Suzbijanje organizovanog kriminaliteta
Pojam, osnovne karakteristike i indicije organizovanog kriminaliteta
Organizovani kriminalitet predstavlja sistematsko, kontinuirano vršenje krivičnih dela usmerenih
na sticanje profita, monopola i moći koju organizuje i sprovodi u delo grupa hijerarhijski
povezanih lica koja deluju u skladu sa unapred sačinjenim planom. Ova kriminalna delatnost
sastoji se u obavljanju različitih poslova uz korišćenje nasilja, zastrašivanja, korupcije i drugih
oblika uticaja na državne organe, pojedince i ostale oblike socijalne kontrole.
Osnovni cilj organizovanog kriminala je sticanje profita. Jedna od osnovnih odlika je postizanje
monopolskog položaja na određenoj teritoriji (država, grad, regija..), ili ka određenoj vrsti
kriminalne delatnosti. Da bi ostvarili monopolski položaj dolazi i do oružanih sukoba, što
neminovno dovodi do straha među građanima. Nepostojanje sukoba ili njihov prestanak ne znači
da ne postoji organizovani kriminal na tom području, već da je monopol verovatno uspostavljen.
Bitne odlike su i težnja ka specijalizaciji i uticaj na sferu politike, ekonomije, javnog života.
Politički i ekonomski uticaj postiže se korupcijom državnih činovnika, finansiranjem političkih
partija ili izbornih kampanja, finansiranjem humanitarnih akcija koje su medijski propraćene...
Organizovani kriminalitet nema za cilj da sruši državu već da se inkorporira u nju. Vrlo često su
šefovi organizovanog kriminaliteta u pojedinim državama na najvišim političkim funkcijama.
Jako bitna karakteristika organizovanog kriminaliteta je hijerarhijska povezanost. Po pravilu radi
se o raščlanjenim strukturama tako da kriminalci nižih nivoa nemaju kontakt sa organizatorom.
Na dnu lestvice nalaze se izvršioci nasilničkih delikata, ubice, ucenjivači. Ova lica se uglavnom
regrutuju iz struktura maloletničkih delikvenata. Organizacija ima i svoje specijaliste koji rade
tačno određene specijalizovane poslove (utiskivanje lažnih brojeva na ukradene automobile,
falsifikovanje...) , ali i savetnike koji su najčešće iz redova advokata, političara... Ove strukture
svoje ljude imaju i u policiji, pravosuđu , carini koji se u slučaju hapšenja odmah angažuju.
Vrhovi strukture, organizatori, finansijeri nisu u neposrednom kontaktu sa izvršiocima i do njih je
jako teško doći i dokazati njihovo učešće u kriminalnim aktivnostima. Svaku organizaciju
karakteriše unutrašnji sistem vrednosti, discipline, kontrole, lojalnosti. Najteže je dokazati
kriminalnu delatnost grupe koja je zasnovana na rođačkim vezama, primer za to je albanska
mafija. Ove grupe su zatvorene sa čvrstom sudbinskom vezom.
Specifičan oblik organizacije je mafija. Za mafiju je karakterističan veći stepen organizovanosti i
efikasnosti delovanja. Strukturu mafijaških kartela čine osnovne organizacione jedinice (ćelije)
koje međusobno nisu povezane već su podređene šefovskom timu. Ostale karakteristike su pre
svega zakon ćutanja, korumpiranje ljudi na položajima, korišćenje najbrutalnijih metoda, strah u
slučaju neispunjenja zadatka.
Modus operandi organizovanih kriminalaca je strogo konspirativan. Članovi grupe sebi pridaju
privid građanskog statusa i pristojnosti. Postoji jasna podela zadataka i uloga među članovima
organizacije. Razvijen je sistem nagrađivanja i kažnjavanja. Neposlušnost i izdaja se surovo
kažnjavaju. Kriminalna aktivnost je trajna i kontinuirana sa tendencijom širenja. Kod ove vrste
kriminala bazični pojam nije krivično delo, već kriminalna delatnost u vidu trajne poslovne
orjentacije. Vrlo često se poredi sa kancerom, ne može se uočiti na početku, a kada se uoči
zahvatio je i ugrozio čitavu društvo. Kriminalne organizacije ne obavljaju uvek nedozvoljenje
poslove. U svim onim oblastima gde država ne može da zadovolji potrebe stanovništva ubacuje
se organizovani kriminalitet koji je poznat pod nazivom kriminal bez žrtve. U XX veku zapaženo
je da organizovani kriminalitet sve više novac stečen na nelegalan način ulaže u legalne pravne
poslove, kupovina preduzeća, nekretnina, otvaranje sportskih klubova, banaka... Na ovaj način
dolazi do pranja novca.
U svetu se uočava pojava povezivanja organizovanih kriminalaca. Ova pojava se naziva
transnacionalni organizovani kriminalitet i predstavlja posebnu opasnost. Širenje
transnacionalnog kriminaliteta posebno je doprinela sloboda trgovine, otvaranje granica, proces
globalizacije, tranzicije, novi način plaćanja...
Neke od indicija koje ukazuju na postojanje organizovanog kriminaliteta u sredini su : lica koja
nemaju stalne prihode a žive luksuzno; dešavaju se fizički napadi koji se ne prijavljuju policiji,
dešavaju se ubistva, podmetanje eksploziva; ne nalaze se svedoci iako se krivično delo izvršilo na
javnom mestu; oštećeni i svedoci odbijaju da svedoče pred sudom; u lokalnoj zajednici raste
