
bilansnog
principa,
- odsustvo dvostrukog obuhvatanja poslovnih doga
đ
aja,
- odsustvo ra
č
unske kontrole obavljenih registrovanja.
Zbog svih ovih slabosti prosta evidencija je skoro svuda napuštena i zadržala se jedino kod
manjih zanatskih radnji.
7
* Da obezbedi potrebne podatke i informacije organima društvene kontrole kojima bi se utvrdilo
celishodno koriš
ć
enje sredstava.
Ovim nisu iscrpljeni svi zadaci koji se pred knjigovodstvo postavljaju ali
č
injenica je da
knjigovodstvo kao veoma fleksibilan sistem, uspeva da odgovori svim zahtevima koji su mu se do sada
postavljali
.
1
1
.
.
5
5
.
.
3
3
.
.
P
P
r
r
e
e
d
d
m
m
e
e
t
t
d
d
v
v
o
o
j
j
n
n
o
o
g
g
k
k
n
n
j
j
i
i
g
g
o
o
v
v
o
o
d
d
s
s
t
t
v
v
a
a
Predmet rada knjigovodstva su finansijski (vrednosni) podaci o stanju i promenama u imovini
preduze
ć
a.
Imovina se može posmatrati pravno i ekonomski.
Pravno, imovinu preduze
ć
a
č
ine pravo svojime na pokretnim i nepokretnim stvarima, nov
č
ana
sredstva i hartije od vrednosti i druga
imovinska
prava.
Ekonomsko
definisanje
imovine razlikuje bruto i neto imovinu. Bruto imovinu preduze
ć
a
č
ine
ukupna sredstva preduze
ć
a , a neto imovinu
č
ini bruto imovina (ukupna sredstva) umanjena za obaveze
preduze
ć
a.
Imovina
preduze
ć
a se knjigovodstveno posmatra sa stanovišta:
- pojavnih oblika imovine (kako izgleda ta imovina) - SREDSTVA - AKTIVA
- izvora t.j. na
č
ina kako je finansirana nabavka ili proizvodnja te imovine - IZVORI SREDSTAVA -
PASIVA.
Prikazano u obliku jedna
č
ine to izgleda ovako:
SREDSTVA = OBAVEZE + KAPITAL
AKTIVA
=
PASIVA
1
1
.
.
5
5
.
.
3
3
.
.
1
1
.
.
A
A
k
k
t
t
i
i
v
v
a
a
Aktiva se može definisati na više na
č
ina. Pod aktivom se izme
đ
u ostalog podrazumeva
knjigovodstveno posmatranje imovine preduze
ć
a sa stanovišta njenih pojavnih oblika. Za aktivu se
može re
ć
i i da predstavlja skup stvari, prava i novca jednog preduze
ć
a.
Aktiva se može grupisati po više kriterijuma:
* prema pojavnim oblicima,
*prema nameni,
* prema kriterijumima obtra, na
č
ina transformisanja i pojedina
č
ne vredosti,
* prema tome da li je u funkciji ili van funkcije,
* prema stepenu završenosti.
