Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija
‘’VISAN’’
SEMINARSKI RAD
TEMA: RADIOAKTIVNOST
Mentor: Dr spec Svetlana Banović Student: Ana Čamur
Beograd, decembar, 2017.
2
Sadržaj
Uvod ................................................................................................... 3
Istorija otkrića radioaktivnosti ............................................................ 4
Osnovne osobine ................................................................................ 6
Alfa – raspad ...................................................................................... 7
Beta – raspad ...................................................................................... 8
Gama zračenje .................................................................................... 9
Period poluraspada ........................................................................... 10
Veštačka radioaktivnost ................................................................... 11
Literatura .......................................................................................... 15
3
Istorija otkrića radioaktivnosti
Prirodnu radioaktivnost otkrio je krajem prošlog veka francuski fizičar
Anri Bekerel. Trudeći se da ustanovi uzrok fluorescencije odnosno
fosforescencije nekih materijala (što je i njegov otac, takođe fizičar, proučavao),
Bekerel je na fotografsku ploču umotanu u crni papir postavio kristal
uranijumove soli i onda sve izlagao sunčevoj svetlosti. Nakon razvijanja
fotografske ploče pokazalo se da je ona bila „osvetljena“, dakle, uranijumova so
je emitovala zračenje koje može da prođe kroz crni papir i da dejstvuje na
fotografsku ploču. Bekerel je smatrao da uranijumova so zrači pod dejstvom
sunčeve svetlosti. A onda, jednog dana, zbog oblačnosti, odustao je od
eksperimenta, i foto ploču umotanu u crni papir odložio, a preko nje i
unarijumsku so. Posle nekoliko dana ipak je razvio ploču i na veliko
iznenađenje, ustanovio da je i ona jako ozračena. Ispravno je zaključio da
uranijumova so, bez spoljašnjeg uticaja, dakle spontano, emituje zračenje koje
prolazi kroz hartiju i izaziva zacrnjenje foto ploče. Marija Kiri je ovu pojavu
nazvala radioaktivnost.
5
Marija Kiri je zajedno s Pjerom Kirijem proučavala radioaktivnost i
drugih uranijumovih jedinjenja, npr. rude pehblende (koja se uglavnom sastoji
od uranil oksida U
3
O
8
). M. Kiri je utvrdila da je zračenje mnogo jače i da nije
proporcionalno količini uranijuma. Pretpostavila je da ruda pehblende sadrži
malu količinu nekog elementa koji mnogo jače zrači. Korišćenjem običnih
hemijskih postupaka za razdvajanje elemenata, P. i M. Kiri izolovali su
polonijum i radijum. Radijum je izolovan posle dugog i strpljivog prerađivanja
jedne tone rude pehblende iz koje je već bio izvađen uranijum. Izdvojene su
najpre male količine radijuma u obliku radijum-hlorida, a 1910. godine
elektrolizom je dobijen i čist radijum. Otprilike u isto vreme M. Kiri i G. Šmit
otkrili su, nezavisno, da su i torijumova jedinjenja radioaktivna. Zatim su A.
Debijern i F. Gizel u uranijumskim mineralima našli još jedan radioaktivni
element - aktinijum. Posle ovih prvih otkrića, sistematskim ispitivanjima,
otkriveno je da u prirodi postoji četrdesetak radioaktivnih elemenata.
6
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
