Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u
Subotici
PREDMET: RAD SA SAROVITOM DECOM
INTEGRACIJA OBRAZOVNOG I SPORTSKOG
SISTEMA NA PUTU KA STVARANJU SPORTSKE
ELITE
(SEMINARSKI RAD)
Profesor - mentor:
Student:
Dr. Slavica Kostić
.
Kristijan Vlahović
Br. Indeksa 84/11
Subotica, 01. 05. 2017. godine
SADRŽAJ
Uvod
..............................................................................................................................3
1.
Darovito dete-talenat-da ili ne......................................................................4
2.
Sredina-porodica-vaspitna grupa..................................................................5
3.
Lično obavezivanje(da li smo sprtemni da ulozimo napor nad darovitim
detetom)........................................................................................................5
4
. Indetifikacija darovite i talentovane dece......................................................5
5
. Očekivane prepreke......................................................................................9
6.
Podrška......................................................................................................10
7.
Rezimiranje................................................................................................10
8.
Darovito dete-ostvareni talenat..................................................................11
Zaključak
....................................................................................................................12
Literatura
....................................................................................................................13
Uvod
„Učenici se veoma razlikuju po svojim mentalnim sposobnostima, brzini učenja,
motivaciji, interesovanjima i stavovima, prema postignućima, načinima na koje
odgovaraju,
na različita iskustva u pogledu učenja i nastavnih stategija“
1
Za bilo koje društvo koje brine o svom opstanku, nijedna tema nije važnija od
kultivacije darovitih i talentovanih mladih osoba, a nijedan ishod nije razorniji od njihovog
gubitka (
Gardner
, 2003). U sportskom kontekstu, Australijski Institut za sport (AIS, 2001)
ističe potrebu za otkrivanjem i negovanjem darovitosti i talenta, uz opasku da je razvijanje
sportskog talenta više od “pretvaranja tela u zlato”, budući da bi za pojedinca zapostavljanje
darovitosti moglo dovesti do žaljenja i osujećenja tokom celog života. Zato bi identifikacija i
razvoj darovitosti i talenta trebalo da budu osnovna briga istraživačima, učiteljima i trenerima
u sportskim naukama i obrazovanju. Ovaj interes je zasnovan na premisi da je predviđanje
budućih performansi izvođenja zasnovano na sadašnjem znanju. Međutim, situaciju značajno
komplikuje činjenica da se u potrazi za definisanjem ljudskog potencijala odnosimo, pre
svega, prema onome što će se ispoljiti u budućnosti, dok u procedurama identifikacije
procenjujemo ono što postoji u stvarnosti, a ne u mogućnosti. Postoji razlika između onog šta
je potrebno da bi se bio izuzetan, od onoga šta znači biti izuzetan (
Geron
, 1978, prema,
Tranckle i Cushion
, 2006).
Dobru praksu u svetu, kada je reč o ranoj identifikaciji i razvoju motoričke darovitosti i
sportskih talenata, definišu sledeći parametri (
Đorđić
, 2004):
• U mnogim zemljama definisani su nacionalni ciljevi i strategija u promociji i podsticanju
motoričke darovitosti i talenta;
• uspostavljena je mreža za podršku darovitosti i talenata (uključuje čitav niz vertikalno i
horizontalno povezanih institucija i organizacija iz javnog i privatnog sektora, lokalnu i
širu inicijativu, različite projekte i akcije) i
• ključni faktori u ovom procesu su škola, porodica i sportski klubovi, koji međusobno usko
sarađuju.
Mnogi autori ističu da je najvažniji period motoričkog razvoja period od sedme do dvanaeste
godine. Ovaj uzrasni period naziva se još i „prozorom mogućnosti“, u tom smislu, što su u
navedenom periodu deca unutrašnje motivisana (toliko isticana intrizička motivacija koja je
prisutna kod ispoljavanja darovitosti), spremna na učenje, intelektualno i motorički spremna
da izvuku najbolje iz fizičkog vaspitanja (
Gallahau
, 1987,
Bailey i Morley,
2005,
Kukolj,
2006,
Sturza-Milić
, 2008b,
Sturza-Milić
, 2009b). Takođe, važno je prihvatiti saznanje da se
razvoj fundamentalnih kretanja ne odvija samo pod uticajem unutrašnjih faktora, već da je
deci u tom pogledu potrebno usmeravanje i vođstvo u atmosferi koja podstiče učenje. Ovaj
proces podrazumeva organizaciju što više različitih razvojnih aktivnosti, vizuelne
demonstracije i obezbeđivanje jakih mentalnih slika, instrukcije i povratnu vezu od strane
učitelja i vršnjaka, ohrabrenje i podršku, akcenat na zabavi i razonodi, obezbeđivanje
bezbedne i adekvatne okoline za učenje i dr. Usmerenost ka razvijanju fundamentalnih
veština kod dece predstavlja diversifikaciju nasuprot specijalizaciji i obezbeđuje raznolikost
iskustava kretanja u različitim sferama (
Sturza-Milić
, 2009a). Upravo zbog toga, može
predstavljati osnovu za proširenje nacionalnog plana i programa fizičkog vaspitanja i
mogućnost premošćavanja jaza između fizičkog vaspitanja i sporta u zajednici. U studiji
„Razvoj potencijala dece u sportu“,
Abbott, Collins i sar
. (2007) opisuju program razvoja
dece u fizičkom vaspitanju i sportu, navodeći da je njegov osnovni cilj da pruži deci znanje,
1
Đorđević Jovan, Intelektualno vaspitanje i savremena škola, Beograd i Sarajevo,1990god.
