Универзитет Привредна академија у Новом Саду
Правни факултет за привреду и правосуђе Нови Сад
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ РАДНОГ ПРАВА
Тема: РАД ВАН РАДНОГ ОДНОСА
Ментор: Проф. др Драгана Радовановић Студент:
Бр. индекса:
Нови Сад, мај 2016. године
САДРЖАЈ
1. Појам и облици рада ван радног односа страна – 1
2. Привремени и повремени послови страна - 1-4
3. Уговор о делу страна - 4
4. Уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању страна – 5-8
5. Допунски рад страна – 8-9
6. Судска пракса страна – 9-10
7. Мишљења Министарства рада, запошљавањa и страна – 11-13
социјалне политике
8. Литература страна - 14
истог послодавца да ради најдуже 120 радних дана на једном послу и да по
завршетку тог посла може да закључи уговор о повременим и привременим
пословима на другом послу. То даље значи да једно лице може да ради код истог
послодавца више месеци у току једне календарске године, прелазећи са једног на
други привремени односно повремени посао.
У рад од 120 радних дана рачунају се само радни дани, без обзира колико је
трајало радно време (3, 6 или 12 часова) а не рачунају се радни дани у којима
лице које обавља ове послове није радило због болести или друге врсте
одсуствовања са рада. Радно време се утврђује уговором и по правилу се поклапа
са радним временом запослених. Посао може да се обавља са пуним или непуним
радним временом.
Примери привремених и повремених послова су:
сајамска продаја и презентација производа – сајмови се организују у
одређеном временском периоду, у различитим местима тако да
послодавац ангажује лица ван радног односа за обављање ових послова,
продаја брошура и рекламирања нових производа у одређеном периоду
пре и при започињању продаје производа,
аквизитерски и инкасантски послови ако се повремено обављају,
привремено извођење културно-уметничког и забавног програма,
продаја пољопривредно-прехрамбених производа, напитака, сладоледа и
слично, као и продаја предмета домаће радиности, сувенира и других
предмета туристичког карактера, ако се врши на привременим продајним
местима,
вршење послова који по својој природи, односно организацији рада не
могу да се обављају свакодневно.
Послови који се
не могу
обављати на основу уговора о привременим и
повременим пословима:
за обављање послова из делатности послодавца који су утврђени актом о
систематизацији и које обавља одређени број запослених, а привремено
или повремено се појављује потреба за већим бројем запослених
( извршење уговорних послова у одређеном року, сезонско повећање
посла и др.) послодавац не може да ангажује нова лица закључењем
уговора о привременим и повременим пословима, већ само може да
заснује радни однос на одређено време,
ради замене привремено одсутног запосленог – послодавац може да
закључи уговор о раду на одређено време – до повратка одсутног
запосленог и,
други послови који по својој природи немају карактер привремених и
повремених послова.
Послодавац може за обављање привремних и повремених послова да ангажује:
незапослено лице, преко Националне службе за запошљавање или непосредно. За
незапослено лице послодавац је дужан да плаћа допринос за:
