1. Izvori radnog prava – medjunarodni I unutrasnji
Medjunarodni su
:
Univerzalna deklaracija o pravima coveka -
proklamuje okvir čitavog
korpusa ljudskih prava: pravo na rad, zadovoljavajuće uslove rada i zaštitu; pravo na jednaku zaradu;
pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu za rad; pravo na sindikalno udruživanje,itd
Medjunarodni pakt o ekonomski,socijalnim I kulturnim pravima -
ustanovljava: pravo na rad,
slobodu izbora i očuvanje zaposlenja; pravo na pravične i povoljne uslove rada; slobodu sindikalnog
organizovanja i delovanja; pravo na materijalno obezbeđenje i socijalno osiguranje,itd
Evropska socijalna povelja
- utvrđuje katalog prava, režim obaveza i sistem nadzora. Usvojena je
1961. a revidirana 1966
.
Unutrasnji su :
ustav, zakon, podzakonski akt(uredbe,odluke,uputstva), kolektivni ugovor, pravilnik
o radu i drugi opšti akti i individualni ugovori. Prva tri izvora imaju državno, a druga tri nedržavno
poreklo.
Sto se zakona tice,
Matični zakon
o radnim odnosima je Zakon o radu
. On ima karakter ogšteg
zakona koji važi za sve zaposlene i poslodavce, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Tamo gde posebnih zakona nema, Zakon o radu ima potpunu indirektnu primenu.Inace se delimicno
primenjuje.
Posebni
zakon
je Zakon o državnim službenicima(lex specialis)
koji je najznačajniji, i
koji se primenjuje u svim organima države, ukoliko za neki organ nije drugačije propisano.
Sistem
zaštite na radu
je uređen
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu
, koji se primenjuje u
privrednim društvima, bankama,itd. Sistem zaposljavanja je uredjen
Zakonom o zaposljavanju
I
osiguranju u slucaju nezaposlenosti.
2. Rezimi radnog odnosa
Postoje tri rezima:
opsti rezim,rezim u drzavnim organima I rezim u pokrajinama I
lok.samoupravama.
Opsti rezim - Opšti režim radnog odnosa ustanovljen je Zakonom o radu.Primenjuje se ili potpuno ili
delimicno.
Rezim radnog odnosa u drzavnim organima – Drzavni sluzbenici obavljaju poslove iz delokruga
organa, a
Namestenici
vrse pomocno tehnicke poslove u organu.
Rezim u pokrajinama I lok.samoupravama – Organi autonomne pokrajine su skupstina,izvrsno vece I
organi uprave.
Organi lokalne samouprave su skupstina,izvrsni savet I organi lokalne samouprave. Prava,duznosti I
obaveze koje nisu propisane
zakonom o radnim odnosima u drzavnim organima
su propisane u
zakonu o radu
koji se ovde supsidijarno primenjuje.
3. Pojam I vrste radnog odnosa
Radni odnos
je dobrovoljni pravni odnos zaposlenog i poslodavca, sa pravima, obavezama i
odgovornostima utvrđenim zakonom, kolektivnim ugovorom ili drugim aktom. Za zakljucenje radnog
odnosa je bitno da postoji : dobrovoljna volja za zakljucenje radnog odnosa, radni odnos je pravni
odnos(primenjuje se zakon o radu ili odredjeni lex spec.),postoje zaposleni I poslodavac I da postoje
njihova prava,obaveze I odgovornosti.
Radni odnos na neodredjeno vreme
- Radni odnos na neodređeno vreme je osnovni oblik radnog
odnosa. On se prepoznaje po tome što se pretpostavlja i što njegovo trajanje nije vremenski
ograničeno. Pretpostavku postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme sadrži Zakon o radu.
Ugovor o radu u kome nije određeno vreme trajanja rada, smatra se ugovorom o zasnivanju radnog
odnosa na neodređeno vreme. Ova pretpostavka je neoboriva, pa nije dopušteno dokazivati da je npr.
zasnovan radni odnos na određeno vreme. Radni odnos na neodređeno vreme traje dok ne prestane na
način i pod uslovom koji su predviđeni zakonom. Prestanak je uvek neizvestan.
Radni odnos na odredjeno vreme-
Obavljanje oročenih poslova
je radni odnos koji se zasniva za
obavljanje poslova čije je trajanje unapred određeno. U oročene poslove tradicionalno spadaju:
Sezonski poslovi
su setva, žetva, berba, kosidba, itd.
Zamena privremeno odsutnog radnika
zasnivanjem radnog odnosa na određeno vreme je dozvoljena
prema Zakonu o radu, ali samo do povratka odsutnog radnika. Privremena odsutnost zaposlenog je
poseban razlog za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, zbog toga što za njega ne važi opšte
pravilo da ovaj vid radnog odnosa može trajati najduže 12 meseci.
Radni odnos uz probni rad
uspostavlja se uslovno: da radnik u određenom vremenu ispolji
odgovarajuće radne sposobnosti. Probni rad je oblik proveravanja stručnih i drugih radnih sposobnosti,
kad one predstavljaju uslov za uspešno obavljanje određenih poslova. Provera se vrši posle zasnivanja
radnog odnosa. Ako se prvo zasnuje radni odnos pa tek potom pristupi proveravanju uslova rada, onda je
taj odnos uspostavljen uslovno.
Pripravnički radni odnos
poslodavac zasniva sa licem koje se prvi put zapošljava u zanimanju za koje je
steklo određenu školsku spremu, ali samo ako je pripravnički staž zakonom utvrđen kao uslov rada na
određenim poslovima.
Ugovor o radu za obavljanje
poslova sa povećanim rizikom
može da zaključi samo radnik koji ispunjava
posebne uslove za rad na njima. Posebni uslovi rada ustanovljavaju se za naročito teške, naporne i za
zdravlje štetne poslove.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
je radni odnos u kome se radi manje od punog radnog
vremena. Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno ako zakonom nije drukčije određeno, a drugačije
je određeno ako se opštim aktom utvrdi da traje kraće, ali ne manje od 36 časova nedeljno.
Radni odnos za rad van prostorija poslodavca
se ostvaruje u prostoru koji obezbedi zaposleni. Zakon o
radu dopušta da se rad, pod određenim uslovima, obavlja i van prostorija poslodavca. Taj prostor
obezbeđuje zaposleni. Bitno je da se prostor može ekonomski iskorišćavati na legalan način.
Prema Zakonu o radu, radni odnos može da se zasnuje i
za obavljanje poslova kućnog pomoćnog
osoblja.
Kućni pomoćni poslovi se najčešće odnose na higijenu i spremanje stana, pranje i peglanje,
pripremanje hrane, bedinovanje.
4. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Opšti uslov
mora da ispunjava svako ko želi da zasnuje radni odnos, bez obzira na poslove koje će
obavljati. Taj uslov je
uzrast od 15 godina
. Ovaj uslov ima zastitnu funkciju,jer zabranjuje rad licima
koja nisu u stanju da ga bioloski podnesu.
Od posebnih uslova
, Zakon imenuje samo stručnu spremu, ali jasno stavlja do znanja da lice koje
zasniva radni odnos mora da ispunjava i druge posebne uslove za rad na određenim poslovima. Drugi
uslovi se utvrđuju slobodno, a mogu se odnositi na:
radnu sposobnost
,
radno iskustvo
,
položen stručni
ispit,zdravstvena sposobnost
, itd.
5.
Nacin za zasnivanje radnog odnosa
Zakon o radu svodi postupak zasnivanja radnog odnosa na:
pregovaranje radnika i poslodavca,
zaključenje ugovora o radu i stupanje zaposlenog na rad.
Posle pregovora,sklapa se ugovor koji je formalan(pismeni oblik), dvostruko obavezujuci, teretan
(placa se zarada), komutativan(odredjena praa I obaveze), individualan.
poslova, stručnoj spremi i drugim posebnim uslovima.
10. Radno vreme
Radno vreme
je vreme koje zaposleni provodi na radu. Zakon o radu uređuje: 1) puno radno vreme;
2) nepuno radno vreme; 3) skraćeno radno vreme; 4) prekovremeni rad; 5) raspored radnog vremena;
6) preraspodelu radnog vremena i 7) noćni i smenski rad.
Puno radno vreme – nedeljno 40 casova
Nepuno radno vreme – manje od 40 sati
Skraceno radno vreme – manje casova od punog, ali se racuna isto zbog tezine posla
Prekovremeni rad – rad duzi od punog radnog vremena,ogranicenog trajanja
11.
Godisnji odmori prema zakonu o radu
Dužina godišnjeg odmora zavisi od zakonskog minimuma i autonomno utvrđenih kriterijuma. Za
svaku kalendarsku godinu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom
ili ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Bilo bi razumno predvideti da godišnji odmor može
da traje najduže 30 dana, a za zaposlene koji obavljaju naročito teške i po zdravlje štetne poslove,
najduže 45 dana.POstoje pun I srazmeran godisnji odmor. Dužina godišnjeg odmora se utvrđuje po
osnovu nekoliko kriterijuma koji su utvrđeni opštim aktom ili ugovorom o radu-
doprinos,uslovi,strucna sprema,iskustvo.
12.
Odmori I odsustva prema zakonu o radu
Plaćeno odsustvo
je odsustvo sa rada uz naknadu zarade. Plaćeno odsustvo se ostvaruje u svakoj
kalendarskoj godini, pa se iz godine u godinu obnavlja, bez obzira da li je u prethodnoj godini
iskorišćeno ili ne. Zaposleni ima pravo na odsustva sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do
7 radnih dana u toku kalendarske godine, ako se radi o
sklapanju braka,porodjaju supruge,tezoj
bolesti.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo, ali manje od 7 dana u slučajevima
smrti clana uze
porodice,davanja krvi.
Neplaćeno odsustvo
je odsustvo bez naknade zarade. Poslodavac može
zaposlenom da odobri odsustvo bez zarade, a slučajevi ovog odsustvovanja nisu zakonom određeni,
ali mogu biti određeni opštim aktom ili ugovorom o radu. Iskustvo govori da se neplaćeno odsustvo
najčešće odobrava radi: školovanja, stručnog usavršavanja, negovanja bolesnog člana uže porodice,
smrti daljih srodnika, putovanja, itd.
Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos postoji, ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne
vrše dok se ne aktiviraju.Razlozi za ovo :
odlazak u vojsku, postavljanje na javnu funkciju,odlazak na
usavrsavanje,…
13.
Opsta zastita na radu
Opšta zaštita obuhvata sve zaposlene koji su izloženi ili mogu biti izloženi raznim rizicima. Njen
zadatak je da osigura bezbedne uslove rada i sačuva zdravlje zaposlenih. Tom zadatku služe propisi o:
pravu na zaštitu, dužnosti zaštite, očuvanju zdravlja i zaštiti na opasnim poslovima
.
Prethodne mere
se preduzimaju pre nego što poslodavac otpočne sa radom i tiču se projektovanja i osiguravanja
radnog prostora,
Opšte mere
se odnose se na sve zaposlene, a tiču se: funkcionalnosti radnog
prostora, oruđa za rad, opšte opremljenosti, čistoće vazduha,itd.
Posebne mere
se odnose samo na
zaposlene koji obavljaju teške i naporne poslove ili rade pod posebnim i otežanim uslovima, tako da
za njihovu bezbednost nisu dovoljne samo opšte mere zaštite
