Универзитет у Приштини – Факултет Техничких Наука

Семинарски Рад:

РАДАРСКИ СИСТЕМИ

 

Ментор:                                                                             Студент: 

Проф.Др.Ристо Бојовић                   Коматина Ратомир 39/10/12

Косовска Митровица, април 2013.

[Document title]

2

background image

РАДАРСКИ СИСТЕМИ

1. 

УВОД

                Радар је акроним енглеског назива, који се преводи као уређај за откривање 

објеката и одређивање њихове удаљености (

RAdio Detection And Ranging

). То је систем 

који се користи за откривање, одређивање удаљености, и снимање објеката као што су 

авиони, бродови, аутомобили, киша, као и разни облици терена. Јаки радио сигнали бивају 

одаслани и пријемник у радару слуша да ли постоји ехо од неког објекта. Анализирајући 

одбијени сигнал, објекат може бити лоциран, а понекад и идентификован. Мада је 

количина враћеног сигнала врло слаба, радио сигнали се могу лако појачати. Радарски 
радио таласи се могу лако произвести са било којом жељеном снагом, детектовати као 

веома мала количина енергије и затим појачати много пута. Због ових карактеристика 

радар је погодан за детекцију објеката на веома великим удаљеностима, где би остале 

рефлексије од светлости или звука биле веома слабе за детекцију.

Слика 1. Различите врсте радара.

4

РАДАРСКИ СИСТЕМИ

Историја радарa

Развоју радара су допринели научници, инжењери и остали проналазачи, првенствено за 
потребе војске. Хајнрих Херц је још 1886. године доказао да се радио-таласи одбијају од 
чврстих објеката, што је основа за принцип рада радара. 

Александар Попов, инструктор физике у морнаричкој школи Руске Империје, развио је 
уређај за откривање удара удаљених громова, користећи Кронштадеву цев, 1895. године. 
Следеће године, додао је на тај уређај одашиљач, на принципу електричног варничења. 
Током 1897. године, испитао га је у комуникацији између два брода, у Балтичком мору. На 
основу добијених резултата, Попов је закључио да се овај принцип може користити за 
откривање објеката у простору.

Немац Кристијан Хелсмејер је први користио радио-таласе за откривање присуства 
удаљених металним предмета. Он је показао, 1904. године, изводљивост откривања 
присуства брода у густој магли, али није измерио и његову удаљеност. Заштитио је 
откриће и уређај, патентом № 165546, у априлу 1904. године,а касније и за одређивање 
удаљености брода, патентом DE169154.Такође му је признат и британски патент GB13170, 
23. септембра 1904. године, за први комплетан радар, који је назвао телемобилоскоп (енгл. 
telemobiloscope).

Никола Тесла је, у августу 1917. године, први успоставио принципе радне учесталости, 
снаге и концепт једноставног радара. Он је доказао, принцип генерисања 
електромагнетних таласа, које може произвести по вољи, послати их из извора и изазвати 
електромагнетни ефекат у простору. Сматрао је, да се тако може одредити позиција, 
правац и брзина кретања објекта, пример је брод на мору.Он је навео:“Електромагнетни 
таласи се могу искористити, ако се контролисано емитују из станице. Тада се може 
искористити њихов ефекат, у сваком појединачном делу света. Може се утврдити 
релативна позиција и параметри кретања објекта, као што је брод на мору.

Дуж британске источне обале, били су у низу распоређени овакви торњеви, висине око 300 
m. Били су део система за рано упозорење од напада немачких авиона.

Истраживачи, у америчкој морнарици Хојт Тејлор и Лео Јанг, открили су 1922. године, да 
је са радио-таласима од 60 MHz могуће одредити присуство бродова у простору. Упркос 
сугестији да се овај метод може користити ноћу и при смањеној видљивости, морнарица 
није одмах наставила истраживања. Морнарица је почела са озбиљним истраживањима 
примене овог принципа, после осам година. Након доказа да се радар може користити за 
праћење авиона.Пре Другог светског рата, истраживачи у Француској, Немачкој, Италији, 
Јапану, Холандији, Совјетском Савезу, Уједињеном Краљевству, и Сједињеним Америчким 
Државама, самостално и у великој тајности, развијали су технологије, које су основа за 
конструкцију модерних верзија радара. Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Јужна Африка и 
други, радили су на сличним истраживањима.

Француз Емил Жирардо је 1934. године, објавио направљен апарат за лоцирање објеката, 
наводећи да је „проналазак у складу са принципима које је објавио Тесла“, што је 
заштитио патентом № 788795 1934. године.[17][18][19] Тај уређај је постављен на брод 
Нормандија, 1935. године.[20]

5

Želiš da pročitaš svih 15 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti